Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (6)

Они су бомбардовали немачке аеродроме у Аустрији и Мађарској...

1

Дејства и губици Друге мешовите ваздухопловне бригаде

Ова бригада је била састављена од ловачке и бомбардерске компоненте, и осам ескадрила овог пука, 4 ловачке и 4 бомбардерске, биле су распоређене на летелиштима у околини данашњих Лакташа. Зона дејстава пука, предвиђена ратним планом је приказана на мапи.

drugabrigada_zps99b04bc3.jpg

Задатак Четвртог ловачког пука у саставу ове бригаде је био ПВО заштита територије унутар обележене линије и ловачка заштита  Осмог бомбардерског пука. Задатак Осмог бомбардерског пука је било дејство по непријатељским аеродромима у Аустрији и Мађарској. То би било то у најкраћем. А како је то стварно изгледало на терену?

Четврти ловачки пук је био наоружан Харикенима и Икарусима Ик-2. Прва два дана пук је вршио ловачку заштиту колега из Осмог бомбардерског, као и патролирање над територијом из своје одговорности, међутим Швабе нису нападале. Први напад се десио тек 9. априла, када је нападнут њихов аеродром, али су се пилоти Четвртог ловачког пука врло брзо снашли и одлучно одговорили, те су се Швабе повукле.

Осми бомбардерски пук (бомбардери Бристол Бленхајм) је дејствовао већ 6. априла по железничким чвориштима северно од Марибора на територији Аустрије. Седмог априла су уз ловачку подршку дејствовали по јединицама Друге немачке армије концетрисаним у јужној Аустрији, а касније током дана су послати на циљеве у Мађарској, али без ловачке пратње. Задатак су успели да изврше, нанели су одређене губитке на два аеродрома-Арад и Печуј, али пошто нису имали ловачку заштиту, буквално су десетковани. Изгубили су осам авиона, а 12 људи је погинуло.

Оно што је врло симптоматично за Другу бригаду (Четври ловачки и Осми бомбардерски пук) је то да без обзира што је командни кадар јединице (Командант бригаде(1), Команданти пукова(2), Команданти група(4) и командири ескадрила(8)) био српског порекла (додуше био је и један Рус), али је међу техничким саставом било доста диверзија које су омеле неометано извршавање борбених задатака. Најочитији пример за то је чињеница да су и на ловце и на бомбардере биле уграђене неодговарајуће радио станице, које пилоти и нису приметили приликом полетања у оној брзини, тако да су и ловци и бомбардери летели у „изнуђеној“ радио-тишини. Тек другог дана су станице пронађене у некој штали покрај аеродрома. Даље, оружари су комплет саботирали опремање авиона, тако да су и ловци и бомбардери били наоружани само са по једним митраљезом. И то је примећено накнадно, када је већ било касно и када се многи нису вратили са задатака. И на крају, тешко је објашњиво слање бомбардера у Мађарску без ловачке заштите, тим пре што су тог дана ловци били „беспослени“…

Читава прича око ове бригаде, завршила се тоталним расулом и самовољним напуштањем јединице од стране доброг дела људства. Оно што је преостало, махом Срби, попалили су на аеродрому преостале летелице и према инструкцији, повукли се у централну Босну, према Сарајеву…

Погинули припадници Четвртог ловачког пука Друге мешовите ваздухопловне бригаде

dragisamilijevic_zps8c9b2a95.jpg

Капетан I класе Драгиша Милијевић, пилот-ловац

Драгиша је био родом из Неготина. Рођен је 15. јуна 1907. године. Завршио је Војну академију и Пилотску школу у Новом Саду, да би у Мостару након обуке стекао звање ловца. Био је један од наших најбољих пилота. Рат га је затекао на дужности командира 106. ловачке ескадриле на аеродрому Босански Александровац код Бања Луке.

Када су Немци 9. априла напали аеродром Ровине где су базирале колеге бомбардери, Драгиша је полетео на челу своје ескадриле. Група од 10 ловаца се храбро супроставила немачким Месершмитима и Штукама које су дејствовале по аеродрому. Драгиша је оборио два ловца, али је убрзо и сам погођен, али је иако погођен, успео да наведе своју летелицу пре пада и да „поткачи“ још једног немачког Месершмита. Након пада, Драгишин авион је експлодирао…

Драгиша је иначе још од 1939. године и од немачкон напада на Пољску, прижељкивао да се разрачуна са Немцима, хтевши да са себе „спере“ (како је он мислио) љагу. Наиме, када је маршал Херман Геринг био у званичној посети Краљевини Југославији 1938. године, Драгиша је био одређен да командује групом која је пратила Герингов авион од уласка у нашу земљу до слетања у Београд, односно након неколико дана, када се завршила посета, обрнутом маршрутом. Геринг, и сам пилот, као знак пажње колегама из ескорта, Драгиши је као заповеднику ескортне флоте доделио једно немачко одликовање. Драгиши, кажу није то тада било мило, а када је почео Други рат, званично је преко Команде ваздухопловства тражио да се упути нота Команди Луфтвафе и да се Драгиша „скине“ са листе одликованих и награђених. Ови из Београда, наравно то нису урадили, тако да је кажу, Драгиша патио и стидео се тог одликовања и у свакој прилици, као да се правдао, свима причао да, кад Швабе нападну, „вратиће им одликовање вишеструко“… Успео је у свом науму, али је нажалост изгубио живот. Ова држава (било која од рата на овамо) није га никада одликовала…

