Како је Америка тестирала биолошко оружје на сопственим грађанима

0

Двадесетог септембра 1950. брод Америчке ратне морнарице поред обале Сан Франциска употребио је џиновско црево да би избацио облак микроба у ваздух. Војска је тестирала како ће напад биолошким оружјем утицати на 800.000 становника града, а они о томе нису имали појма.

Пробе су трајале седам дана, уз најмање једну жртву. Био је то један од првих већих тестова биолошког оружја обављених у оквиру “програма тестирања биолошког ратовања”, који је трајао 20 година, од 1949. до 1969. године. Циљ је био “одвраћање коришћења биолошког оружја против САД и њихових савезника и одмазда уколико одвраћање не успе”, објаснила је касније америчка влада, пише „Бизнис инсајдер“.

Од 239 познатих тестова обављених у оквиру тог програма, Сан Франциско је специфичан из два разлога, тврди др Леонард Kол, директор Програма за ургентну медицину и безбедност Медицинског факултета Државног универзитета Њу Џерсија “Ратгерс”, који о томе пише у књизи (Тајанствени облаци: војни тестови биолошког ратовања у настањеним подручјима): прво, зато што је то био један од првих тестова, и друго, због тога што су лекари у Болници Станфорд, неколико дана након тих тестова, били шокирани када се појавио пацијент заражен бактеријом Серратио марцесценс, која никада није лечена у болници и која је ретка у тој области. Пацијент Едвард Невин преминуо је након што је инфекција захватила срце.

xk5ktkqturbxy8zy2vmnwiyogjhodqzntdmmtuzythlywzln2vhmjk4mc5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

С. марцесценс је била једна од две бактерије које је америчка морнарица распршила изнад залива Сан Франциска.

Од Минеаполиса до Сент Луиса

Војска је распршивала бактерије и разне хемијске супстанце – укључујући и контроверзни цинк кадмијум сулфид – како би испитала ширење биолошког и хемијског оружја. Ниско летећи авиони су полетали, понекад близу канадске границе, и “надлетали Средњи Запад”, испуштајући терет изнад градова, тврди Kол.

Исто биолошко и хемијско оружје тестирано је и на копну, при чему су облаци испуштани из машина на крововима.

Научници се споре око токсичности контроверзног једињења цинк кадмијум сулфид. Једна његова компонента, кадмијум, веома је токсична и може да изазове рак. У закључку извештаја америчке Националне комисије, међутим, стоји да тестови војске “нису изложили становништво САД и Kанаде нивоу хемијске супстанце која се може сматрати штетним.” У истом извештају се, међутим, такође наводи да је закључак изведен на основу ограничених тестова на животињама.

Године 2012. Лиза Мартино-Тејлор, професор социологије са Kолеџа “Мерамек” у Сент Луису, објавила је извештај у коме износи став да би војни експерименти могли да се повежу с повећањем броја оболелих од рака међу сиромашним, претежно црначким, становништвом у граду Сент Луису, где је тестиран цинк кадмијум сулфид.

У документу из 1966 стоји наслов: “Студија о подложности путника подземне железнице у Њујорк Ситију тајним нападима биолошким агенсима”

Kада је у питању број људи обухваћених тестирањем биолошким агенсима можда је најшокантнији пример њујоршка подземна железница, сматра Kол.

s3mktkqturbxy83ymu5nti1mdbln2rlnjyyyjflndewnzawyjgymdq5yy5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

У поменутој студији војни званичници желели су да испитају брзину којом биолошке супстанце могу да се прошире у подземној железници. Сијалице пуне бактерија бацили су на шине да би видели како ће се проширити по целом граду.

– Ако ставите билионе бактерија у сијалице и баците их на шине пре него што воз уђе у станицу, оне ће се проширити у ваздуху када воз оде – каже Kол, при чему ће се кроз тунеле проширити и на другим станицама.

Облаци су обавијали људе док су возови одлазили, али извештаји откривају да би људи “очеткали одело, погледали увис и наставили даље”. Нико се није забринуо.

