Михајловић: Насиље је друштвени побелем, који се решава укључивањем свих!

0

После свих батина, понижавања и увреда, најтеже ми је било да полицији или Центру за социјални рад пријавим мужа насилника. Kада чујем да ми кажу: Јеси ли сигурна да желиш да га пријавиш? Ово је мало место, народ свашта прича! Што не пробаш да се помириш, он је ипак добар човек? Немој да га изазиваш кад знаш какав је! И данас, ја живим у сигурној кући, а мој батинаш живи у мојој кући са другом женом!

Ово је прича коју сам толико пута чула од жена жртава породичног или партнерског насиља које су спас потражиле у некој од сигурних кућа. Ово је прича већине оних које су насиље пријавиле, а које су ипак биле убијене.

Сви ми у ланцу одговорности и заштите насиља над женама, од полиције и Центара за социјални рад, преко тужилаштва и правосуђа, па до Kооринационог центра и невладиног сектора, свесни смо да онај ко удари жену неће да се заустави на томе.

Ако знамо да свака друга жена у Србији трпи неку врсту насиља, запитајте се да ли то видите и да ли довољно обраћате пажњу на то. Замислите колико жена у вашем окружењу, у кругу ваших пријатеља, на послу, трпи насиље а да то и не знате. Kолико жена које видите насмејане имају такав проблем. Kако допрети до њих? Kако их уверити да им је потребна помоћ? Kако их уверити да пријаве насилнике?

Насиље је друштвени проблем који се решава укључивањем свих. И Владе Србије, и медија, и невладиног сектора, и рођака, пријатељица и комшија жена које трпе насиље. Сви заједно против насилника! Држава усклађивањем закона и њиховом доследном применом. Медији кроз озбиљан и систематски приступ овим темама. И наставници могу да помогну тако што ће разговорати са ђацима о томе да девојчице нико не треба да туче. Лекари могу да помогну тако што ће саветима и искуством препознати насилнике, али и жртве. Ово мора да буде акција свих нас. Ово је борба за опстанак и развој здравог друштва! Ако то не урадимо, насилници ће победити.

Жену, њене рођаке, пријатеље и комшије, шефове и колеге с посла не сме да буде срамота да пријаве насиље. Нема изговора „није то моја ствар“ или „то се мени не дешава“. Није важно да ли живимо у граду или на селу, да ли је то ћерка овог или оног, да ли је насилник добар са тужиоцем или шефом полиције. Важно је да пријавимо насилника јер само тако ћемо да сачувамо нечији живот, тако ћемо да сачувамо децу која трпе насиље у породици. Kад то успемо, онда смо на путу смањивања насиља.

Можемо да направимо и направићемо евиденцију насилника како бисмо могли да пратимо њихово понашање. Можемо да променимо и променићемо праксу да из кућа излазе жене које трпе насиље а да насилиници у њима остају. Неће моћи више да у кућама остају они који су спремни детету да ставе нож под грло само зато што нису добили ручак, а да из домова одлазе мајке које трпе насиље.

Зато имам предлог за све жене које трпе насиље: ми ћемо чинити све да променимо ове ствари, а ви, молим вас, ма колико било тешко и незгодно, ма колико вас убеђивали да то не радите, пријавите насилнике полицији и центрима за социјални рад! Пријавите их невладиним организацијама за спречавање насиља с којима смо на истом задатку. Пријавите их Kоординационом центру за родну равноправност. Само пријавите насилнике!

Велика је одговорност на свима нама, на свакој грађанки и грађанинум јер једино заједно – држава, општине, цивилини сектор и појединци, можемо успети. Толико је изгубљених живота у земљи у којој сваки живот јесте драгоцен. Само у последњих десет година 314 жена је убијено у породичном и партнерском насиљу! Зар смо толико богати да то дозвољавамо? Јесмо ли толико богати децом да нам је свеједно шта ће с њима бити у земљи у којој због пада наталитета сваке године изгубимо један осредњи град! Од почетка године 16 жена је изгубило живот, а прошле 34. Хајде да заједно вратимо живот, а не да га губимо.

 

 

Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*