MAKEDONSKI SCENARIO, ALI STVARNO

0

Kako to i obično biva, u predizbornim kampanjama i dnevnopolitičkim prepucavanjima, svakodnevnim događanjima i tribinama, previde se i neke jako važne stvari i poruke. Nedavni opozicioni skup u Hali sportova klasičan je primer toga da se od drveta ne vidi šuma. Mišljenja sam da je ovo od važnosti i za onaj profesionalni, stručni deo državnog aparata, koji bi trebalo što više da je odvojen od (dnevne) politike, pre svega bezbednosni sektor, koji bi trebalo da se bori protiv spoljnih upliva i destabilizacije. Na kraju krajeva, i tu se uvek radi o nekoj politici, mada ne bi trebalo na onaj negativan, politikantski, stranački način, ali o državnoj politici svakako – jer glavne smernice i politički nalozi dolaze od vrhovnih nosilaca moći, koji su uvek političari i kao takvi izabrani, a i kada se na nižim nivoima operacionalizuje, i to je neki vid, doduše malo više ekspertske, politike. Prva stvar, uostalom, koju će vas naučiti na bilo kom svetskom fakultetu političkih nauka je to da je politika ekstremno višeznačan pojam, i da u istim jezicima čak postoje različite reči koje simbolizuju i različite aspekte te čarobne i magične reči –POLITIKA  Ovo su jako osetljive teme u kojima se hoda po tankoj žici, jer teško je nekad odrediti šta je dnevna politika, šta je politika, šta je stranačko i pitanje vlasti, a šta državno, šta je kratkotrajno, srednjeročno, a šta dugoročno. To je i stvar percepcije i uvek može da se sklizne i pogreši u ovakvim razmatranjima, ali pitanje beogradskih izbora npr. može da se posmatra sa raznih aspekata – kao lokalnih izbora, dnevnopolitičko i pitanje borbe za vlast političkih grupacija, ali ne treba odbaciti ni njegovu širu ili čak geopolitičku dimenziju, kao pokušaj proboja ili najava nekih trendova i sl. Postavlja se pitanje, ukoliko postoji destruktivni upliv spoljnih aktera, da li je opravdano suzbijati i njihove saveznike odavde koje oni podržavaju, ili bi se to smatralo nedopustivim mešanjem stručnih organa u unutarpolitičku borbu i navodno gušenje opozicije? Odgovor se nalazi verovatno u intuitivno-subjektivnom polju, iako da bi se pravilno došlo do njega zahteva i mnogo objektivnog i ,,objektivnog’’ znanja i višestruko sagledavanje i razmatranje od strane većeg broja umnih glava.

No, ako je pod znakom pitanja, da li bi državni organi koji treba (unutar)politički da budu neutralni – mada opet pitanje razdvajanja unutrašnje i spoljašnje politike i šta je politikanstvo a šta prava državna politika i interes je često maglovito, ne samo kod nas, jer se svi ti faktori višestruko prepliću i međuzavisni su – onda je neverovatna malodušnost nekih stranačkih faktora i neznanje, da makar i iz ličnih i stranačkih interesa, a zašto ne reći i državnih, pogotovo ako njihove stranke potenciraju privrženost istim – i u cilju prikupljanja političkih poena, poentira na onome, što smatram da je jako destruktivno po našu zemlju, nevezano od politike i stranaka, a njihovi rivali rade. Mada, itekako zavisi to i od stranaka, jer nije isto poimanje nacionalnog i državnog interesa kada bi hipotetički vlast držala LDP, ili ova sad koalicija, koja kakva god je da je, ipak još uvek nije nepovratno odstupila ni od jednog vitalnog interesa ove zemlje – onako kako ga tradicionalno poima najveći broj naših građana i koji se potvrdio kroz našu istoriju i opstojnost. Šta ćemo ukoliko se na izborima, makar i lokalnim sukobljavaju dve paradigme – suverenizma i one druge, koja teži da budemo protektorat i provizorijum? Da li je to samo pitanje lokalnih izbora ili i državno i nacionalno pitanje? Kada pogledate šta se trenutno dešava u SAD i mnogim zapadnoevropskim zemljama, vidite da su ovo dileme koje razdiru gotovo čitavu planetu danas. Na stranu, što se pozicija gradonačelnika Beograda ponekad smatra i za funkciju trećeg čoveka u državi – obzirom na važnost glavnog grada i finansijske i sve druge tokove moći koji se u njega slivaju, dakle sam po sebi BG i mimo ovako naelektrisane političke atmosfere, ako bi se posmatrao samo kao plen je značajan i ulog bi bio veliki.

