Кад голорука жена порази наоружане полицајце

0
Сцена из Луизијане је обишла свет (Фото: Ројтерс Џонатан Бекмен)
Аиша Еванс се није опирала хапшењу, али се достојанственим држањем супротставила бруталности силе и убиствима Афроамериканаца
Аутор: Јелена Стевановић
Једна голорука Афроамериканка која је мирно протестовала против полицијских убистава црнаца док су је хапсила тројица до зуба наоружана полицајца у Луизијани преко ноћи је постала симбол ненасилног отпора када је фотографија са демонстрација у Батон Ружу ове недеље обишла свет.

Млада жена у летњој хаљини, са високо уздигнутим челом, у потпуној тишини стоји насред аутопута и не опире се хапшењу, али се супротставља сили и моментално привлачи пажњу због контраста са полицајцима у панцирима и пушкама који је склањају са пута и одводе у затвор.

Био је то школски пример ненасилног отпора и грађанске храбрости. Без оружја, без каменица, без увреда, без добацивања, без иједне речи. Аиша Еванс је за неколико секунди обесмислила и банализовала силу призивајући у сећање сличне сцене које су обележиле еру борбе за грађанска права у САД. У првом великом интервјуу који је дала Си-Би-Ес њузу, открила је да није осећала страх када се нашла очи у очи са припадницима снага реда. Био је то њен начин да се побуни против учесталих полицијских убистава Афроамериканаца при чему се једно од последњих управо догодило у Батон Ружу у Луизијани.

„Ја сам људско биће. Жена. Мајка. Медицинска сестра. Могла бих да будем ваша медицинска сестра. Могла бих да бринем о вама. Ја сам овде. Сви ми смо важни. Не морамо да молимо да будемо важни. Сви смо важни”, казала је Аиша Еванс, осврнувши се на слоган са афроамеричких демонстрација против дискриминације и убиства црнаца на улицама – „Животи црнаца су важни”.

Обелоданила је да је самохрана мајка шестогодишњег дечака из Њујорка. Прошлог викенда је стигла у Луизијану само да би учествовала у демонстрацијама. Одвојила се од групе и стала насред улице, сама. Знала је да ће бити ухапшена под оптужбом да блокира аутопут. Тако је и било. У притвору је провела 24 сата. Са друге стране, проглашена је иконом нове америчке ере за грађанске права и симболом мирног протеста. Упоређују је са женама са Ботичелијевих платна, оваплоћеном људскости насупрот које полицајци са шлемовима и пендрецима личе на робове из „Ратова звезда”. Светски медији су тај призор сличили са сликом Розе Паркс, црнкиње која је привукла пажњу на проблеме мањинске заједнице када је одбила да у аутобусу у Алабами 1955. уступи место белом путнику и повинује се сегрегационим правилима која су важила на америчком југу. Још једна учестала асоцијација је и сцена човека који је стао испред тенкова на Тјенанмену 1989.

„Осећала сам да сам само посматрач, али да као човек имам избор да ли ћу нешто да урадим или не. Неких других дана када су се одржавали протести ја сам бирала да идем на посао, зарађујем да бих платила рачуне и храну. А онда се указала прилика и знала сам да је то то”, објаснила је она за Си-Би-Ес њуз.

Преломила је када су полицајци за само два дана убили двојицу Афроамериканаца, једног у Луизијани, другог у Минесоти, а што се надовезује на низ сличних инцидената која последњих година потресају САД изазивајући расне немире и стварање покрета попут „Животи црнаца су важни.„ Аиша Еванс никад досад није учествовала у протестима, али је ово можда почетак њеног активизма: „Никада нисам сматрала да сам храбра. Али понекад нам западну послови за које смо нисмо пријавили”.

(Фото:граф који је овековечио призор из Батон Ружа је Џонатан Бекмен који је радио за Ројтерс. Одмах је постао славан и хваљен у редакцијама широм планете зато што је ухватио тренутак који је био подједнако информативан и бременит симболиком. И он је као и његова „јунакиња”, показао скромност.

„Херој ове приче је та жена. Она заслужује све похвале. Било је храбро од ње да стоји тамо. Ја сам само стајао са стране и фотографисао”, казао је Бекмен за „Гардијан”.

Извор: Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*