Погинули припадници Осмог бомбардерског пука Друге мешовите ваздухопловне бригаде

lazarjonovic_zps4b9fce16.jpg

мајор Лазар Јоновић, пилот

Рођен је 13. марта 1904. године у Зајечару. Након Гимназије, уписује Војну академију, коју успешно завршава, а потом одлази у Пилотску школу у Нови Сад, где прво пролази основну пилотску обуку, да би 1935. године завршио и обуку за пилотирање тешким авионима-бомбардерима. Априлски рат га је затекао на дужности Команданта 68. бомбардерске групе, на авионима Бристол Бленхајм, аеродром Ровине крај Бања Луке.

Након успешно извршеног задатка у јутарњим сатима 7. априла, када су уз ловачку заштиту бомбардовали циљеве у јужној Аустрији, то поподне су пилоти јединице коју је Лазар водио послати на Арад и Сегедин, са задатком да бомбардују аеродроме и командна места Луфтвафе. Али су овога пута на задатак послати без ловачке пратње, тако да је летелица у којој је био Лазар била лака мета за немачке ловце који су штитили аеродром код Сегедина.

ivanpandza_zpsede74fe8.jpg

Поручник Иван Панџа, летач-извиђач

Иван је рођен 1916. године у Суковцима код Книна. Након завршене Војне академије, 1936. године ступа у  ваздухопловство и одлази у Извиђачку школу коју завршава 1939. године и одмах бива послат у Бања Луку за извиђача у Осмом бомбардерском пуку, где је и дочекао Априлски рат.

Погинуо је 7. априла 1941. године на задатку бомбардовања немачког аеродрома код Сегедина, када је летелицу у којој је био Иван заједно са мајором Лазаром Доновићем оборио један немачки ловац из ПВО заштите аеродрома.

dobrosavtesic_zps76627adb.jpg

Мајор Добросав Тешић, пилот-ловац

Добросав је био пореклом из Вуковог краја. Рођен је 20. септембра 1906. године у Лозници. Након Гимназије, ступа у Војну академију коју завршава 1928. године. Пилотску школу и обуку за ловца завршава 1934. године, али вероватно због здравствених разлога са ловачке авијације бива премештен на бомбардерску и Априлски рат „дочекује“ у својству Команданта 69. бомбардерске групе на авионима Бристол Бленхајм, аеродром Ровине код Бања Луке.

Његова група, којом је командовао, добила је задатак да бомабардује командно место Луфтвафе код Печуја, као и аеродром код овог мађарског града. Пошто су на задатак били послати без ловачке пратње, били су лака мета за немачку ПВО. Оборен је и погинуо је изнад Печуја 7. априла 1941. године.

rudolfkobal_zpsce361961.jpg

Капетан I класе Рудолф Кобал, летач-извиђач

Рудолф Кобал је рођен 10. фебруара 1909. године у Трсту. Завршио је Војну академију и Ваздухопловну извиђачку и школу гађања и бмбардовања. Летачко звање извиђача је након успешно завршене обуке стекао 1935. године. Априлски рат га је затекао на аеродрому Ровине крај Бања Луке.

Полетевши на задатак бомбардовања циљева у околини Печуја, летелицу којом је управљао мајор Добросав Тешић и у којој је Рудолф био члан посаде, оборила је немачка ПВО у близини овог мађарског града. 

dragoljubcerne_zps995c4c3f.jpg

Поднаредник Драгољуб Черне, летач-механичар

Драгољуб је рођен 1919. године у Сушаку код Ријеке. Завршио је Ваздухопловну механичарску школу у Новом Саду, а затим и летачку обуку за летача-механичара уједно и летача-стрелца. Априлски рат је и „дочекао“ на овим дужностима на авиону Бристол Бленхајм у саставу Осмог бомбардерског пука.

Живот је изгубио током борбеног задатка бомбардовања циљева у околини Печуја, у авиону којим је пилотирао мајор Добросав Тешић, где је поред њих двојице био још и горе поменути капетан Рудолф Кобал.

petarkukic_zps39e88f32.jpg

Поручник Петар Кукић, летач-извиђач

Петар је рођен 10. јуна 1913. године у Медведнику крај Огулина. Ступа у Војну академију 1931. године и успешно је завршава, а 1939. године успешно се обучава за летача-извиђача. Био је распоређен у бањалучки бомбардерски пук.

