Мали Алек и Александар Велики

Све је у знаку неке харипотеровске фантазије једног малог дечака који бежи од ајкуле и којег покреће страх

0

Спот Александра Вучића у пивници је забрањен па се премијер запутио у школску библиотеку да 35 година касније врати књигу. Тамо, Нада библиотекарка, сетивши се одмах малог Алека, приупита га мајчински шта му би да се кандидује за председника.

„Увек држим своју реч!“, одговори самоуверено као да је то истина, окрене се према камери, то јест, гледаоцима, па у свом стилу настави да декламује.

Везе Мали Алек познати текст о томе како је опет морао Србију да спасава од невоље и злих Досоваца који би све да униште. Оно што је тврдио – да му не пада на памет да се кандидује на председничким изборима и да свакако неће бити председник – је заборавио, као и књигу уосталом.

Заборавила се и Нада, док га је као у трансу слушала о томе шта је све урадио, па кад је завршио сети се само превида у вези са „Увеоцима“ Јована Јовановића Змаја које враћа три и по деценије после, без да јој буде сумњиво то што мали Алек то чини усред председничке кампање и што од тога прави предизборни спот. Она му као због кашњења заповеди да оде у ћошак, али се премијер на то љупко насмеши и у трансу регресије у малог Алека „присети“ се библиотекаркиног надимка Нада Ајкула. Шта се даље збива с Малим Алеком на гледаоцима је да замишљају и измишљају, као што то чини и њихов премијер. Можда је, како је и рекао Нади Ајкули, после библиотеке – „логично“ – кренуо кући или је можда претходно свратио до пекаре да пазари хлеб.

Онај што је ставио у рерну никако да се испече. „Да нисам заборавио да укључим рерну“, размишљао је успут у себи али брзо одбаци ту мисао као крајње глупу, уверен да се добро сећа како је окренуо дугме на 250 степени. „А, да није цркао шпорет?“… „Ма, шта разбијам главу, битно је да су сви видели да сам замесио хлеб, ставио у рерну, па ако хоће да једу има да се стрпе,“ закључио је задовољно. Заправо, и баг с рерном, која је у споту искључена, као и артифицијелна ситуација у библиотеци су супер моменти који демаскирају сав апсурд Вучићевог политичког деловања.

Препорука грађанима да буду стрпљиви и месе хлеб иако нема струје, да гледају у кулисе велелепне кухиње иако иза њих постоје људи који су заиста гладни, на релевантан начин промовише суштину премијерове власти онакве каква она заиста јесте. Међ књигама исто тако премијер глуми самог себе и свој недогођени живот што чини овај спот егзампларом конфаубулације, иако се у причи не појављују ни Небојша Стефановић нити „Браћа Андерсен“. Овде је све у знаку неке харипотеровске фантазије једног малог дечака који бежи од ајкуле и којег покреће страх. А, што се тиче измишљања, вероватно да је последица нарцизма. Није први пут да премијер обликује сећања и прошлост тако да у садашњости изгледа што лепше и беспрекорније – али у огледалу, самом себи.

Александар ЋУК, ДАНАС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*