No, ako pogledamo šta je prethodilo, šta se događa sada u kampanjama i šta se sve može dogoditi, posebno ako napravimo analogije sa nekim prethodnim BG izborima – možemo zamisliti da su BG izbori i deo mnogo šire priče. Koju razni akteri i mešetari spolja, mogu da koriste i usmeravaju prema sopstvenim potrebama koristeći svoje igrače ovde, spavače, korisne idiote i budale ili elementarne neznalice – i nemojmo se zavaravati da će biti tako jasno raspoređeni i uočljivi samo na jednoj strani, npr. opozicionoj, ako im je cilj da makar uzdrmaju aktuelnu vlast, ne, biće ih na svim stranama, a posebno će i vladajuće strukture ukoliko nemaju dovoljno svesti i znanja, ukoliko se uvuku u blato politikanstva do kraja, reagovaljima ići im naruku. Pa umesto da imamo u svim strankama i na svakom spektru, ne tako vidljive, ljude koji će vući u prilog državi Srbiji, pre će biti da ćemo imati na svim stranama i svakom spektru, one koji će, neki svesno, a neki potpuno nesvesno, ići na štetu državi Srbiji. Što može da bude jako opasno.

Da takve svesti nema u vladajućim strukturama u dovoljnoj meri i da su preokupljeni pričama o tome ko je koliko pokrao ili ,,pokrao’’, ko je veća pošast i ko je bolje i više uradio za grad – govori i faktičko odsustvo reakcije na neke skandalozne istupe na opozicionim mitinzima. Vlast i neki provladini mediji su toliko puta najavljivali udare, atentate, obojene revolucije, da su tim preterivanjem i inflacijom u očima građana i obezvredili takve sudove. Bilo je tu i osnovanih apela, verovatno i nekih preterivanja ili iz neznanja ili malo u politikantske svrhe, ali se evo desi da gotovo nema reakcije kada bi baš trebalo da je bude. Pogotovo što je npr. u kampanjama za prethodne predsedničke izbore korišćeno plašenje makedonskim i ukrajinskim scenarijima, kada su se oni možda mogli naslutititi, ali su bili samo hipotetička daleka pretpostavka, sa mnogo manje opipljivih tragova operacionalizacije nego danas. Tada ni u Makedoniji još uvek taj scenario nije uspeo. U međuvremenu je uspeo u Makedoniji, a postao je mnogo realniji u Srbiji nego tada kada je ovde medijski eksploatisan. Scenario je od strane makedonskih vlasti počeo otvoreno da se izvozi ovde, zasad u javnoj soft varijanti, ali to je samo početak. No, ovaj put u vlasti je totalni MUK.

Pre nekoliko dana, održan je skup koji sam spomenuo na početku teksta. Na skupu u Hali sportova govorili su prva na listi „Da oslobodimo Beograd“ Vesna Rakić Vodinelić i drugi čovek te liste Marko Đurišić, a okupljenima se obratio i gradonačelnik Skoplja Petre Šilegov i bivša poslanica Rada Trajković.

