Манипулисање историјом: Kоме одговара прича да је Принцип јео сендвич када је убио Фердинанда?

0

Деца у школама на Западу уче верзију историје према којој је атентат на Франца Фердинанда био пука случајност и на тај начин остају без кључних сазнања о правим узроцима Првог светског рата

Била је то прекретница 20. века, догађај који је покренуо ланац страшних догађаја – два светска рата, 80 милиона смрти, Октобарску револуцију, успон Хитлера, атомску бомбу итд. Међутим, свега тога можда не би било, бар се тако прича, да Гаврило Принцип није одлучио да поједе сендвич!?

Атентат на Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године покренуо је конфликт Аустроугарске са Србојом и њеним европским савезницима, познат под називом Први светски рат – то је опште познато.

Међутим, постоји једна верзија приче која се у последње време све више провлачи по интернету, према којој је пажња са важности убиства аустроугарског престолонаследника скренута на један „епохалан“ детаљ – да Гаврило Принцип није стао да поједе сендвич, не би се нашао на правом месту и до убиства Франца Фердинанда не би ни било.

Та верзија отприлике прича како је, након неуспелог бомбашког напада Недељка Чабриновића на аутомобил престолонаследника, Франц Фердинанд одлучио да посети повређене војнике, и тада је његова колона налетела на Принципа који је наоружан уживао у оброку у ресторану „Шилер“. Kада је Принцип наводно видео Фердинанда, оставио је најважнији сендвич у историји до пола поједен, извадио је пиштољ и испалио два метка.

1908-10-07-moritz-schillers-delicatessen_14782700872

Прича о Принциповом сендвичу данас се може наћи свуда, иако се ови детаљи нигде не помињу пре 2003. године и просте сами по себи не звуче веродостојно – тешко да је било који Србин у Босни 1914. године наричивао сендвич, поред „живих“ ћевапа и бурека. Осим тога, у историјским изворима не постоји информација да је Принцип уопште било шта јео пре атентата.

Оригинални транскрипти суђења такође не помињу храну. Принцип је пред судом рекао само како је био у близини Латинске ћуприје (данашњи Принципов мост). Сведоци који су били са Принципом непосредно пре атентата такође нису помињали никакав оброк.

Ипак, ова прича предаје се у школама на Западу као званична историја. Али одакле је она потекла?

latin-bridge_14782701454

Исто питање поставио је Мајк Деш, новинар америчког магазина Смитсонијан, који је био запањен када се његова ћерка вратила из школе и испричала му шта је научила из историје. Деш је открио да је прво место где се прича о сендвичу појавила заправо документарно-историјска серија „Дани који су потресли свет“ британске продукцијске куће „Лион ТВ“.

Овај документарни програм емитован је небројено пута на ББЦ-ју, како у Великој Британији, тако и у САД.

Деш је контактирао аутора и директора „Дана који су потресли свет“ Ричарда Бонда како би га упитао за извор приче, али није добио никакве опипљиве информације већ само уверавања да је истраживање на којем је базиран програм било нарочито темељно и да су консултовани бројни међународни извори.

lassassinat-de-larchiduc-hritier-dautriche-et-de-la-duchesse-sa-femme-sarajevo-supplment-illustr-du-petit-jo_14782701308
То није обесхрабрило Деша, који је наставио да тражи извор, да би на крају открио како се прича о сендвичу заправо први пут појавила у малтене фарсичној историјској новели бразилског ТВ водитеља, Жоа Соареша, чији је отац Србин.

Kњига је постигла велики успех на португалском говорном подручју, а на енглески је преведена 2001., две године пре „Дана који су потресли свет“. Од тада прича о Принциповом сендвичу полако улази у колективну свест и прети да потисне званичну историју.

img_1437636279

Многи би се запитали: „Kога уопште брига да ли је Гаврило Принцип јео или не?“. Метак је испаљен, Први светски рат се догодио. Ипак, Деш је схватио колико је овај проблем важан – прича о сендвичу, која постаје опште прихваћена у САД и Великој Британији, прети да скрене пажњу са правих мотива Гаврила Принципа и његових истомишљеника и представи читав догађај као пуку случајност.

„Дани који су потресли свет“ ни у једном тренутку гледаоцима не говоре зашто су српски националисти 1914. сматрали да је убиство Франца Фердинанда не само оправдано, већ и нужно, а управо то је кључни податак потребан за разумевање узрока Првог светског рата, а то су империјалистичке амбиције Аустроугарске према српским територијама и уопште Балкану.

 

 

 

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*