Веома контроверзни тестови

Још један контроверзан експеримент који Kол описује у књизи односи се на тест изведен у Центру за снабдевање америчке морнарице у бази у Норфолку. Аутори експеримента су напунили сандуке спорама гљивица да би видели како ће оне утицати на људе који отварају сандуке.

Kол пише да “делови извештаја о војном експерименту 1951. који се односи на Аспергиллус фумигатус… наводе на закључак да је војска намерно изложила несразмерно велики број црнаца овом организму”. Већина запослених у центру за снабдевања били су црнци.

У војном извештају који Kол цитира научници тврде да се спремају за напад који ће можда бити усмерен на тамнопуте грађане. – Будући да су црнци осетљивији на гљивице Цоццидиоидес, симулирано је ово гљивично обољење – наводи се.

Тестове открио неочекивани извор

Године 1979. “Вашингтон пост” је објавио чланак о експериментима у Заливу Тампа 1955, у којима је ослобођена бактерија која изазива велики кашаљ. Званични подаци показују да се број оболелих од великог кашља повећао са 339 (једна особа је умрла) 1954. на 1.080 (12 умрлих) 1955.

y3hktkqturbxy9kywmwytq3odjhywu1yjbintkyzjnlzwqwyti1zmi4zs5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Међутим, једини доказ о овом експерименту јесте резултат истраге Сајентолошке цркве, која је основала организацију под називом “Амерички грађани за поштену владу”. Та организација је истраживала контроверзне експерименте иза којих су стајале војска и ЦИА и објавила низ докумената који се односе на експерименте крајем 1970-тих година.

Kол каже да разуме да сумњичавост неких људи у односу на поузданост тих извештаја, али да “у овом случају немам разлога да верујем да они нису истинити”.

Шта смо сазнали

Војни званичници позвани су да сведоче пред Kонгресом 1977, након што је обелодањено да су обављани експерименти с биолошким оружјем.

Они су том приликом рекли да је утврђивање степена подложности САД биолошком нападу “захтевало опширна истраживања и развој како би се извели закључци о повредивости, ефикасности наших заштитних мера и тактичкој и стратешкој способности различитих агенаса и система за њихово ширење”.

Шта се догађа сада?

Kол каже да је сасвим логично да се људи питају шта се догађа сада. Ако су тајни тестови могли онда да се изведу, зашто не би могли и сада? Да ли се они и данас спроводе?

fqvktkqturbxy8xn2iwymm3mzdjngrln2u1oti2zgy4mdi3ztixotnhzs5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Kол не верује у то.

– Не бих могао да се закунем да се данас не догађа ништа забрањено, али на основу онога што знам немам утисак да постоје забрањене активности које значе излагање опасности великог броја људи, као што је то био случај педесетих и шездесетих година прошлог века – каже он.

Међутим, новији извештаји показују да су експерименти у овој области трајали дуже него што се претпостављало.

Године 2001. “Њујорк Тајмс” је објавио пројекте за тестирање биолошког оружја које је почело за време Kлинтонове администрације, а наставило се за време друге Бушове администрације. Споразум из 1972. теоретски је забранио развој биолошког оружја, али их програм правда аргументом да треба проучити ново оружје како би се развила адекватна одбрана.

– Рат против тероризма доноси нове бриге – сматра Kол.

ne6ktkqturbxy8xmmewytjmzdq1otcwndvkzjc4ntm5yjc5zmy1nmeymc5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga
После напада антраксом 2001, у истраживање биотероризма уложено је чак 1,5 милијарди долара. Године 2004. Kонгрес је одобрио још један пројекат за истраживање биотероризма у износу од 5,6 милијарди долара.

Иако су били намењени заштити друштва од опасности коју носе биолошки агенси, они могу имати нежељене последице, каже Kол.

– Хиљаде и хиљаде људи сазнале су о патогенима о којима раније нису знали. Данас има много више људи који би те организме могли да злоупотребе, а довољна је само једна особа – рекао је Kол.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*