Косачов: Усијане главе у Приштини треба да знају – Русија је уз Србију

0

Једина шанса да се охладе усијане главе у Приштини и не дозволи активирање сценарија косовског решења путем силе, јесте свест да је Србија у стању себе да одбрани, али и разумевање да у случају заоштравања ситуације неће остати сама и да је Русија била, јесте и остаће њен поуздани стратешки партнер, поручује руски сенатор Константин Косачов.

У Београд је стигао да би учествовао у манифестацији поводом Дана победе и „Бесмртном пуку“. У интервјуу за Спутњик истиче да је за Русију Дан победе празник број један и могућност да се вратимо подвизима очева и дедова и сачувамо за потомке истину коју покушавају да нам одузму.

— Сматрао сам да је важно да на Дан победе будем у Београду, јер је врло битно тог дана знати да је то заиста заједничка победа и да свима покажемо да наше земље обједињује не само наша прошлост, већ и наша садашњост и наша будућност.

Ипак, стиче се утисак да у Европи бледи сећање на подвиге совјетских ратника. Како на то гледате?

— Те кампање покрећу они који су у том рату били на погрешној страни. За неке земље и народе Други светски рат је историја националног срама, који би они што пре да забораве — а немогуће је заборавити, зато што је историја таква каква је била — или да је некако ревидирају пратећи савремене конјуктурне интересе. Покушавају да ставе знак једнакости између нацистичке Немачке и Совјетског Савеза, између Хитлера и Стаљина. Такви покушаји су неморални. И што је главно, ако се та тема буде развијала, то ће сигурно ојачати неонацизам који није уништен до краја и стално покушава да дигне главу у многим европским земљама: у Украјини, прибалтичким земљама. Ако се тим тенденцијама не супротставимо, пре или касније поново ћемо се вратити на 1939. годину, када ће опет бити проглашена изузетност неких европских народа, а да сви остали треба да или да се потчине, или да буду уништени. Тај ризик постоји, а једини начин да му се супротставимо јесте да бранимо истину о том рату.

Бићете и у Нишу гост на српској паради. Шта очекујете?

— Искрено сам захвалан народу и руководству Србије због тога што је код вас овај празник свакако међу првима, захвалан што се овде већ одомаћио ’Бесмртни пук‘. Ове године се први пут организује парада за Дан победе, а на њој ће бити и технике руске производње, која без сумње омогућава да се решавају задаци осигурања националне безбедности Србије, јер је та безбедност и даље изложена ризицима. Нема дилеме да нерешен косовски проблем и усијане главе на Косову, које тај проблем покушавају да реше путем силе, производе одређен ризике — директне и огромне. И сама свест да је Србија у стању себе да одбрани, и друго, разумевање да Србија у случају заоштравања ситуације неће остати сама, да је Русија била, јесте и остаће поуздан стратешки партнер за Србију — и јесте једина шансе да се спречи да те усијане главе однесу превагу и да се не дозволи активирање сценарија косовског решења путем силе.

Поводом састанка у Берлину, шта су, по Вашем мишљењу, покушавали да постигну Меркелова и Макрон са лидерима региона?

— Берлински самит схватам као одраз растуће забринутости за развој догађаја. Дијалог Београда и Приштине тапка у месту. Штавише, низ одлука косовског руководства у директној је супротности са Резолуцијом 1244 и самом логиком политичког дијалога. Имам пре свега у виду формирање националне војске, увођење стопроцентних царина на робу из централне Србије и БиХ. Све те одлуке директно или индиректно подстичу Сједињене Државе. Сведоци смо да САД активно држе страну Приштини и тиме провоцирају сценарио примене силе и пропаст политичког дијалога. Надам се да у европским престоницама виде ту тенденцију и да ће та забринутост пре или касније консолидовати европску позицију, а да ће се Русија и Париз, Берлин и друге европске престонице на крају сложити у мишљењу да нема друге варијанте решавања косовског проблема, осим оног у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, с ослонцем на Устав Србије. Рачунам да ће додирне тачке између Москве, Берлина, Париза и наравно Београда убудуће бити све бројније.

Хашим Тачи каже да без САД нема решења. Ако се САД укључе као посредник, није ли време да се и Русија позове да буде посредник?

— Београд и Приштина треба да разговарају без посредника. То је логика Резолуције 1244 и никаква трећа страна не треба да присваја нека изузетна овлашћења у том процесу. Ако се то буде десило, ако Американци покушају да искористе ту псеудолојалност Приштине за властите интересе, то неће бити од помоћи. Русија је заинтересована да се процес настави и да Београд и Приштина постигну обострано прихватљиве споразуме. Тај процес ћемо свакако бити спремни да помогнемо, али никада нећемо наметати своју тачку гледишта.

Рамуш Харадинај у ЗСО види тежњу Русије да ојача свој утицај.

— Оне који оптужују Русију за све могуће грехе зовем „лига губитника“, јер то су политичари који нису ништа у стању да ураде сами, не могу да реализују своје програме. А да би објаснили зашто им то не успева, најлакше је да свој неуспех припишу Русији.

Министар Дачић упозорава да у наредна два месеца, до следећег састанка у Паризу, Србију очекује веома снажан притисак, али и да ће јој постављати услов да усагласи своју политику са Европском унијом, другим речима, да уведе санкције Русији. Покушава ли неко да притиском Србију натера управо то — да уведе санкције Русији, а можда и да се одрекне војне неутралности?

— Та информација за нас није нова. Притисак на Србију се врши већ низ година, то је политика штапа и шаргарепе. Србији, изгледа, обећавају неке повластице, попуштања на европском путу ако окрене леђа Русији. Захвални смо руководству Србије што све те покушаје глатко одбијају. Никада нисмо терали нити ћемо терати Србију да бира: или са нама, или с неким другим. То би било непристојно према нашим српским пријатељима. А то покушавају да раде партнери Србије са Запада. Желим народу Србије истрајност, храброст и да схвати да се живот не завршава ни данас, ни за та два месеца о којима је говорио господин Дачић.

Могу ли се косовски проблем и притисак на Србију посматрати у контексту планова НАТО-а да усиса читав регион?

— Нема сумње да НАТО има претензије према Србији. Минимум је да је укључи у зону свог искључивог утицаја, максимум — да је натера да одустане од политике неутралности и уђе у тај војни савез. Ако не грешим, то је у директној супротности са расположењем које је присутно у српском друштву, што било која земља или војни блок треба да узму у обзир. Русија увек поштује право других народа на свој избор. Али га не поштују управо НАТО земље, које врло жестоко покушавају да увуку Србију у зону свог утицаја. И овде желим Србији истрајност, храброст и разумевање, шта су тачно њени национални интереси — а уверен сам да је то да остане неутрална и да развија нормалне односе са свим земљама са којима жели.

Спутњик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*