Како се „провео“ ватрени атеиста међу српским богословима!?

Шта добије ватрени заговорник атеизма када се ушета на Православни богословски факултет (ПБФ) да брани своје атеистичке ставове?

0

Није виц. Догодило се пре неколико дана у Београду; атеиста је ушетао међу богослове да би им објаснио зашто мисли да Бог не постоји. И није добио ни батине, ни увреде, ни звиждуке, ни претње. Добио је искрен, срдачан аплауз и – осмехе!

ГДЕ ТО ИМА? Актери овог несвакидашњег догађаја били су јереј Вукашин Милићевић, свештеник у Храму Светог Саве у Београду и асистент на ПБФ, и Бојан Драгићевић, члан Удружења атеиста Србије. Пред препуним амфитеатром ПБФ одржали су двосатну дебату на тему „Хришћанство и атеизам – судар питања“.

– Вечерас овде нисмо да бисмо променили било чије ставове… Вечерас овде нисмо чак ни да разбијемо ваше предрасуде… Ми смо овде вечерас да бисмо разговарали. А ако знамо да је недостатак разговора узрок свих предрасуда, свих сукоба, онда знамо да смо на добром путу. Вечерас ће, дакле, једини победник бити дијалог – рекао је модератор дискусије пре него што је реч препустио јереју Милићевићи и атеисти Драгићевићу.

ДА ЛИ СУ СЕ БАР МАЛО СВАЂАЛИ? Не, али су се расправљали. Али ни налик расправама на које сте навикли у Скупштини или предизборној кампањи. Иако ставови јереја Милићевића и атеисте Драгићевића на први поглед не могу бити удаљенији, није било надвикивања, агресије, упадања у реч, хистерије. Да ли их је публика прекидала? Да – али само аплаузима или захтевима да неко од учесника приближи себи микрофон како би га сви боље чули.tribina-pbf

– Читава та прича о бибијском богу… С једне стране имамо хришћански појам да је Бог љубав, а с друге стране имамо пола Библије где се он понаша као најгори диктатор, као насилник, као апсолутиста каквог би се постидели и најлуђи руски цареви. То је једно понашање које никако не указује да је Бог љубави – рекао је Драгићевић у лице амфитеатру препуном студената без да се мува чула, а камоли да је неко звиждао или протестовао.

Јереј Милићевић каже за „Блиц“ да се пре дебате потајно надао да ће све „управо овако проћи“.

– Живимо у друштву које се дели по најбизарнијим односима, али смо управо овом дебатом показали да, иако смо на два потпуно различита становишта, постоје ствари о којима можемо да причамо. Све је било веома достојанствено – каже Милићевић.

О ЧЕМУ СУ ЈОШ РАСПРАВЉАЛИ? О постојању Бога у оквиру филозофије, о секуларности, о концепту Бога… Ево примера једне размене, која је накратко прекидана аплаузима и од публике, и од учесника.sddefault-1

Атеиста Драгићевић: Ако отворимо Нови завет, видећемо да у неким његовим деловима да је Исус свестан тога да је он Бог, да је део Светог тројства, што ме доводи до питања: ако је он све време то знао, како је могао да буде човек, како је могао да искуси сву људску патњу, како је могао све то да разуме?

Јереј Милићевић: Зато што је исто тако био и човек.

Атеиста Драгићевић: Па, ако сам ја део свемоћног бића, и ја то знам, како истовремено могу да будем и човек?

Јереј Милићевић: Заборавите на представу моћи која је тако тоталитарна. Његова свемоћ је у томе што може да буде слободан сам од себе.

Атеиста Драгићевић: Значи, он је толико свемоћан да може да престане да буде свемоћан?

Јереј Милићевић: Да.

(Драгићевић и публика аплаудирају и смеју се.)

Модератор: Мислим да смо сада у врзином колу. Хајде да пређемо на следеће теме!

Затим су разговарали о секуларности, а то је изгледало овако.

Атеиста Драгићевић: Имаш своја веровања, ОК… Нека остану твоја! Немој твоја веровања да гураш у мој живот преко државних закона. Немој да дискриминишеш хомосексуалце, немој да забрањујеш абортус; твоја веровања немају право, ако нису подржана неким квалитетним доказима, да одређују живот других људи. Оног тренутка када вера заузме државу, када крене да се увлачи у државне законе, ви имате насиље… Ниједна религија не сме да се пусти да узурпира државне законе, јер то може бити јако, јако, јако опасно.

(аплауз)

Јереј Милићевић: Морам да кажем да се наијскреније слажем и да делим та уверења. (аплауз) Само што морам да кажем да их ја делим као хришћанин и из хришћанске мотивације… (аплауз) Мислим да је секуларна држава досад најбољи виђени амбијент у којем је могуће да живи хришћанска заједница, из простог разлога што се показало да сваки други модел нужно значи корупцију живота те саме заједнице. Кад год су хришћани директно постајали носиоци друштвених процеса у институционалном смислу, имали смо повратни ефекат секуларизације саме хришћанске заједнице која је просто постајала једна од државних институција…

КАКО СЕ ЗАВРШИЛО? Како је и почело – дугим, срдачним аплаузом. Драгићевић каже за „Блиц“ да је атмосфера на дебати била „необично пријатна“.cyvktkqturbxy8wngmyntqxmjjmzdi2mjvkzmuzmdm5zmu4ntc2nziwys5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

– Саговорнику заиста свака част на излагању и дебатној култури. Колико год се ја, можда, не слагао са неким његовим ставовима, заиста сам одушевљен атмосфером која је владала у амфитеатру Православног богословског факултета. Надам се да ћемо и у будућности присуствовати само оваквим радионицама – каже Драгићевић.

Јереј Милићевић каже да је оно што је читавој дебати печат дао огроман број студената који је присуствовао.dsc_8874– Домар, који је овде од самог почетка, рекао је да никада више људи није присуствовало неком догађају на факултету. Управо су студенти организовали читаву причу. Иако веома млади, показали су невероватну зрелост – каже Милићевић.

Драгићевић на крају каже да је атмосфера какву смо видели на Православном богословском факултету оно што охрабрује дијалог.

– Такав начин расправе и дебате води ка генези слободне мисли и самом прилажењу истини – каже Драгићевић.

КО СУ ЈЕРЕЈ МИЛИЋЕВИЋ И АТЕИСТА ДРАГИЋЕВИЋ? Обојица интригантне личности. Вукашин Милићевић, асистент на ПБФ и свештеник у Храму Светог Саве на Врачару, подигао је буру у јавности када је прошле године написао текст „Блиски сусрет треће врсте“ на порталу СПЦ „Борба за веру“. У тексту је навео да нема потребе да се плашимо ванземаљаца и да, ако их икада сретнемо, треба да им проповедамо.

„Уколико се одазову проповеди, пронашли смо браћу. Лично верујем и знам да светлост васкрсења допире до последњег ‘кутка’ свемира“, закључује Милићевић у тексту.

С друге стране, Бојан Драгићевић је члан надзорног одбора Удружења грађана „Атеисти Србије“. Аутор је есеја „Зашто не треба поштовати религију“, у којем заступа три разлога:

„1. Религија је сасвим ирационална и неистинита.

2. Религија је безмерно штетна као феномен и етички је потпуно неприхватљива.

3. Религија је претња за слободу и прогрес човечанства.“

Андриана ЈАНКОВИЋ, Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*