Mitar Kovač: NATO OTVARA NOVI FRONT U MOLDAVIJI I PRIDNJESTROVLJU

0

U želji da otvori prema Rusiji još jedan front, Zapad pokušava da odmrzne pridnjestrovsko pitanje i status Republike Moldavije u koliko se ne bude povinovala volji NATO paktaZbog togase traži povlačenje ruskih mirotvoraca sa područja Pridnjestrovlja, iako je rešenje konflikta još daleko. U medijima se sve češće pominju  vojni scenariji, za koje NATO pakt stvara atmosveru da optuži Rusiju. Istovremeno SAD i NATO nastoje da nagrade Rumuniju za kooperativnost i neposredno, U OPERATIVNOM SMISLU, spoje prostor sa Ukrajinom, čime bi se obezbedili povoljniji uslovi za sigurnije baziranje snaga u Crnomorskom regionu, u pohodu na Rusiju. Takvoj proceni NATO pakta se može mnogo šta prigovoriti ali logika sile uvek je u sebi nosila katastrofalne greške, pa se u tom smislu može smatrati jednim normalnim prirodnim procesom odumiranja SAD kao globalne sile, koja ne može da se urazumi.

U skladu sa planovima NATO pakta, Vlada Moldavije traži od Ujedinjenih nacija pomoć za povlačenje ruskih vojnika iz Pridnjestrovlja. Predsednik ove nepriznate republike Vadim Krasnoseljski je izjavio da povlačenje mirotvorca vodi direktno u rat. Pošto se, prema odluci Ustavnog suda Moldavije, Pridnjestrovlje smatra okupiranom teritorijom a to znači da može biti upotrebljena sila kako bi se preuzela kontrola nad njim.

Zasad situaciju smiruje predsednik Moldavije Igor Dodon, koji se ne slaže sa politikom Vlade, koja je okrenuta Zapadu,i traži da ruski vojnici ostanu prisutni do rešenja pridnjestrovskog konfliktaStanje u ovom regionu, odnose između Rusije i NATO svakim danom čini složenijim.  Stvorena je opšta atmosfera krize i nesigurnosti, tako da se sukobi mogu lagano pookrenuti kada to NATO proceni. U celom tom procesu pored predsednika i Vlade Moldavije, Rumunija igra značjnu ulogu i meša se u unutrašnje poslove suverene države.

Predsednik Moldavije Igor Dodon

Predsednik Moldavije Dodon je priznao da postoji scenario o kom se sve češće govori i koji predviđa raspoređivanje stranih vojnika na Dnjestru, najverovatnije iz NATO pakta, kako bi se pojačalo vojno prisustvo Zapada u regionu Crnog moraNaravno, krajnji cilj Alijanse nije da se, navodno, zaštiti moldavski narod, već da se još jednom isprovocira Rusija i stvori nova zona nestabilnosti.

Moldavski političari, koji su pod direktnim uticajem NATO pakta i obaveštajnih službi vodećih država Zapada,razvijaju tenziju netrpeljivosti prema Rusiji i pokazuju sve veći interes za Pridnjestrovljem, kako bi se stvorili uslovi za još jedan otvoreni konflikt, u kome bi se Rusija postavila na stub srama“ i tražilo povlačenje njenih mirovnih snaga iz PridnjestrovljaNije realno očekivati da će Pridnjestrovlje olako popustiti pred pritiskom prozapadne Vlade Moldavije. Takav scenarij odgovara NATO paktu jer se Pridnjestrovlje nalazi u okružanju pa bi vojnom akcijom Rumunije, Ukrajine i Moldavije problem Pridnjestrovlja bio „rešen“ vojnim putem. Iskompromitovao bi se uticaj i prisustvo Rusije u regionu, čime bi se ojačale veze i savezništvo Rumunije, Ukrajine i Moldavije u Crnomorskom regionu, a samim tim i pozicija NATO pakta u pripremi rata u Ukrajini protiv Novorusije.

U Moldaviji postoje brojne snage koje su pod uticajem NATO pakta i nastoje da na svaki način minimiziraju značaj snaga koje se protive toj strategiji podaničkog odnosa, suprotno volji naroda.

