KАKО ЈЕ УНИШТЕНА СРПСKА ФАРМАЦЕУТСKА ИНДУСТРИЈА (3) Немци су купили „Хемофарм“, а онда их је дочекало НЕПРИЈАТНО ИЗНЕНАЂЕЊЕ

0

Иако је Миодраг Бабић 2006. године изгубио челну позицију због продаје „Хемофарма“ немачкој „Штади“, иза њега су ипак остали трагови његове вишедеценијске владавине, али и нереално увећене вредности компаније пре приватизације.

Нови власник, који је за ову фармацеутску кућу платио 475 милиона евра, врло брзо открива да је на неки начин преварен, односно да оно што у папирима стоји не одговара реалности. То се пре свега односило на неадекватно приказану вредност имовине компаније, која је била знатно увећана, али и прихода. За Немце је ово био први сигнал да неће моћи тако брзо да поврате свој уложени новац, али и да ће морати да ревидирају своје развојне планове и инвестиције. Додатни проблеми су се отворили и око немогућности наплате дуговања од „Велефарма“, у којем је „Хемофарм“ имао 25 одсто власништва. Све то довело је да 2008, али и 2010. године, падне вредност акција „Штаде“ на немачкој берзи, а разлог за то, како су навели, јесу проблеми у пословању предузећа у Србији.

Извор „Блица“ из „Хемофарма“ тврди да је све то био увод за коначан разлаз Миодрага Бабића и Немаца.

– Његов одлазак 2010. године је био обавијен велом тајни за јавност, а знало се да је прави разлог то што су Немци открили све његове манипулације и сматрали су да су преварени и изиграни. Утврдили су да 250 милиона евра промета постоји само на папиру, али и то да су многа потраживања ненаплатива и зато су и отписали негде око 100 милиона евра дугова. Док су се ове ствари исправљале, трпела је компанија јер се каснило са инвестицијама, а и један број запослених је због тога добио отказ. Наиме, „Штада“ није имала пара и да пегла претходне пропусте и да улаже у технологију. Зато и нису били првих година значајни ефекти у повећању производње. Све то је довело и да се 2011. године послује са губитком од 50 милиона евра – наводи наш саговорник.

Он додаје да су неки потези Миодрага Бабића, које је направио како би се увећала вредност имовине „Хемофарма“, ишли и на штету града.

– Било је само важно како да се напуне сопствени џепови од приватизације, без обзира на штету других. Грађани Вршца су обманути јер је Бабић тврдио да ће власништво Фондације постати власништво града када се „Хемофарм“ прода. Он је део градске и државне имовине незаконито превео на Фондацију „Хемофарм“, која је припала „Штади“. Реч је о некретнинама вредним око 10 милиона евра. По тужбама некадашњих власника, који по основу реституције потражују своје некретнине, Основни суд у Вршцу прогласио је 2016. године апсолутно ништавим те уговоре на основу којих је Фондација „Хемофарм“ од општине Вршац посредно добила више локала на Тргу Светог Теодора Вршачког. Одлука првостепеног суда је потврђена и на апелацији. Фондација се на пресуду жалила, па се стигло и до Врховног касационог суда, који је 26. фебруара ове године донео коначну пресуду, односно одбио је жалбу, па је „Штада“ остала без дела имовине коју је платила – каже наш извор.

„Блиц“ је покушао да чује и мишљење актуелног менаџмента „Хемофарма“, међутим они нису желели да одговоре на питања која смо им упутили.

Данас у власништву инвестиционих фондова „Бејн капитал“ и „Синвен“

Немачка фармацеутска група „Штада“, у склопу које послује „Хемофарм“, прошле године је прихватила понуду два инвестициона фонда, „Бејн капитала“ и „Синвена“, за преузимање акција у вредности од 5,31 милијарди евра. Тако је вршачка компанија после 11 година добила новог власника. Оно што је важно да се каже, то је да је „Хемофарм“ за време управљања Немаца постао најбоље позиционирана фармацеутска кућа и један од највећих извозника у Србији. У 2017. години остварио је рекордну производњу од око 5,5 милијарди таблета. Процењује се да су инвестирали више од 200 милиона евра.

Међутим, стручњаци кажу да су до такве позиције дошли и уз помоћ власти.

– Власт ДС је фаворизовала „Хемофарм“. Треба да се зна да је и то што се они свртавају у највеће српске извознике резултат и неких измењених прописа. Реч је, пре свега, о томе што по нашим прописима, када се страни лек код нас само запакује, рачуна се као домаћи. Они то и раде и зато са опрезом треба прихватити све те резултате – каже Бранко Павловић, адвокат и некадашњи директор Агенције за приватизацију.

Бабић: Фондација ни „Хемофармова“ ни града Вршца

Миодраг Бабић тврди, пак, да није тачно да је било неправилности око имовине Фондације „Хемофарм“.

– Имовина Хемофарм фондације није могла да увећа цену акција компаније приликом продаје немачкој „Стада групи“ јер је била засебно правно лице, основано од тадашњих запослених у „Хемофарму“ као приватних лица, са искључиво хуманитарном мисијом. „Хемофарм“ концерн је разумљиво имао бенефит кроз позитиван имиџ с обзиром на то да је фондација користила назив свог донатора код спровођења хуманитарних акција на које никада није стављена нити једна примедба, на шта сам као њихов иницијатор веома поносан – наводи Бабић.

Он додаје да је Хемофарм, пре продаје „Стада групи“, фондацији донирао одређену непословну имовину како би фондација имала властита средства за хуманитарне сврхе.

– Поред тога, донирана су и финансијска средства, по одобрењу акционара – обично око 5-10 одсто од нето добити на годишњем нивоу. Општина, односно град Вршац, никад није био донатор фондације, иако је учествовао у њеном управљању и имао бенефит од хуманитарних акција. Градски локали које помињете су откупљени на аукцији од „Хемофармове“ кћерке фирме, а потом донирани фондацији – каже Бабић.

 

blic

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*