Како је Свети Сава лечио похлепне

0

Заузео сељак сељаку комад земље, а оштећени дошао Светом Сави на жалбу. Кад је Свети Сава чуо жалбу, позове отмичара и посаветује га да на леп начин врати земљу суседу и да се помире, па да живе као рођена браћа.

Како овај није хтео на то да пристане, Свети Сава га одведе у један плодни крај земље, па му рече: „Кад хоћеш да имаш што више земље, онда ево ти: иди, и колико год будеш данас опколио земље у овом пустом плодном крају, толико ће твоје бити. Само пази добро да ми у залазак сунца будеш тачно на овоме месту, одакле полазиш, иначе на теби главе неће бити.“

И запе грабљивац да трчи око лепог имања, из петних жила. Те хајде да опколи и ову лепу ливаду, па и овај велики гај, па и овај воћњак, па и онај виноград, па онај пашњак… И тако је, без душе, трчао гладан и жедан, без одмора, цео летњи дан. Сунце је већ почело за брда да запада, а он је још опкољивао ливаде и густе јелаке. А кад је већ био близу места одакле је пошао, сунце је већ било зашло. Од великог умора, он је пао и издахнуо, не дошавши до белеге одакле је потрчао.

Маст која се не троши, али..

Наиђе Свети Сава покрај једне сиротињске куће таман на Божић. Тамо кукњава, јер се чељад није имала чим омрсити. Свети Сава даде онда домаћину пуну ћасу масти. Обрадује се сиромах и захвали, а жена узе маст, прикупи хлебних корица и спреми попару. Сиромах је трошио маст годину дана, а никад му није нестајало. Тек кад се похвалио једном пријатељу, поче маст да се троши. Да се није хвалио, ко зна докле би му трајао онај Савин поклон.

Спасио оца од але прождрљиве

Судба за неке грехе казни Светог Симеона, оца Савиног, да уђе у њега ала прождрљива. Од тога доба обичан ручак Светом Симеону бејаше печен во и у волу ован, и у овну кокош, а у кокошци јаје – и од свега тога иза његовога ручка не остајаше ништа.

Један пут дође Свети Симеон у Хиландар, па у разговору са Савом огладни и пожури да руча, али га Свети Сава вештим разговором задржи, док ала у њему сасвим не огладни и много га умори. Онда му Свети Сава пружи поскурицу, печат на славском колачу, а из Светог Симеона зину ала и пождера поскурицу. Свети Сава докопа тад алу рукама за врат, извуче је из оца и баци у море.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*