Мирковић: Срушићемо Вучићев режим у Београду, нећемо дозволити крађу! Бићу кандидат за Градоначелника Београда!

0

После 20-то дневне посете Америци, где је имао врло значајне разговоре, Саша Мирковић је пристао и дао интервју за наш портал.


Кандидоваћете се за градоначелника Београда. Који су по Вашем мишљењу горући проблеми Београда и како их решити?

На првом месту то су социјална питања, нашем човеку онемогућено је да живи елементарно достојанствено и, такав, претворен у неког ко мисли како да састави  крај сa крајем,  док зависи од добре воље власти, он и не може да дигне главу и заузме став. Ова власт у Београду је отерала пензионисане професоре до контејнера, а такво безнађе не даје никакав мотив њиховим унуцима да студирају у Србији и Београду, него да беже. Ето то су горући проблеми. Одлазе они најбољи, способни, чак више не ни само млади. Емигрирају хирурзи из Београда, који су радили у Клиничком Центру Србије, у својим педесетим годинама одлазе у неке Дубајие, Уругваје…

Преоблем је и што Синиша Мали и остали фантоми- налогодавци, нису ухапшсени, па макар међу њима били и високи функционери. Ето то су неки од проблема. Решење је вратити разлог тој армији паметних људи да живе и школују децу у Србији и Београду.

Шта би по Вама био економски патриотизам и како би се он могао реализовати?

Као што рекох, економски патриотизам су људи, патриотизам значи позитиван однос групе или појединца и патриотизам је неопходан да би једно друштво опстало, постојало. Економски патриотизам је заштитити своју државу, своје градове, своје реке, планине, изворе… своје ресурсе, укратко, а не давати их странцима, не правити послове на којима ће профитирати неколико битанги а који ће нанети дугорочну, несагледиву штету твом народу. Економски патриотизам је штитити и грађане тога да буду нечија јефтина радна снага и мотивисати оне способне да улажу у послове које умеју да раде уместо да беже од власти као ова сада, као је најбољи пример  онога шта економски патриотизам није. Економски патриотизам није када убијеш све гране привреде, а зарад корпорација и од својих људи направиш робове или економске избеглице.

Где је граница између етатизма и патриотизма?

Етатизам је, као што знате, појам настао у 19 веку и мењао значења али од 20. века то је синоним за бирократску државу, за државу где је све подређено бирократама и примери су СССР, чак и национал-социјалистичка Немачка, а могло би да се примени и на Бриселску бирократију на шта одавно упозоравају социолози управо из Уније. Патриотизам нема много везе са етатизмом, он је елементарно осећање љубави према свом граду, држави, људима, и можда може да буде злоупотребљен али патриотизам не тера људе у ратове, не наређује им кога ће да воле а кога не, укратко патриотизам нема везе са диктатуром.

Шта је за Вас српска десница данас?

Загубила се у паролама. Десница би морала да буде државотворна, да чува границе, да чува ресурсе и брине на првом месту о интересу државе и њених грађана. Ми тренутно немамо ни „личну карту“, не знамо где су нам тачно границе, не знамо тачан број становника, рецимо једна власт десног центра то не би дозволила. Заправо здрав разум не би дозволио али толико дуго и тзв десница и тзв левица живе само у паролама и лошим имитацијама, да је иронично и питати где је српска десница данас. Где је Београд данас?

Да ли Београд као град има могућност да учини више за угрожена права својих житеља и зашто то не чини?

Београд данас нажалост не чини ништа за своје житеље. И уопште читава Србија је себи дозволила, на пример, што ниједна држава никада није, да се њени грађани називају Србијанцима, док су Срби ваљда они „остали“, који су ван Србије и Београда и то језичко одвајање припадника једне нације на некакве Србијанце или „хрватске Србе“, то је најбоља илустрација шта владајуће структуре мисле о својим сународницима преко Дрине, рецимо или своје сународнике на Косову, у Војводини или Канади.

