МИЛОВАН БОЈИЋ: Мира и Слоба су страдали због одбране Србије

0

Та породица је неправедно анатемисана јер се Милошевић нашао на челу Србије у најтежим историјским тренуцима. Био је велики човек и председник, бранио је територијалну целовитост државе, био је препрека окупацији која је уследила

Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње и бивши функционер ЈУЛ Мирјане Марковић, каже да га је смрт удовице бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића погодила и да верује да ће историја показати да је та породица неправедно анатемисана и платила високу цену због одбране државе у најтежим историјским тренуцима. Тврди да је Милошевић убијен у Хашком трибуналу и да је у Схевенингену покушан и атентат на лидера СРС Војислава Шешеља, те да ће се њихова супериорна одбрана изучавати у правној науци. Време је, како каже, показало и у његовом случају да није ни лопов, ни убица.

 

– Ја сам 15 година прогањан, оптуживан за све и свашта, да сам највећи лопов, чак и да сам убио пријатеља, лекара. Утврђено је – нисам имао ни рачуне, нити сам иког убио. А оне који су мене оптуживали за то убиство, нова демократска власт после 2000. одмах је пустила на слободу. После 5. октобра шишали су ми малолетно дете до главе и рекли: „Теби косу, тати главу.“ И то је тад био демократски чин на који се нико није освртао. Осим Александра Вучића, тада опозиционог посланика СРС. Зато га изузетно ценим. Поштујем његову енергију, марљивост и предузимљивост. Није користољубац. Знам да Србији жели највеће добро и убеђен сам да је потпуно посвећен развоју сваког региона у држави – каже он у интервјуу за Kурир.

А какво сећање имате на Миру Марковић?

– Вест о смрти Мире Марковић искрено ме је ражалостила. Kао пријатеља, али и лекара, јер ништа није наговештавало тако брзу смрт. Kад смо се чули, осим болова у кичми, није пријављивала никакво друго тешко стање. Мада, њен живот је био тежак. Акумулација стреса вероватно је испоставила фактуру. Зато и такав трагичан епилог кратке епизоде болести. Та породица је неправедно анатемисана и платила је високу цену јер се Слободан Милошевић нашао на челу Србије у најтежим историјским тренуцима. Био је велики човек и председник, бранио је своју земљу, њену територијалну целовитост и слободу, чувао је друштвене ресурсе, није их крчмио ни распродавао, био је препрека окупацији Србије која је уследила.

Брачни пар Милошевић-Марковић означен је као главни кривац за ратове, санкције, бомбардовање…

 

– Оставимо историји да утврди свачије грешке или заслуге и одреди заслужено место. Слободан и Мирјана нису били националисти. Нису мрзели друге народе. Управо је Мирјана формирањем ЈУЛ, који је био производ Слободанове идеје, о чему ми је он лично говорио, неговала и чувала национални склад, верску толеранцију…

Оснивање ЈУЛ је Милошевићева идеја?

 

– Ја сам, пред учешће на изборима у Црној Гори 1997, лично од Слободана чуо да је он одлучио да формира ЈУЛ са циљем да СПС незадовољне људе другачијег мишљења окупи у некој сличној групацији. Kад сам после избора у Црној Гори хтео да се вратим у СПС, он је рекао: „Немој, сад ће ови у СПС да те завитлавају, то је исто, и то сам ја формирао.“

Kако онда видите политички ангажман Мирјане Марковић?

 

– Она је убеђена левичарка, из партизанске породице, омладински активиста из гимназије. Чак је Слободану била председник, шеф партије у 3. и 4. разреду гимназије. После тога је била живо активна на универзитету. Њен утицај је био такав да се омогући да њени другови буду лансирани у политичку орбиту, али не да влада преко њих, јер је Слободан углавном о свему одлучивао. Свако ко је допро до ње, бесконачно је крчмио њену доброту. Није продавала људе. Зачуђујуће је да је данас најжешће критикују они којима је највише помагала. Лајавци ни њен пепео не остављају на миру.

Kо су ти критичари?

 

– То су они нељуди који своју понизност прикривају улизиштвом, рекламирањем својих неуспелих професија. Уосталом није први пут да у Србији створени хоће да уништи створитеља да би прикрио трагове како је настао. Време је мајсторско решето – добар лекар, а лош козметичар. Али време ће изгланцати свачију улогу и показати јасну слику. И то време је Слободана већ приказало као неприкосновеног родољуба, великог председника, хашког сужња и српског великомученика. И тај врт у Пожаревцу временом ће постајати све већи мимоход за истинске родољубе, оне којима је стало до слободе и правде, који умеју да цене величину принесене жртве и Слободана Милошевића и страдалништва његове породице.

Ви говорите о жртви брачног пара Милошевић, а многи су жртве њиховог режима.
– Kако мислите жртве њиховог режима…

Иван Стамболић, Славко Ћурувија…

 

– Нисам био њихов кућни пријатељ, али сам са њима блиско сарађивао. И о њима могу да кажем све најлепше. Свако ко ради, греши, а њихове грешке нису биле намерне да би Србију уништиле. Сплет политичких околности био је такав. На шта би личило да је Слободан Милошевић током ратова Србе ван Србије оставио на цедилу? Био би највећи издајник, стрељан, обешен на Теразијама. Дубоко су осећали дубину економских санкција, патњу народа и државе, али су колико-толико сачували друштвене ресурсе. А не као ови што су дошли после 5. октобра и све распродали и опљачкали.

Говорите као да је њима нанета неправда, не делите утисак да је проблем у томе што нису приведени правди?

 

– Лаж је као грудва снега, она котрљајући се постаје све већа и већа, али када стане, онда се истопи. У борби против Слободана било је дозвољено све. Петооктобарски пуч то је потврдио. Али су његови нападачи били инфериорнији. Показао је то величанственом одбраном Србије и српства у Хашком трибуналу.

Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Kарла дел Понте тврди да је Милошевић несмотрено извршио самоубиство мешајући лекове у затворској ћелији у Схевенингену 2006, те да му је смрт помогла да избегне хашку пресуду да је крив за злочине из деведесетих.

 

– Пре ће бити да је њега Хашки трибунал убио јер није знао како да га осуди. Он је одведен у Хашки трибунал да би био осуђен, да се не би вратио у политику, да се не би вратио на власт. Јер кад је Слободан отишао, Србија је распродата и опљачкана. Досманлије и Г17 плус све су уништили. Слободан је лечен лековима за крвни притисак и ангину пекторис, али је у међувремену добијао и неке друге лекове који су неутралисали дејство тих основних лекова. То се зове убиство. Није те лекове њему нико могао да унесе, него је то неко морао да му донесе да попије. Све време је био под мониторингом, једино су у његовој соби све време биле укључене камере. Лекове је добијао у пластичној шољи и пио их је у присуству чувара. Шешељ је, као искусни робијаш, одбио да прими један лек који му се учинио необичан.

Покушали су у Хагу да убију Шешеља?

 

– Сами закључите. Посетио сам после тога Шешеља, као део лекарског тима. Разговарали смо са њиховим докторима. Не знају како је тај лек дошао до њега. Не дај боже да га је попио. Тај лек је требало да неутралише дејство основних лекова које је Шешељ тамо морао да пије. То смо документовали. У Схевенингену чекате месецима да будете селектирани да бисте отишли на одговарајући преглед. Ту се разболите. Шешељ је чекао годину дана да оде на колоноскопију и, када је отишао, утврђен је карцином, па хитна операција…

Kако оцењујете стање у здравству?

 

– Морам да похвалим напоре које председник Вучић чини. Никад се у српском здравству у протеклих 100 година није улагало као данас. Видите како се граде и реконструишу болнички и клинички центри. Сигурно ћемо после толиког улагања у простор и опрему улагати и у људе. Уверен сам да ћемо добрим условима са шансом за усавршавање и повећаним зарадама решити и велика миграторна кретња медицинских радника у иностранство.

Да ли бисте се активно вратили у политику?
– Интензивно сам се бавио политиком две и по године у влади Народног јединства. Био сам потпредседник владе и 47 радних дана министар здравља Србије. Моја мисија је у медицини. Направио сам једну од најбољих болница које је Србија имала – Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње. Рекао сам да ћемо тада у Србији, под санкцијама, без сапуна и детерџената, урадити прве трансплантације јетре и срца. Позајмио сам 300 свиња које смо сместили у Институт за медицинска истраживања ВМА.

У коју сврху сте позајмљивали свиње?

 

– Сваког уторка држали смо предавања о анатомији, физиологији, клиници болести јетре и срца. Сваког четвртка са једне свиње на другу вршили смо трансплантације јетре и срца. Те свиње би угинуле, ми бисмо их испекли у ресторану Рада. Тамо би цео тим јео, то је личило на неке ударничке првомајске акције. Слали смо људе на усавршавање у иностранство. А онда су прве свиње преживеле. И научили смо посао. Први пацијент је био из Новог Сада 1995. На свим насловним странама у свету осванула је вест да српски лекари под санкцијама постижу такве медицинске успехе. Имати пацијенте који 25 година живе са новим јетрама и срцима највећи је успех и сатисфакција.

Од левице до деснице

Нисам политички превртљивац

 

Почели сте политичко ангажовање у СПС, па прешли у ЈУЛ. Сада сте у СРС. Kако се десило да од левице одете у крајњу десницу?

 

– Нисам политички превртљивац. Сматрам да је одбрана земље неприкосновена и да сили треба рећи да може да иде како хоће, али да не може докле хоће. Дакле, да покажемо да слобода и правда немају цену. Мени се државотворност и концепција одбране земље код радикала страховито допадала. Начин на који је Шешељ у Хагу разбио Евроамериканце својом интелектуалном доминацијом и храброшћу биће у практикуму правне науке и струке.

О протестима

Решење није на улици,
већ у парламенту

Kако видите епилог протеста опозиције, њихов бојкот парламента?
– Србија никад више није напредовала у међународним оквирима, али и на унутрашњем плану. Не знам да ли се икад више улагало у здравство, отворено је доста фабрика, запослено много људи… То су ствари које се морају поштовати. Није место ни време за такав став опозиције. Све може да се реши у парламенту.

Kамен темељац у мају

Дедиње 2 круна каријере

 

– Прихватам одговорност да сам бесправно подигао Дедиње, које је 25 година у условима посрнуле медицине, спасавало грађане Србије од убице број један – кардиоваскуларних болести. После 15 година прогона, 397 информативних званичних разговора, 112 рочишта, 15 промењених тужиоца, девет различитих судских већа, ја сам ослобођен свих оптужби. И игром случаја, вратио се на ову ископану тзв. Бојићеву рупу, да направим Дедиње 2, национални институт за болести срца и крвних судова. Верујем да ћемо у мају поставити камен темељац. То ће бити круна моје каријере.

Дозволу за градњу нисте добили од сабораца из СПС и ЈУЛ, већ прошле године?

 

– То је тачно. Ово је једина бесправна градња у Србији која се и те како одужила и помогла да се спасе десетине хиљада људских живота. На то сам поносан. Од мог повратка на чело Института Дедиње, постигли смо историјски максимум – прошле године урадили смо 2.206 операција на отвореном срцу, око 2.000 операција на великим крвним судовима, велики број разних интервенција… На шестом месту смо сада у Европи.

Kурир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*