Petre Šilegov je poručio da očekuje da će demokrate osloboditi Beograd i Srbiju, kao što su oni (Socijaldemokratski savez Makedonije) oslobodili Makedoniju, i da veruje da će sa Šutanovcem, kao kolegom gradonačelnikom, uskoro popiti kafu u Skoplju. Da, dobro ste pročitali!!! To, kako su oni oslobodili Makedoniju – sa montiranim aferama sa prisluškivanjem, obojenim revolucijama u pokušaju, paktom sa Šiptarima i Tiranskom platformom, jer među Makedoncima nisu imali većinu, na koje načine ugrožavaju samu makedonsku naciju i državu – to je opštepoznato i nije naš problem, osim u meri u kojoj takvi procesi ugrožavaju i Srbiju i srpsku zajednicu u Makedoniji. Ni za Gruevskim ni za makedonskom državom kao takvom, van direktnog okvira koji se naših interesa tiče ne treba da žalimo, jer zna se zašto nisu to ni zaslužili. Ako znamo šta je to makedonski scenario, da li treba da nas zabrine otvorena preporuka i najava ovog makedonskog visokog funkcionera da se sprovede i ovde. Ako se on pojavio na mitingu opozicije i javno ovako istupio, možete zamisliti iza kulisa tek šta se sve može raditi. Mnogo je trzavica bilo na relaciji Srbija Makedonija od promene tamošnje vlasti, pa izvinjavanja, ali njihova saradnja sa raznim stranim i našim domaćim faktorima na podrivanju stabilnosti u Srbiji je evidentna. Ekipa koja želi ovde da se vrati na vlast, što je legitimno ako to rade legalnim metodama, odavno u Zaevu i SDSM vidi uzora, i često se sastaju i ponose tom saradnjom. No, ovo je sada viši nivo. Pogotovo što sada ima veću težinu kada su Zaev i ekipa zvanična državna vlast, nego kada je i SDSM bio opozicija. Sada govore i mešaju se u ime zvanične Makedonije. Ništa to nije slučajno, uostalom ta saradnja je dvosmerna, mnogi disidenti i kvazidisidenti odavde su našli utočište kod Zaeva. Sada nam i Zaev šalje svoje emisare u žaru izvoza revolucije. Slobodno se može reći i NATO revolucije ili klintonističke revolucije. Iz SNS, ali i države u kojoj čini ta stranka najveću vlast, reakcije na ova poslednja događanja NEMA!!! Nisu ni Petre Šilegov ni Zaev, koga strani faktori vide kao ,,nosioca pozitivnih procesa na Balkanu’’, vesnika navodne pozitivnije budućnosti i slično, nimalo slučajno involviran u ovu situaciju pokušaja kreiranja vraćanja u prošlost u vidu barem 1996. i 1997. godine u Srbiju, već se od Makedonije pravi Mađarska, od Skoplja Budimpešta, a od Kumanova verovatno Segedin u tom ključu. Još bi samo falilo, da usled aktuelne promene mađarske politike, Centralnoevropski univerzitet bude prebačen u Skoplje, pa da perverzni cirkus bude potpun! Dakle, Zaev, uz Denisa Zvizdića, od strane nekih uticajnih stranih faktora percipiran kao najbolji balkanski momak, baklju revolucije nosi i njome teži da za račun onih kojima duguje svoju vlast, pokori i one delove Balkana koji se smatraju nedovšenim poslom. To što  dokusurava i svoju zemlju, je njegov problem, ali to što svoj izum hoće da izveze i proda i nama ovde je već naš problem. Naravno i problem Republike Srpske, a i u Sarajevu je Zaev nedavno bio aktivan, a Dragan Mektić ga je posebno pohvalio i izrazio je nadu da će isti takav proces uspeti i u Srpskoj.

