Мишa Ђурковић: Контроверзе глобалног имама

0

Постоје папири који показују да је Ердоган још 2004. дао налог службама да пажљиво прате инфилтрацију Гуленовог Хизмета у државне институције

Захваљујући недавном неуспелом покушају пуча у Турској, наша јавност је коначно чула за Фетулаха Гулена. Овај пензионисани турски имам, који од 1999. живи у Америци, и који се често наводи као један од најутицајнијих светских интелектуалаца, вишеструко је занимљива личност. Он се налази на челу џемата Хизмет, верско-друштвене организације која у Турској окупља око осам милиона чланова или симпатизера, а у свету их има више од десет милиона. Суфистичка верзија ислама, коју он проповеда, врло је специфична јер се залаже за технолошку модернизацију, предузетништво и тржишну привреду, а у религијском смислу тежи некој врсти екуменизма, блиској сарадњи с другим великим верама. Након 11. септембра закупио је читаву страницу у „Њујорка тајмсу” да би осудио нападе, џихад и насилне верзије ислама.

Хизмет је један децентрирани глобални конгломерат, који на добровољној основи окупља Гуленове следбенике и сараднике. Поље њиховог деловања обухвата велики број сегмената друштва и привреде. Ту спадају банке, осигуравајућа друштва, привредни холдинзи за грађевинарство, пољопривреду, путеве, затим болнице, хуманитарне организације, удружења индустријалаца итд. За њих су од посебне важности образовање и медији. Хизмет има своју информативну агенцију повезану са системом телевизија, затим низ листова и магазина (укључујући и најчитанији дневни лист „Заман”, који је Ердоган узаптио прошле године), издавачке куће итд. Образовне институције покривају све узрасте, али су од посебне важности школе и факултети. Чувен је нпр. њихов истанбулски универзитет Фатих.

Познате су и школе из његовог система за припрему пријемних испита, које су постале права институција у Турској. У њима млади људи пролазе кроз веома успешан процес припреме након којег, по правилу, постижу изванредне резултате на пријемним испитима и током студирања. Хизмет има разгранат систем својих домова, станова и простора у којима живе њихови ђаци и студенти (тзв. куће светла). То је права структурисана хијерархија у којој постоји старешина собе одговоран за рад и понашање њему подређених млађих колега. Ко једном уђе у тај систем напредовања, касније остаје везан за организацију.

Хизмет генерално карактерише веома успешан систем повезивања на нивоу малих локалних организација које се пирамидално повезују. Организација помаже човеку током образовања, али је он у обавези да касније помаже другима и да издваја од десет до чак тридесет одсто својих прихода за финансирање активности џемата.

Гулена и Хизмет, међутим, одавно прате бројне контроверзе и оптужбе. Против њега је још 2000. године подигнута оптужница за велеиздају и сарадњу са ЦИА, која је 2008. одбачена. Турски секуларисти су се њега до пре коју годину бојали више него и самог Ердогана. Хизметова инфраструктура одлучно је помагала АКП-у да полако реисламизује земљу и да сузбија секуларистичке снаге у војсци и другим институцијама. Током чувеног случаја „Ергенекон”, када је ухапшено и осуђено више од 500 високих официра и других јавних личности, медијска структура фетулахџија потпуно је подржавала АКП. У познатој забрањеној књизи Ахмета Шика „Имамова војска”, речено је да Хизмет прави нову дубоку државу инфилтрирајући своје људе у државне и јавне институције и медије. Он је, између осталог, тврдио да је Хизмет ултрацентриран и организован као војска и да већ тада око 70 одсто полиције и правосуђа чине његови људи.

Други контроверзни аспект фетулахџија јесте деловање у другим земљама. Стандардне и веома раширене оптужбе говоре о промоцији турског национализма, шпијунажи и креирању агената од утицаја у другим државама, посебно у земљама бившег СССР. Школе у Ташкенту и Санкт Петербургу привремено су затваране, у Казахстану стављане под надзор због промоције исламизма и дискриминативне селекције деце из утицајних и добро повезаних породица итд. Руски ФСБ је још 2002. протерао више од стотину турских грађана због повезаности с Фетулахом, да би 2008. било забрањено деловање Хизметових школа у Русији.

Постоје веома озбиљне оптужбе за блиску повезаност Гулена са ЦИА, те тврдње да је то верзија ислама која је великим играчима потребна за глобализацију. О везама са ЦИА писао је Осман Гундеш 2010. у књизи где износи тезе да је током деведесетих мрежа Хизмет школа у централноазијским земљама бившег СССР била инфраструктура за ширење и деловање агената ЦИА (њих 130), који су радили као учитељи енглеског језика. Неоспорно је, међутим, да су међу осамнаест људи, који су супротно налозима ФБИ дали гаранције за његов останак у Америци, многи бивши резиденти ЦИА, попут Грејема Фулера или Роберта Бера, те чувеног Мортона Абрамовица, бившег америчког амбасадора у Турској.

Односи Хизмета и АКП почели су да се погоршавају 2010. године, након сукоба Турске с Израелом, да би од 2013. године, када су фетулахџије учествовале на антивладиним протестима, то постао прави рат. Међутим, постоје папири који показују да је Ердоган још 2004. дао налог службама да пажљиво прате инфилтрацију Хизмета у државне институције.

Ако је све ово тачно, онда је потпуно разумљиво што је Ердоган кренуо у брутално чишћење институција од фетулахџија. Видећемо с каквим исходом.

Научни саветник у Институту за европске студије

Извор: Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*