Ruski mirovni kontigent na teritoriji Pridnjestrovlja je veoma mali i teško da može značajno promeniti situaciju, u scenariju otvorenog oružanog konflikta. Iako bi narod Pridnjestrovlja bio u stanju da se vojno odbrani od Moldavije, zasigurno je da bi učestvovale specijalne jedinice rumunske i ukrajinske vojske. Pridnjestrovlje je veoma uska teritorija bez ikakve operatvne dubine, pri napadu iz više pravaca teško je odbraniti. Duži vremenski period na ovom prostoru sprovodi se medijska kampanju protiv Rusije i njene vojske.

NATO ima cilj da Rusiju „zaglavi“ u ovaj konflikt i da je, po receptu Ukrajinske krize, pokušava diskreditovati dalje u svetu, kao „opasnost miru u Evropi“. Očekivati je da je Rusija  svesna tih ciljeva NATO pakta, uloge Rumunije i Ukrajine i da sebi neće dozvoliti takav scenario, odnosno da će imati pravi odgovor.

Nisu problem ruski mirovnjaci u Pridnjestrovlju nego što oko 400 hiljada stanovnika Pridnjestrovlja ne žele da budu građani Moldavije, niti Rumunije. To stanovništvo su Rusi, Ukrajinci i Moldavci, koje je generacijski vaspitano na ruskoj kulturi i bilo deo ruskog državotvornog prostora. Eventualnim povlačenjem ruskih mirotvoraca nastaće još veći uslovi za otvoren konflikt, koji dodatno može podpaliti Ukrajinsku krizu.

Ako bi se Moldavija, uz podršku Rumunije i Ukrajine, odlučila za vojni scenario rešavanja pridnjestrovskog problema, pitanje je šta bi Rusija morala da uradi, jer su to novi potezi NATO pakta, u procesu dugotrajne strategijske ofanzive i kampanje prema Rusiji.

Moldavija ima još jedan ozbiljan teritorijalni problem, a to je južna autonomna oblast Gagauzija. Ona je još 2014. godine organizovala referendum o ulasku u Carinsku uniju. Tom prilikom je 95 odsto stanovnika ovog specifičnog regiona, čije većinsko stanovništvo čine Gagauzi, koji ispoveda pravoslavnu veru, glasalo je za ulazak u ruski savez. U moldavskom Ustavu se nalazi tačka kojom se Gagauziji daje pravo na izlazak iz zemlje u slučaju da Moldavija izgubi suverenitet.

Vojna intervencija Moldavije, Rumunije i Ukrajine prema Pridnjestrovlju sigurno bi se reflektovala i na stanje u Gagauziji. To bi bila spontana reakcija, o čemu bi režim u Moldaviji trebao da razmišlja, jer bi mogla da prestane da postoji kao samostalna država u tom vihoru rata.

Gagauzi

Pridnjestrovlje je tražio izlazak iz sastava Moldavske SSR, još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti sa Rumunijom. Taj strah je bio opravdan jer Rumunija poslednju deceniju veoma ofanzivno deluje prema Moldaviji, kroz uticaj na formiranje vlasti i proklamovanje strategije prema Pridnjestrovlju. Verovatno da je takva strategija prema Moldaviji, pored nacionalnih interesa instruisana i smernicama NATO pakta. Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da na silu reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je postalo teritorija koja se praktično ne nalazi pod kontrolom Kišinjeva. Pitanje ujedinjenja Moldavije i Rumunije je aktuelnije nego ikad, čak se navodi i 2018. kao godina kad bi do toga moglo da dođe. Međutim, taj pokušaj sigurno neće proći bez velikih potresa u regionu.[1]

Moldavija je u periodu od 1944. do 1991.godine bila u sastavu Sovjetskog Saveza. Nezavisnost je proglasila 27. avgusta 1991. godine.

