Милослав Самарџић: У Србији не желе да се сними филм о Дражи!

Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и РТС

0

Милослав Самарџић, уредник некадашњег часописа „Погледи” и аутор обимног дела „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета” у пет томова, управо снима телевизијску серију „Краљевина Југославија у Другом светском рату”, чији је сценариста и редитељ.kraljevina_jugoslavija_u_drugom_svetskom_ratu_logoТроделни документарац од по шест епизода копродуцентско је дело предузећа „Погледи” и Удружења бораца Југословенске краљевске војске у Великој Британији, а рецензенти серије су бивши начелник Војног архива у Београду, пуковник у пензији мр Драган Крсмановић, и историчар, специјалиста за Други светски рат Милутин Велисављевић.

Серија садржи мноштво детаља непознатих широј јавности о којима говоре актери сукоба, амерички пилоти, њихови потомци, наши и страни историчари.

Серија се бави узроцима Другог светског рата, драматичне су сцене у којима је приказано како италијанска војска спасава Србе и Јевреје у НДХ, говорите о несуђеном искрцавању савезничких трупа на јадранску обалу, као и о заједничким акцијама Црвене армије и четничких јединица против Немаца, али и о нечему што је овде дуго била забрањене тема – о сарадњи усташа и партизана.  

То је била једина права, стратешка сарадња два покрета који су се заједно борили против Краљевине Југославије. Сви остали контакти у Другом светском рату – четници, партизани, Немци – били су плод тактизирања. Блискост усташа и комуниста има и своју предратну историју.

Цитираћу само једну реченицу из „Пролетера“, службеног гласила КПЈ, година 1932, бр. 28: „Комунистичка партија Југославије поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и потпуно се ставља на њихову страну.“

После атентата на краља Александра у Марсељу, они издају заједничка саопштења и декларације које понекад потписује и ВМРО. У немачким документима стоји да се, у неким ситуацијама, усташе и партизани, раме уз раме, боре против четника, не и четници и усташе против партизана.

Хоћете да кажете да се партизани нису сукобљавали са усташама током рата?

Јесу, али то је споредан ток приче.

Они који се не слажу са вама кажу да обрћете историју наглавачке. 

То тако изгледа ако се историографија социјалистичке Југославије посматра као права. А није, јер су јој темељи у Титовом реферату на Петом конгресу КПЈ. Историчари су имали задатак само да разрађују Титове тезе. Истовремено, историографију Другог светског рата писали су и наши емигранти, са Слободаном Јовановићем на челу. Ја сам следбеник те историографије.

Припремате и филм о Драгољубу Михаиловићу?

Тај филм је на дугачком штапу. Сценарио није прошао на конкурсу Филмског центра Србије. Одбијен је и Борис Малагурски, а прихваћен је филм инспирисан Че Геваром и један о лепоти реса на теписима. Дакле, филм о ресама може, о Дражи не може.

Знате ли где је закопано тело начелника штаба Југословенске војске?

На падини Лисичијег потока, али унутар Белог двора, у делу који је под контролом Министарства унутрашњих послова. Прича о Ади Циганлији је била трик Де-беа да би се заварао траг. Обишао сам терен, али мислим да дозволу за снимање никад нећу добити.

Тамо није могла да уђе ни државна комисија за утврђивање чињеница о убиству генерала Драгољуба Михаиловића. Но, снимићу филм, са дозволом или без ње. Претпоследња сцена треба да говори о томе где је наводно бачен Дража, а последња где је стварно закопан.

Осим у Србији, серију „Краљевина Југославија у Другом светском рату” снимали сте у Британији, Канади, САД, Словенији и Републици Српској?

На серији сам почео да радим тек када је Бранко Петровић, емигрант млађе генерације, заједно са рођацима и пријатељима сакупио новац и откупио више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону.

У том материјалу има до сада неприказаних снимака, као што су посета краља Петра Другог Белој кући и примопредаја авиона које је амерички председник Рузвелт поклонио четницима 1943. Шест епизода серије откупила је БН Телевизија из Републике Српске, а 12 епизода ТВ Пољска. Постоји и договор са ТВ ‘Светигора’ у Црној Гори.

Да ли сте серију нудили РТС-у?

Рекли су ми да се јавим на конкурс 20. новембра.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*