Доста нам је лажних Београда на води и лажних авио компанија новцем грађана, лажних медија Београда и Србије. Ми из Покрета ЦЕЛА СРБИЈА ћемо укинути БУС ПЛУС картице и све што оптерећује грађане и ствара вишак намета. Такође увешћемо бесплатне вртиће у Београду као што су били у Зајечару.

Каква је и колика улога хришћанске традиције у очувању националног идентитета и државности код Срба?

Увек је била велика и сада су опет дошла времена као после ’45- те, када штампа више воли да се изругује „алавим поповима“ него да ти медији образују људе и упуте их у ту снажну везу, а која опет није искључива како су то неки представљали. Француска никад из Француза не „исписује“ француског атеисту, француског будисту или француског православца. То нам је била велика, давна историјска грешка, када нисмо хтели у Србе да примимо оне који су морали да приме ислам, или католичанство и тако смо десетковали оно Срба што је преживело све те ратове и устанке да би направило државу. Дакле та веза јесте важна али та веза не сме да буде искључива, наши сународници Срби које год вере били и где год живели не смеју да се осећају мање Србима ако нису православци.

Александар Вучић је почео као десничар, а сада је заговорник неолиберализма, ЕУ фанатизма и западног колонијализма у Србији. Како гледате на феномен реформисаних десничара у Србији?

Постоје фанатични људи, који, које год се идеје дохвате они је доведу до бесмисла као мађионичар који све што узме претвори у дим. Нисам сигуран после свега да ли је тај човек заиста био десничар, јер онај ко јесте десничар никада не може да постане такав мрзитељ свог народа, своје земље, толико да се стиди свог порекла и да толико ради на штету целе државе. Заиста нисам сигуран да ли је икада имао искрена национална осећања, јер да јесте, како би могао да постане такав поборник поробљавања Србије од стране неких корпорација и страних бизнисмена сумњивог порекла. Уопште не мислим да се ту ради о идеологији али ја сам правник, нисам психијатар.

Зашто је Вучићу дражи Макс Вебер од Светог Саве?

Па Вебер је позитивиста, у филозофском смислу, често га с Карлом Марксом наводе као родоначелника… Знате зашто? Зато што му се Вебер учинио занимљивим, као да баш нико не зна ко је то. Мислим да је покушавао да тим цитатима „засени простоту“. Опет Вебер је супротно од свега што би могло да има везе са светосављем, али оно што Вучић не разуме то је да је много прагматичније дело Светог Саве, који је просветитељ, него дело Вебера који се залагао за бирократско друштво. Уколико уопште разуме дистинкцију.

Као бивши члан СНС можете ли нам рећи да ли у СНС-у има истинских патриота или су то мање више опортунисти?

Можда је на почетку било искрених патриота, било је људи који су поверовали да ће модернија врста националне опције донети добро Србији јер је постало јасно да је стара СРС реторика била штетна за Србију. Данас, то су људи без биографија или с таквим биографијама да је боље да их немају. Безлични, ситни опортунисти, армија људи која паразитира управо кроз тај бирократски апарат на грбачи ове Србије, која више не може да стоји на ногама под толиким теретом тог похлепног света који апсолутно ништа не производи нити доприноси а јако много троши.

Да ли знате какво је сад стање у СНС-у, колико је то хомогена странка и да ли постоји могућност да се десно крило странке отцепи због прозападне и пронатовске политике коју води Вучић?

СНС није странка. То је покрет сувих личних интереса и док год постоји минимум тих личних интереса, држаће се заједно. То је однос Томе и Вучића, па чак и Шешеља и Мировића и осталих.

Да ли је могуће уједињење српске деснице?

Уједињење деснице је могуће али, морају сви да схвате да је битна идеја. А не кога ће Вучић или Шешељ да плате. Све док постоји један десничар који би продао национални интерес због свог личног, ту нема уједињења. То морају да раде мудре и седе главе.

Имају ли Београд и Србија будућност?

