Истина о чувеној песми „Пукни зоро“ крије две урбане легнеде

0

Песма „Пукни зоро“ већ неколико година је она „најскупља“ у кафани. Уз њу плачете због живота, љубави, отуђености и свега што вас тишти.

Некако успут, са растом популарности песме, појавила се и информација да је написана за „Гвоздени пук“ у Првом светском рату, али истина је мало другачија.

Роберт Пешут Мањифико, који је радио музику за филмове „Монтевидео, Бог те видео“ и „Монтевидео, видимо се“, каже:

– Ја сам аутор песме „Пукни зоро“ и чуо сам за ту урбану легенду која се створила око ње. У ствари, има више урбаних легенди. Једна је да је песма настала у Првом балканском рату, а друга да је настала у Првом светском рату на Kајмакчалану. То нас је забављало. Пратиш успех песме која је изашла из својих оквира. Била је направљена за филм, па је отишла у кафану, па из кафане свуда. То човек не може да прати. То ме и радује и много ми значи. У неку руку је то једино што аутор пожели. Народ је ту песму узео као своју и то је врхунац ауторства

aQNktkqTURBXy8xMzU3MDdiZTAxOTE4NWMzOTg0ZmZiYWNjMjFiMDAyZi5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

На наше питање одакле се створила инспирација за једну песму која ће у врло кратком периоду постати антлогијска, Мањифико каже:

– Kад би ми неко рекао да направим песму која би требало да дирне народ у жицу, никад не бих знао да је направим. Искључиво је рађена за потребе филма. И сам филм је имао такав садржај. Kада смо причали са Бјелом шта нам је потребно, он је рекао да су у филму људи који су преживели Први светски рат и сећају се са неком сетом тих времена, срећни што су остали живи и несрећни што њихових пријатеља нема. Тема ми је била јако блиска, јер ми је деда био Солунац. На почетку се песма звала, док је само била инструментал, „За Душана“ то јест за мога деду, а после неких месец дана смо написали текст. Међутим, песма је нашла свој пут у кафану. Тако је било и са песмом „Само мало“. Не радим ни на маркетингу, то је само од себе отишло. Само ме је Бјела звао да ми каже где се све свира песма и онда сам на Јутјубу видео да је људи изводе фантастично. Једна од изведби која ми се страшно допада је она Марије Шерифовић. Чак има и дописана једна строфа, коју ја нисам написао. Презадовољан сам због свега. Осећам се као део националног корпуса- искрен је Мањифико.

Песму је недавно на обележавању Дана Републике Српске поносно отпевао и Трећи пешадијски пук,а на питање да ли му смета што се песма мало, мало па политикује и уско везује за војску, Мањифико одговара:

– Не бих могао рећи да ми смета то, напротив. То дира душу. Не волим ратно стање, не волим рат, човек сам којем национална припадност не значи у животу. Не кажем да није битна за неке друге људе. Пре свега, шта ја да кажем ако су људи тако прихватили песму својом, не бих од тога правио поитику. А и на Балкану смо, овде је све политика. То се тешко избегне.

Насмејала га је наша констатација да је „Пукни зоро“ најскупља песма у кафани.

– Моји пријатељи Роми су ми рекли: „Мањифико, свака част! најскупља песма. После поноћи кад је засвирамо само лете паре“. Пусти се суза и све. Па, како да ми не буде мило и драго – кроз смех каже аутор.

 

 

 

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*