Погинуо је у посади са капетаном Сергијем Војиновим, бомбардујући немачки аеродром код Сегедина, 7. априла 1941. године. Оборио је пар немачких ловаца из састава ПВО територије Мађарске. 

sergijevojinov_zps73a6d2ac.jpg

Капетан I класе Сергије Војинов, пилот

Сергије је био Рус. Рођен је 7. септембра 1907. године у Миргороду. Његова породица је након Револуције, побегла из Русије у Краљевину Југославију, а Сергије је одлучио да ступи у војску и успешно је завршио Војну академију, а затим и Пилотску школу. Све разделе обуке је завршио и звање пилота стекао 1936. године. За време Априлског рата био је на дужности командира 216. бомбардерске ескадриле, на аеродрому Ровине крај Бања Луке.

У поподневним сатима 7. априла полетео је на извршење задатка, бомбардовања немачког аеродрома код Сегедина. Оборен је изнад града, на прилазу циљу. Тада је са њим погинуо и његов извиђач, поручник Петар Кукић

vladimirvujici_zps6bf21eb2.jpg

Капетан I класе Владимир Вујичић, пилот-ловац

Владимир је рођен у Београду 6. фебруара 1908. године. Завршио је Војну академију, а азтим редом Пилотску школу, Школу гађања, Школу ноћног летења, да би то све „крунисао“ звањем пилота-ловца 1936. године. Међутим, из здравствених разлога је био пребачен са ловачке на бомбардерску авијацију и Априлски рат га је затекао на дужности комадира 215. бомбардерске ескадриле на авионима Бристол Бленхајм.

Погинуо је 7. априла бомбардујући немачки аеродром код Сегедина, када је његов авион оборен од стране немачке ПВО. 

mirkojovanovic_zps803d0c10.jpg

Потпоручник Мирко Јовановић, летач-извиђач

Мирко је рођен у селу Комали код Даниловграда 7. фебруара 1914. године. Завршио је Војну академију, а након тога Ваздухопловну извиђачку школу и промовисан је у ово летачко звање 1939. године. Обављао је ту дужност у склопу бомбардерског пука на аеродрому Ровине код Бања Луке.

Погинуо је 7. априла 1941. године у посади са капетаном Владимиром Јовичићем на задатку бомбардовања немачких аеродрома у Мађарској. Оборени су изнад Сегедина.

andrijapozder_zps833bdcba.jpg

Поручник Андрија Поздер, пилот

Андрија је рођен 20. октобра 1912. године у Бјеловару. По завршетку Војне академије ступио је у ваздухопловство, где је 1938. године завршио прво обуку за извиђача, да би потом отишао у Пилотску школу коју је успешно завршио 1940. године. Био је пилот на авиону Бристол Бленхајм на аеродрому Ровине код Бања Луке.

Погинуо је 7. априла када је његов авион оборила немачка ловачка авијација изнад Сегедина.

radomirlayarevic_zps11e5ae20.jpg

Поручник Радомир Лазаревић, пилот

Радомир је рођен у Вуковару 24. априла 1915. године. Завршио је Војну академију, а након тога и Пилотску школу у Панчеву и промовисан је у пилота 1940. године. Рат га је затекао на Ровинама крај Бања Луке на дужности пилота у Осмом бомбардерском пуку.

Његова ескадрила је добила задатак да бомбардује аеродром и командно место Луфтвафе код Сегедина. Радомир је био пратилац команданта, мајора Јоновића. Надомак Сегедина, ловачка заштита тог рејона их је напала и оборила. Радомиров авион је пао код села Српски Крстур.

ilijamickovic_zps8a486735.jpg

Наредник Илија Мићковић, летач-механичар

Илија је рођен у селу Безјову код Подгорице 10. јула 1915. године. Завршио је Ваздухопловну механичарску школу у Новом Саду, а затим обуку за летача-механичара и летача-стрелца. На овој дужности је био и у Априлском рату, на авиону Бристол Бленхајм, на аеродрому Ровине код Бања Луке.

Дана 7. априла бомбардерска група у којој је био Илија, добила је задатак да дејствује по немачком аеродрому код Сегедина. Илија је био у посади са поручником Радомиром Лазаревићем. Њихову летелицу је пресрела група немачких ловаца на самој граници и оборила их изнад села Српски Крстур.

novisentivan_zps4cd216ce.jpg

У центру села Нови Сентиван у Мађарској у близини Сегедина, села које је данас нажалост опустело од Срба, а некада је било село са натполовичном већином грађана српске националности, дакле у том селу се налази наша црква, а у порти цркве се налази споменик подигнут у знак сећања на пилоте Осмог бомбардерског пука из Бања Луке који су погинули бомбардујући Сегедин 7. априла 1941. године.

Ниједна наша држава (ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, ДЗСиЦГ, Република Србија) им се није одужила…

То су учинили мађарски грађани 28. августа 1945. године…

Милан РАКИЋ


Повезане вести:

Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату – Сећање на хероје (5)

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*