U vreme kasnih osamdesetih godina 20. veka, moldavski radikali i sindikalci, koji su bili pristalice pripajanja Moldavije  Rumuniji, počeli su da se bore za nacionalni jezik i kulturu, koji su po njima bili potisnuti. Državna politika prema Rusiji u prvim godinama nezavisnosti bila je bezrazložno i neopravdano oštra. Odliv Rusa iz Moldavije počeo je nakon njenog otcepljenja, zbog nacionalnih tenzija i gubljenja posla iz razloga što nisu pričali moldavskim jezikom. Nakon 1994. godne, počeo je nešto liberalniji odnos i smanjile su se tenzije, sve do 1997. godine kada je moldavska Vlada podnela skupštini niz zakonskih rešenja sa manje diskriminativnim odredbama. Neposredno pre održavanja parlamentarnih izbora, komunistička partija je imala predizborne slogane, na kojima je obećavala davanje ruskom jeziku status državnog. Međutim, nakon pobede na izborima, nikada nisu ispunili ta obećanja.

U Moldaviji se ruski jezik širi u štampanim i elektronskim medijima. U Moldaviji postoji rusko dramsko pozorište AP Čehov, teatar „Sa ulice Ros“ i ruska biblioteka M. V. Lomonosov u Kišinjevu. Od aprila 2001. godine, Koordinacioni savet ruskih zajednica Moldavije počeo je sa objavljivanjem novina Rusko slovo, a Savez ruskih zajednica Pridnjestrovlju, objavio je novine Ruski rubež. Tokom 2004. godine u Moldaviji je emitovan program Rusija 1 u 24 grada u zemlji.

Na teritoriji Moldavije, koju je naša srpska narodna poezija nazivala Bogdanskom ili Basarabinom zemljom, Srbi se počinju da naseljavaju u prvoj polovini 15. veka, na imanja moldavske vlastele. Supruge moldavskih vojvoda, iz roda Brankovića i pripadnici srpske vlastele, podizali su crkve i manastire u Moldaviji. U ovoj pravoslavnoj zemlji, u srednjem veku živeli su i stvarali mnogi srpski kulturni i duhovni velikani.

U vreme kada je teritorija Moldavije priključena Ruskom carstvu, posle propasti Prvog srpskog ustanka, mnogi Srbi su se naseljavali na tom prostoru. Bukureštanskim mirom, koji je usledio posle rusko-turskog rata (1806-1812), Rusija je dobila čitavu teritoriju Besarabije u kojoj se nalazila današnja Moldavija. Priključenje Besarabije Rusiji značilo je  puno u geostrateškom smislu jer je imperija izbila na obale Dunava i Pruta. To je imalo veliki vojno-politički i strateški značaj, u skladu sa nastojanjima Ruskog dvora da postane dominantan vojno-politički činilac na karpatsko-balkanskom prostoru, gde su u velikoj većini živeli pravoslavni narodi.[2]

 

Poslanik vladajuće SNS partije u Srbiji, u Skupštini NATO i član delegacije srpskog parlamenta pri NATO-u Vladimir Đukanović jasno je uočio tendenciju odnosa NATO i EU prema istočnoevropskim državama, jer danas čine sve da realizuju deobe unutar pravoslavnih naroda i država. Na parlamentarnoj Skupštini NATO pakta 7.oktobra 2017.godine, prepoznaju se elementi ofanzivne strategije NATO prema Rusiji. U tom smislu smislu indikativan je stav formulisan na osnovu Rezolucije: „Ne očekujem veliku raspravu povodom ovog pitanja i najverovatnije će na debatu o rezoluciji biti utrošeno desetak minuta. Očekujem da će težište biti usmereno na Rusku Federaciju. Pre svega na odnos pribaltičkih država sa Moskvom u čemu će ih, zbog Pridnjestrovlja u Moldaviji, podržati Rumunija koja je domaćin Parlamentarne skupštine NATO-a”.[3]

Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije proglasilo je zamenika ruskog premijera Dmitrija Rogozina „personom non grata“ zbog „niza neprijateljskih izjava prema Moldaviji i njenim građanima u nedavnom izjavama za medije“. Ruska agencija napominje da je Rogozin kopredsedavajući Rusko-moldavskog komiteta za ekonomsku saradnju.[4] Jasno se vide obrisi planiranog delovanja NATO prema Moldaviji i Pridnjestrovlju, preko Rumunije i pronatovske Vlade Moldavije, čime se posteopeno kidaju sadržaji bilo kakve saradnje sa Rusijom. 

