„Михајилуо дагунгђије-米哈伊洛大公街“-ускоро ознаке улица и на кинеском и руском језику!

За почетак биће постављено 50 инфо-обележја у централној зони града, а до краја године још 100. – На апликацији „Београђани” може да се гласа за једну од пет боја која ће красити горњи део

0

Специфичност нових табли биће то што су први пут исписане на кинеском и руском језику. Тиме ће, поручују у Скупштини града, све атракције главног града ускоро бити доступне и гостима из тих земаља.

 – За почетак биће постављено 50 инфо-табли, а до краја ове године требало би да их буде укупно 150. Очекујемо велики број туриста из ових земаља, тако да је важно да им Београд на овај начин буде на услузи – истакао је градоначелник Синиша Мали.

До тада, о изгледу нових обележја, тачније о боји њиховог горњег дела, одлучиваће житељи главног града. Они ће, додаје градоначелник, на апликацији „Београђани” моћи да гласају за једну од пет варијанти нових табли и одлуче да ли је атрактивнија црвена, жута, црна, зелена и розе табла.

Професор др Радосав Пушић, шеф групе за кинески језик Филолошког факултета и први човек Института „Конфуције”, поздравља идеју да се табле испишу и на кинеском језику, посебно зато што је то пракса у свету.

– У Америци постоје градови који се наслањају на кинеске четврти тако да су одређене градске зоне покривене и кинеским натписима. Добра вест је да ће то бити и у нашем ужем делу града. Институт „Конфуције” је иначе издао брошуру са правилима фонетске транскрипције слогова кинеског језика на српски, коју би требало да има и ваша медијска кућа. Усклађена је са међународним кинеским стандардима – истиче професор Пушић и додаје да Кинези ипак не познају правила транскрипције јер им она у комуникацији није потребна.

– Када пишу они користе карактере, а не транскрипцију речи. Она је искључиво намењена странцима који желе да науче кинески језик и професорима кинеског језика за стране госте – подсећа проф. др Радосав Пушић.

Туристички посленици већ увелико раде на томе да београдске плочнике освоје што више и кинески и руски гости, а те две земље биле су биле присутне и на овогодишњем Сајму туризма.

– То је веома важно, посебно ако се зна да је број кинеских гостију у 2016. повећан за 42 одсто, док је број Руса стандардно просечан. Од 1. јануара успостављен је и безвизни режим између Кине и Србије, а до краја године биће отворена и директна линија за ту азијску земљу, што је предуслов за долазак већег броја кинеских туриста у наш град. Уз то, у Београду је отворена и прва кинеска туристичка организација који су основали управо Кинези. Она јесте београдска, јер је ту основана, али је у потпуности окренута довођењу кинеских туриста у Београд – обзнанио је недавно за „Политику” Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда.

На форуму Светске федерације градова у туризму у Берлину, којем је присуствовао и Поповић, између осталог је истакнуто да се Београд спрема за кинеске туристе који чине највећи удео у структури укупног промета од туризма у свету, имајући у виду да су у 2015. потрошили 292 милијарде евра на путовања.

***

Кинеско-српски називи

Јелена Деспотовић, секретар Института „Конфуције”, за наш лист транскрибовала je називе неколико београдских улица са кинеског на српски језик

Трг републике

共和国广场 gòng hé gúo guǎngchǎng (транскрипција на српски: Гунг хе гуо гуангчанг)

Кaлемегданска тврђава

贝尔格莱德堡垒 Bèi’ěrgéláidé bǎolěi (транскрипција на српски: Беи’ергелаиде баолеи)

Кнез Михаилова

米哈伊洛大公街Мǐhāyīlùo dà gōngjiē (транскрипција на српски: Михајилуо дагунгђије)

Скадарлија

大公街dà gōngjiē (транскрипција на српски: Скадарлија дагунгђије)

Марија БРАКОЧЕВИЋ, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*