Država treba da reaguje na ovakav skandalozan istup gradonačelnika Skoplja i brutalno mešanje u naše unutrašnje izbore, koji su već sada ionako dovoljno internacionalizovani, pa ne treba valjda još da budu i regionalizovani i to sa malenog juga! Zaista je frapantno, obzirom na veličinu zemlje, da umesto da mi imamo neki uticaj u Makedoniji, što bi bilo mnogo prirodnije i proporcionalnije, nama se ovde Makedonci mešaju i gradonačelnik za koga svi upućeni u Makedoniji znaju da pripada srbomrzačkom krilu SDSM, da je notorni alkoholičar i čovek sumnjivih moralnih kvaliteta, hodajući cirkus, za koga mnogi tamo sumnjaju da se enormno nakrao kao predsednik drugostepene komisije u Vladi Makedonije od 2004. do 2009. godine nama deli lekcije i provocira, ne zato što je podržao određenog kandidata, već time što se otvoreno meša u naš politički život i provocira, huška na revoluciju pozivajući na navodno oslobođenje. Dok njegova vlast spšrovodi Tiransku platformu, ali i sistematski zastrašuje srpske političke lidere, jer setimo se noćnog upada i demoliranja službenih prostorija stranke srpske manjine, koji je delo klasičnog političkog i državnog terora, čega bi Šilegov kao advokat morao da bude itekako svestan.

Ima li koga u ovoj zemlji da mu zarad državnih interesa poruči da drži ruke dalje od Srbije i da mešanje u unutrašnje stvari naše zemlje nije dopustivo ni mnogo većim zemljama i ličnostima nego što su Makedonija i Šilegov? Ili makar zarad stranačkog interesa, ako već ne umeju da prepoznaju državni, da neko iz vladajuće koalicije odbrusi i njemu i onima koji su ga pozvali i zbratimili se sa srbomrzcem samo da bi došli na vlast, makar i na štetu svoje zemlje i krilima crnog đavola? Obzirom ko ga je pozvao u goste, i ko su bili govornici uz njega to i ne čudi – to su verovatno ljudi sličnih moralnih kvaliteta i autodestruktivvni po svoje zemlje. Šilegov i Zaev sprovode Tiransku  platformu i nestajanje Makedonije, a njegovi ,,srpski’’ drugari su ovde npr. sistematski urušavali vojsku, topili tenkove i stvarali provizorijum. Na bini je bila i notorna Rada Trajković, koja se po potrebi, uvek nekoj velikoj, jer ne javlja se ona tek tako, aktivira – koja je odabrala BG stranu, što je njen legitimni politički izbor, ali jako je ružno kad svojim krajnje subjektivnim i ničim potkrepljenim stavovima ruži svoju državu i optužuje za najgora zlodela, koja su možda druge zemlje i nacije izvele i predstavlja Sever Kosova taj jedini naš bastion dole, kao najveći problem i leglo kriminala, dok je valjda šiptarski deo Kosova, po njenom mišljenju oaza poštenja.

Ima li ko, makar od provladinih tabloida, koji su toliko puta podizali prašinu i neosnovano i preterano, da joj kaže – Rado dalje ruke od Beograda, jer si se time što nikada ništa opipljivo dobro nisi uradila za kosmetske Srbe odavno delegitimisala i da joj kaže da su njene manipulacije koje idu na ruku međunarodnom faktoru koji nas sve jače pritiska i Šiptarima – gnusne i štetne po nas?

