Истина о богаташима који се бахате обновом Нотр Дама

0

Адитја Чакраборти, новинар британског „Гуардиана“ је пре два дана написао колумну с насловом „Донације милијардера ће Нотр Дам претворити у споменик лицемерја“. Сличне теме смо видели и у домаћим медијима у којима се од стравичног пожара у готичкој катедрали људи питају зашто супер богати дају богатство за њену обнову док људи у свету гладују.

Чакраборти наводи да се Нотр Дам распадао годинама пре пожара, али да нико није хтео да уложи новац у рестаурацију – ни држава ни појединци. Он осуђује што се затим за само два дана прикупило преко милијарду евра за обнову и пита се „ако ултра богати могу да уложе толико милиона евра на грађевину, шта их спречава да зауставе глад и сиромаштво у свету“.

И да, док мала група људи акумулира огромно богатство брзином светлости, крајност су сиромашни и гладни на свим страна света. И тако некако је било од када је међу људима почела робна размена.

Богати људи дају своје паре где хоће да их дају. Да ли је то фер или није и зашто су заслужили више од оних који нису имали толико среће или памети…нећемо ни потезати то питање јер је одговор недокучив као и онај на питање „зашто баш ја“ тешко болесног човека.

Много важнија је друга чињеница која је занемарена од када се повела полемика око Нотр Дамових милијардера.

Укупан износ који су у 2017. прикупиле хуманитарне организације само у САД кретао се око 410 милијарди долара!

Како пише Оригинал магазин, Марк Закерберг је пре неколико година одлучио да донира већи део свог богатства, тачније 45 милијарди Фејсбук деоница у добротворне сврхе.

Много пре њега то је учинио Бил Гејтс, који је са супругом Мелиндом основао фондацију и одрекао се половине свог богатства, укупно дониравши 100 милијарди долара за борбу против екстремног сиромаштва, као и у здравствену негу најзапостављенијих.

Фото Танјуг-АП

Ворен Бафет, још један од најбогатијих људи на свету, такође се одрекао половине свог богатства. Заједно са Гејтсом покренуо је 2010. године кампању “Тхе Гивинг Пледге”, која је до сада окупила 187 потписника из 22 земље света који су пристали да се одрекну половине оног што су стекли, било за живота или након смрти, да би помогли онима којима је то далеко потребније.

Ли Ка-шинг обећао је да ће донирати трећину свог богатства, и то је учинио – око 10 милијарди долара његовог новца краљ бизниса из Хонгконга уложио је у промоцију образовања и у здравствену заштиту.

Азим Премји, један од најбогатијих људи Индије, кога називају краљем аутсорсинга, такође у образовање и здравствену заштиту уложио је осам милијарди долара. Основао је и универзитет и назвао га својим именом.

Сер Ричард Бренсон убрзо након покретања “Тхе Гивинг Пледге” прикључио се покрету и половину свог богатства које износи пет милијарди долара донирао је. Један од његових основних фокуса јесте очување животне средине.

Чак Фини основао је “The Atlantic Philantropies ” 1982. године и тамо преусмерио скоро све своје акције које је поседовао у Duty Free Shoppers групи, чија је вредност била око 500 милиона долара – а то није рекао чак ни својим пословним партнерима. Донирао је огроман новац за финансирање универзитета, а подржао је и модернизацију здравствених институција у Вијетнаму. Крајем 2016. године донирао је својих последњих седам милиона долара, а укупно је током живота у боље сутра целе планете уложио осам милијарди.

Принц Ел Валид бин Талал са четири милијарде долара подржао је иницијативе којима је циљ био грађење мостова разумевања између западњачких и исламских заједница. Након цунамија у Индијском океану, донирао је 17 милиона долара жртвама ове природне катастрофе. Најавио је да ће уложити 32 милијарде у филантропске сврхе, а део тог новца, како је најавио, одвојиће и за пројекте који ће служити оснаживању жена и младих, опоравку од катастрофа и развоју разумевања међу културама. Сматрају га заговорником женских права у веома конзервативној Саудијској Арабији. Финансирао је тренинг Ханади Закарије ал Хинди, прве жене пилота у тој земљи, и тврди да апсолутно подржава саудијске жене да буду запослене на свим позицијама.

Велики број познатих личности такође се истиче по доброчинству. Иако њихове финансијске донације можда нису појединачно толико велике као оне горенаведених филантропа, свакако су и својим утицајем допринели томе да се о великим проблемима данашњице више пише, да им се озбиљније приступи, али и да се обични људи широм света укључе, свако онолико колико може и колико осећа потребу.

Међу таквим звездама су: Џон Бон Џови, који је основао своју фондацију 2006. године; Џорџ Клуни, који је надалеко познат по свом хуманитарном раду и организовању непрофитне организације “Hope for Haiti Now ”; Боно, певач славног бенда У2; Елтон Џон, који је кроз своју фондацију за борбу против сиде прикупио више од 125 милиона долара, а сам је донирао преко 40 милиона великом броју добротворних организација; Анђелина Џоли, која је амбасадорка добре воље Уједињених нација; Алиша Киз, портпарол удружења “Keep A Child Alive”; Лејди Гага, која је фондацију “Born This Way” покренула 2011. године; Крис Мартин, који заједно са својим бендом Колдплеј донира 15 одсто свог зарађеног новца у добротворне сврхе; Илон Маск, који је основао и Маск фондацију; Петра Немцова, супермодел, која је, након преживљеног цунамија на Тајланду основала фонд “Happy Hearts”; Пол Њумен, који подржава тешко болесну децу; Џоана К. Роулинг, списатељица, која је председница фондације “One Parent Families”, која се бори за друштвену једнакост; Шакира, која је основала фондацију “Pies Descalzos”; Опра Винфри, која је донирала више од 300 милиона долара и основала “Oprah’s Angel Network”…

Неки од њих су имали исправне мотиве, а иза нечијих даривања се сигурно крије користољубље, маркетинг, порези, прање пара. Чињеница је ипак да богати донирају огромне износе за сиромашне и гладне, као и угрожене.

Извор: Ноис

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*