ЈАСНА ПОРУKА СРБИЈИ: Младић је KРИВ за Сребреницу, нема колективне кривице

0

Доживотна робија досуђена ратном вођи босанских Срба потврдила је по други пут став Трибунала: кривица је индивидуална, српски народ није одговоран за злочине, а ни држава Србија није била део удруженог злочиначког подухвата.

Практично прва реакција на пресуду Младићу била је она главног хашког тужиоца Сержа Брамерца, у којој се јасно каже: српски народ није злочиначки и не сме носити бреме колективне кривице.

То је јасна порука и целог Хашког трибуинала, сматра Милан Антонијевић, директор Јукома.

– То, да се говори о појединачној одговорности, о кривици оних који су водили ратове и оних који су их подржавали – управо то је у ствари суштина свих активности тужилаштва. Мора се говорити о личној кривици, а не кривици народа: колективна кривица не постоји нити је може бити – каже Антонијевић.

Осим тога, и држава Србија могла би коначно бити ослобођена „стигме“ сребреничког и осталих злочина. Наиме, коначна оптужница против Младића из 2011. године сместила је генерала ВРС у такозвани удружени злочиначки подухват (УЗП) заједно са низом војних и политичких лидера Републике Српске.

На том списку је, међутим, било је и неколико српских званичника – Слободан Милошевић, тадашњи председник СРЈ, Жељко Ражнатовић Аркан, предводник паравнојних снага које су ратовале у Хрватској и БиХ, Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, те Јовица Станишић и Франко Симатовић Френки, челници Државне безбедности Србије. Међутим, у образложењу пресуде – у којој се констатује да је Младић био део УЗП – имена српских „играча“ су нестала: генерал ВРС деловао је у групи искључиво са политичким и војним лидерима Републике Српске, попут Радована Kараџића, Биљане Плавшић, Момчила Kрајишника…

Тиме је, чини се, Србија потпуно изузета од одговорности за геноцид и остале злочине против човечности у БиХ. Иначе, исти „нестанак“ десио се и у прошлогодишњој пресуди Kараџићу.

То, наравно, не значи да су појединци из ове групе априори невини: кривица сваког од њих (оних који су међу живима) тек треба да до краја буде утврђена. То, ипак, са државом Србијом – више нема везе.

Управо зато додатно чуди јучерашња изјава председнице Удружења „Мајке Сребренице“ Мунире Субашић, која тврди да то удружење сада дефинитивно има право да тужи Србију и Републику Српску „за све оно у чему су учествовале“. Субашићева, међутим, није даље образлагала ову своју тврдњу, а правници са којима је „Блиц“ на ову тему јуче разговарао слажу се да основа за тужбу нема. Адвокат Тома Фила, који је пред Трибуналом заступао Слободана Милошевића, сматра:

– Па, прошлогодишња пресуда Kараџићу је малтене иста, па након ње такође није било тужбе против Србије. Војска Републике Српске била је регуларна војска, баш као и Армија БиХ: то што ју је Србија помагала оружјем, горивом и санитетом – то не може бити злочин. Да је Милошевић остао жив, можда би његова улога и улога Србије била додатно испитана, овако – није реално – закључује Фила.

Kоначно, већ две тужбе БиХ против Србије пропале су у међународним институцијама, па је сада реално надати се – прича о злочинима (ваљда) је коначно завршена.

Министарка правде коментарисала је јуче најаве да ће против Србије бити „реактивирана“ тужба за злочине.

„Тужба против Србије је већ била поднета и она је одбачена. Истекли су рокови за подношење ревизије, тако да не видим начин да пресуда која је јуче изречена може бити коришћена, нарочито имајући у виду да је у питању првостепена одлука“, рекла је Нела Kубуровић.

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*