Јелица Антељ: Цена радничког достојанства

0

Да ли је држава у паничној јурњави за страним инвеститорима, уз субвенције од 10.000 евра, дала и претерану слободу оним компанијама које су ових дана на лошем гласу због угрожавања права радника? Или је у промовисању Србије, као земље јефтине радне снаге, неко од њих погрешно разумео да овде на цени није ни достојанство?

Како објаснити поступке „Јуре”, „Геокса” или „Перутнине Птуј Топико” у коју је јуче стигла ванредна инспекција будући да су због наводне крађе меса, 17 радника тестирали полиграфски. Да не говоримо о забрани одласка на паузу или у тоалет, раду у нехуманим условима на температури од 35 степени, неплаћеном прековременом раду и другим примерима кршења Закона о раду, па и Устава, с обзиром на то да у поменутим компанијама није дозвољено чак ни синдикално организовање – а и тамо где јесте потпис на приступницу сигурно би значио отказ.

Представници синдиката који не могу ни да реагују, и бране ове раднике, одговорност виде у надлежним државним органима. Кажу држава затвара очи пред овим проблемом и толерише кршење закона. Оглушује се о њихова упозорења да је у већини страних компанија забрањено синдикално организовање, а без тога, нема ни заштите права радника. Из Агенције за мирно решавање спорова недавно су поручили радницима, који имају проблеме са својим послодавцима (а немају организован синдикат), да је решење у групним пријавама Инспекцији рада. Довољни су потписи већег броја угрожених радника и таксативно наведени проблеми са којима се суочавају. Ова институција је до сада правоснажно решила око 350 радних спорова од којих се две трећине односило на мобинг над запосленима и повреде других права које радници нису препознали.

Према подацима Канцеларије за брзе одговоре при Министарству за рад, којој запослени могу анонимно да пријаве проблеме са послодавцима, чак 96 одсто пријава је оправдано. Инспекција је реаговала и по пријавама које су стигле за кршење права у фабрикама „Геокс” (пет пријава од почетка године) и „Јура” против које су од 2010. године, од када послује у Србији, због кршења права радника покренути и прекршајни поступци.

Где је граница угрожавања права радника у Србији и да ли би уопште о томе требало да се говори уколико имамо Закон о раду који јасно предвиђа шта може, а шта не, па чак и у земљи са овако великим бројем незапослених. Уз приче о очајним радницима који трпе да не би добили отказ, појавиле су се ових дана и оне другачије, позитивне, а актери су такође власници страних компанија које послују на нашем тржишту. Тако према писању медија фабрика „Леони”, не само да прихвата примедбе запослених, него их и плаћа. За одбачену пријаву радници добију по 500 динара, док за ону која буде усвојена, следује награда од хиљаду до пет хиљада динара.

Извор: Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*