Имају наравно. Београд и Србија су кроз историју падали, дизали се, ратовали, нажалост наша нација је десеткована током свих тих ратова у којима су увек гинули најбољи, елите су се смењивале и рушиле тековине оних пре… Али Београд и Србија има своју виталност и ово је народ коме само треба вратити достојанство, и они јесу будућност. Али Србија без достојанства, или Београд у којем су понижени они најбољи, која храни на стотине хиљада непотребних чиновника и страначких бирократа, па на тај начин би пропала свака држава овог света. Наравно да Србија и Београд сигурност има будућност.

БИОГРАФИЈА

Рођен је 1972. године у Бору.

У званичној биографији на сајту Града Зајечара наводи се да је дипломирани правник, по занимању је продуцент, затим постаје „један од наших најуспешнијих продуцената и менаџера“. Такође се наводи да поседује основно музичко образовање.

„Мало људи зна да имам музичко образовање , шест година учења клавирне хармонике и клавира и једну годину солфеђа. Мислим да сам једини музички менаџер који је и музички образован не само у Србији, већ и на простору целе бивше Југославије.“ Илустрована политика, 20. 11. 2015. године

Оснивач је продукцијске куће „Беотон“. На питање како је ушао у свет естраде одговара: „Као младић сам волео да слушам страну музику, а од народњака једино Мирослава Илића. Случај је хтео да на слави код заједничког пријатеља упознам покојног Велимира Никшића Никшу, тада власника „Таш естраде“. Радио сам тада као комерцијалиста у „Штампи“ и Никша ми, реагујући менаџерски, понуди да ме упозна са Мирославом Илићем, а да ја за узврат урадим 2.000 плаката за његов концерт. Да бих на слави испао мангуп, пружим руку и кажем да нема никаквих проблема. Одем сутрадан у „Таш естраду“, тамо седи Мирослав, Никша ме представи и каже да ћу ја да му урадим плакате…“ Илустрована политика, 20. 11. 2015. године

У политику се укључио врло рано приступањем локалном Савезу социјалистичке омладине. Када је 1991. године Савез трансформисан у Омладински савет општине Бор, Мирковић је именован за његовог секретара. 

На локалним изборима 2012. кандидовао се за градоначелника Зајечара. 

Јула 2013. године постаје председник Скупштине Града Зајечара.

Био је менаџер певачице Марије Шерифовић када је она победила на такмичењу за Песму Евровизије 2007. године. Мирковић је основао највећи дечји музички фестивал “Чаролија” са Леонтином Вукомановић 2006. године.

Јануара 2012. на његову кућу у Београду бачена је бомба, али нападачи нису откривени. На парламентарним изборима 2014. са листе СНС изабран је за народног посланика.

У новембру 2015. године, након одлуке о гашењу националне новинске агенције Тањуг, основао је Тањуг инфо. Казао је да је на тај начин „сачувана традиција највећег српског бренда у области информисања“.

Убрзо након тога саопштио је да напушта посланичку групу СНС „да нико не би сумњао у било какву спрегу која би штетила листу “Спорт” и фирми “Тањуг инфо”.

Последњег дана новембра 2015. објавио је да иступио је из СНС и саопштио је да почео прикупљање потписа за регистрацију Покрета „Јака Србија“.

„Донео сам одлуку да иступим из редова напредњака јер сам незадовољан односом те странке према мени.“ Блиц, 30. 11. 2015. године

Скупштини града Зајечара предао је 15. децембра 2015. оставку на место председника. Како је навео поднео је оставку због притиска и уцена којима су били изложени одборници зајечарског парламента.

„Не желим да одборнике, са којима сам до пре неки дан радио, сада неко уцењује да ће им чланови породице остати без посла. Одборници који су данима позивани сада ће моћи да одахну, јер им је било врло непријатно да било ко од њих напрасно гласа за моје разрешење, а до јуче смо радили као тим“. Н1, 15. 12. 2015. године

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*