Od svega je najneverovatnije, da je gotovo svima promakla i opaska Dragana Šutanovca da ako vlast navodno ukrade izbore, biće novi 5. oktobar, ali ovaj put kao 5. mart! Ovo je najava možda pripreme nekih nemira i osporavanja izbora – unapred dajući sebi alibi za eventualni poraz u navodnoj krađi. Kada su neki tabloidi ovakve planove pre izvesnog vremena objavljivali pod navodnom šifrom Rođendan, opozicija je iste ismevala da izmišlja i fantazira. Međutim, sada kada imamo prvu konkretnu najavu ovakve mogućnosti, nešto stvarno javno opipljivo, iz usta relevantnog opozicionog političara, onda čak i ti isti tabloidi ćute i to previđaju. A mogli bi čak i da poentiraju na tome kako su sve to predvideli već i kako su bili u pravu! No, u ovom brzom vremenu nema vremena za konzistentnost, bilo kakvu strategiju, već je sve brzina, površnost, malodušnost, pa tako nova vest i priča smenjuje staru, koje kao i da nikad nije ni  bilo, pa nema veze što bi ista na osnovu novih pretnji i konkretnih potvrda mogla da se nadogradi.  Na stranu što i njima mnogi ne veruju upravo zbog inflacije takvih najava i srozavanja sadržaja, ali neverovatno i nelogično da neko sam to najavi, a kada mu opozicioni političar to maltene na tacni javno i preteći potvrdi, onda muk. Pogotovo što je to na istom skupu na kome je bio i nesrećni Šilegov, i Zoran Živković koji izjednačava četnike i ustaše i mnogi tzv. oslobodioci, poput Borisa Tadića koji je pokazao otužno lice žaleći se što Vučić nije bio ponizan i nije se izvinjavao i klečao prilikom nedavne posete Hrvatskoj. Navikao je Boris da se izvinjava, pa se tako pre nekoliko godina izvinio čak i Makedoncima, koji su i oni  jadni ostali zbunjeni jer čak ni njima, nije bilo jasno zbog čega im se izvinio i niko to sem nesrećnog Borisa ni do dana današnjeg ne zna. Sama ta parola oslobodimo Beograd, u komunističkom titoističkom prizvuku, koji asocira na 44-45, ili na paljenje Skupštine 2000. ima jeziv prizvuk. SNS smatra da je dovoljno jak, iako mislim da je zenit i SNS i Vučića dostigao maksimum i da je 700.000 članova više mehur od sapunice. Ne bi trebalo da budu toliko sigurni u sebe i arogantnio i da potcenjuju ove kreature, jer su isti imali minornu podrškuz i 2000-ih ali su uspeli neko vreme na razne načine da obezbede da vrše ključnu vlast, a dubinski uticaj te strukture imaju i danas, čak i u vlasti. Da li će SNS opstati ili propasti u narednim godinama,  jačati ili se srozavati, to je pitanje za vrh stranke, ali za državu je pitanje i ukoliko se to desi koji će biti način i da li će sa njihovom propašću opet propasti, i sada bar malo uzdignuta država Srbija? I ko bi posle SNS došao sledeći na vlast – da li neko bolji ili mnogo gori? Posle toga, možda budu opet topili tenkove, a što da ne i helikoptere i MIG-ove, i možda se opet vrati ona jeziva titoistička paradigma izvinjavanja    i večite srpske krivice, umesto barem ponosnog realizma bez iluzija i na ravnopravnim osnovama, koji je Vučić demonstrirao prilikom posete Hrvatskoj. Lokalni izbori i pitanje vlasti treba da brine samo SNS, ali sve ovo šire treba da brine sve građane Srbije. Koji žele normalnu političku scenu, a ne neki novi totalitarizam, marionetstvo, ,,oslobađanje’’.

Da smo malo normalnija zemlja, ovakvi istupi Šilegova ne bi mogli u javnosti da ostanu neprimećeni i neko bi mu i iz vladajuće partije, ali i iz samog državnog vrha oštro poručio da se ne meša u naše unutrašnje prilike i izbore i da ne poziva na revolucije i prevrate, jer time drastično kvari odnose dve zemlje. I provladini mediji, koji često pišu o glupostima, ili eksploatišu godinama slučaj ubistva jedne pevačice, čereče javnost sa tim konstantno na naslovnim stranama, pune nas rijalitijima i raznim ispraznim sadržajima, vide prevrate nekad i kad ih nema – barem bi sada trebalo da reaguju, makar i onako u njihovom maniru i kako jedino znaju. Uz dozu humora i ironije, moglo bi se i poručiti Šilegovu, da što se tiče njegove želje da sa ŠuNATOvcem popije kafu u Skoplju, kao sa novim gradonačelnikom BG-a, i nije baš preporučljivo čoveku prepunom stentova u sebi da pije kafu uopšte, pa makar bila i sa dragim mu ŠuNATOvcem. No, čini se da i javnost, i mediji i vlast od drveta (Đilasa) ne vide šumu (Šilegova i Zaeva).

Uroš Nikolić

NACIONALIST

POSTAVI ODGOVOR

*