Какве су ти мисли такав ти је живот – овако је говорио отац Тадеј

0

Један од најцењенијих духовника свих времена, отац Тадеј, рођен је 1914. године у Витовиници код Петровца на Млави. Још од малих ногу отац Тадеј показивао је знаке слабог здравља, због чега није могао да ради на њиви. Родитељи га шаљу на занат, међутим, ту оболева толико тешко да му лекари прогнозирају још само 5 година живота.

Одлучује да оде у манастир Миљковац код Свилајнца. Ту упознаје руског монага Амбросија, приближава се Богу и замонаши се.

Уз помоћ Бога, отац Тадеј проживео је 89 година, а упокојио се 2003. у Бачкој Паланци.

И након његове смрти, мудре речи оца Тадеја не престају да живе и лече многе. Представљамо вам најлепше поруке које нам је оставио отац Тадеј!

“Можемо да идемо куда хоћемо, радимо ста хоћемо, па опет, није то слобода. Слобода је она Господња Слобода – кад је човек ослобођен од тираније мисли. Кад га не тиранишу никакве мисли, кад живи у миру. Он је тада стално у молитви, стално очекује од Господа, ради по савести, труди се. Сваки посао ради од срца. Целокупно биће наше треба да учествује у молитви, и у раду, и у свему. И да не будемо ратници на неправедној страни, да не ратујемо ни са ким. Да мислено не ратујемо. Да будемо помирени са свима. Да не примамо увреде к срцу”.

“Нема ниједног тренутка времена, нити иједног корака пространства, које не даје лекцију човеку”.

“Много значи кад у кући има молитвеник. Молитва привлачи Божију благодат. То осећају сви домаћи. То осећају и они којима су срца охладнела. Зато се треба непрестано молити”.

“Када помислимо нешто добро својим ближњима, рођенима, нашој земљи и целом свету, ми им заиста много помажемо, јер мисао је снага и моћ”.

“Ако тугујеш било због чега, значи да се ниси потпуно предао вољи Божијој, макар споља изгледа да јеси. Ко живи по вољи Божијој, тај се ни за шта не брине, кад му нешто треба он и себе и што му је потребно предаје Богу и ако се догоди да не добије што тражи, остаје спокојан као да је примио”.

“Пусти то, данас нас увреди овај, сутра ко зна ко ће. Ми стално обраћамо пажњу на те увреде, а треба све то да савладамо миром. Да не примамо к срцу. И кад не примамо к срцу, онда непријатељ хоће да вређа, но ако се то одбије од нас, то не ремети наш унутрашњи мир, и после виде људи: вређају, вређају, па на крају дигну руке”.

“Брига није добра, јер не само да троши нашу енергију већ нас многоструко уплиће у клупко самоважности, гордости и неверја.”

“Не сметају нама други, сметамо самима себи. Ми мислимо да је зло напољу, да кружи око нас, али ако ми не бисмо имали зло у себи, оно се не би могло закачити за нас”.

“Наше мисли утичу не само на нас, него на све што нас окружује. Морамо да упућујемо добре мисли, па ће нам бити боље”.

“Морамо од срца све опростити. Унутрашњи мир не може да се сачува докле год наша савест нешто изобличава. Морамо умирити савест. Треба свима опростити од срца. Без тога нема унутрашњег мира. Без љубави нема живота”.

“Када изгубиш наду и помоћ људску, потражи је од Бога самог и добићеш је откуда се ниси надао ни замишљао.
Чим осетиш да се зло јавља, пожури да га зауставиш силним напрезањем воље. Сиђи умом у срце и не допусти да зло уђе у њега. Пази да се оно не раздражи и не занесе”.

“Треба да се опустиш. Не узимај превише на себе бриге овог света, већ чувај свој мир и живи са Богом. Нека иде како иде”.

“Покајање је измена живота. Потребно је да човек оде до свештеника или свог ближњег и да му каже шта му ремети мир. Чим наши ближњи саучествују у нашем страдању, ми добијамо утеху и снагу”.

“Ако се ми окренемо Извору Живота, Господ ће нам дати снаге да учврстимо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху свуда. Морамо се изменити”.

“Даће Господ благодат. То је божанска сила која делује свуда, а особито у душама које траже Господа, Извора Живота. Мир Божији се свуда сеје”.

“У Старом Завету пише: “Сине, дај ми срце своје”. Господ је једина утеха и анђелима и Светима и свима који Га траже. Он је једини Бесконачан”.
“Нема нам мира ако мислено ратујемо са родитељима. Духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о родитеље. Тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив. Многи то увиде, па поправе мисли. Ја увек то кажем – неки прихватају, а неки су сувише горди. Што дајемо, то нам се враћа”.
“Треба да смо мирни. Боље је трпети увреду, него нанети увреду. Ако претрпимо увреду, Господ ће нам дати снагу и мир. Ако не претрпимо увреду, савест нам неће дати мира. Савест је Божански суд”.

“Господ гледа да ли ми од срца тражимо да нам Он помогне. Чујемо многе речи лепог примера живота и како треба упутити ближње да то раде. Али, да ли ћемо моћи то да остваримо?”

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*