Vlada Moldavije je podržala zakonodavnu inicijativu o izmeni člana 13 Ustava kojim je definisano da je državni jezik moldavski jezik, a pismo latinica, te isti treba da glasi rumunski jezik, a pismo latinica.

Kome odgovara da se u Ustavu Moldavije navede da je zvanični jezik rumunski?

Svakako SAD, Evropskoj uniji i NATO-u, koji žele da Rumunija pripoji Moldaviju, te bi se na taj način proširili bez referenduma, pošto istraživanja javnog mnjenja pokazuju da stanovništvo Moldavije ne podržava ulazak u NATO, a Vlada radi kao otuđeni centar moći. Na sličan način je NATO radio sa Crnom Gorom, kroz donošenje i sprovođenje antisrpskih strategija i odluka. U Crnoj Gori je od srpskog naroda pravio crnogorski narod a u Moldaviji moldavski narod pretvara u Rumune. To je licemerje i nasilje koje sprovodi NATO i EU primenom duplih standarda.

Ujedinjenje 2018“ (Unirea-2018) je zvanični naziv projekta prisajedinjenja Moldavije Rumuniji. Plan za prisajedinjenje Moldavije u sastav Rumunije postoji. Za to su već izdvojena finansijska sredstva i određene strukture koje to izvršavaju u saradnji sa SAD, navodi direktor Instituta bezbednosti Moldavije i bivši zamenik ministra spoljnih poslova, Valerija Ostalepa. Moldavski predsednik, Igor Dodon, je saglasan sa Ostalepom, ali dodaje da bi realizacija ovog plana preobratila Moldaviju u „krvavo jezero“, jer bi se odmah podigli Gagauzi, Bugari i Rusi sa severa Moldavije. Za Brisel to bi bio košmar, jer bi se rat iz Ukrajine preko Rumunije proširio direktno u Evropsku uniju. Bukurešt se ne osvrće na ova upozorenja. Da je tako posvedočio je bivši rumunski premijer Viktor Ponta (2012 – 2015), koji je još 2016. godine najavio da će se povodom 100 godišnjice prisajedinjenja Besarabije Rumuniji dogoditi ujedinjenje Rumunije i Moldavije.

Trajan Basesku

Glavni rukovodilac projekta Unirea-2018 treba da bude bivši rumunski predsednik Trajan Basesku (2004 do 2014.), koji je zbog toga dobio moldavsko državljanstvo i formirao političku partiju, koja na parlamentarnim izborima 2018. godine, treba da pobedi i „prisajedini Republiku Moldaviju Rumuniji“. To potvrđuje tezu da je pripajanje Moldavije Rumuniji „nacionalni projekat“, koji su osmislili i podržavaju Brisel, Vašigton i NATO pakt. U medijima se popularizuje teza o postojanju „dve Rumunije koje treba da se ujedine“, po modelu kako su to uradile dve Nemačke.

Protiv prisajedinja Moldavije Rumuniji je većina moldavskog naroda, brojne partije i pokreti koji su se obratili mnogim međunarodnim organizacijama radi očuvanja  „neutralnosti, jedinstva i nedeljivost države“.

Predsednik Moldavije Igor Dodon je ukazom oduzeo državljanstvo Trajanu Basesku, zbog njegovog antiustavnog delovanja. Formalni povod za određivanje 2018. godine, kao godine ujedinjenja Rumunije i Moldavije je taj, što se 27. marta 2018. godine navršava 100 godina od prisajedinjenja Besarabije Rumuniji, a posle završetka Prvog svetskog rata, kao da ne postoje drugi istorijski datumi i godine u istoriji Moldavije.

U registru koji svedoči kontinuitet postojanja moldavske države posebno mesto zauzima političko-pravni akt donet 2. decembra 1917. godine, kojim je proglašena Moldavska Demokratska Republika. Moldavska državnost je ustanovljena 1359. godine i prošla je surova iskušenja i velike teritorijalne gubitke, preživela je osmansku imperiju, ali je sačuvala svoj identitet i obnovila svoju državnost 1917. godine, zahvaljjući pre svega pomoći ruskog naroda.

Posle toliko vekova trajanja, sada je identitet stanovnika ugrožen od strane Rumunije. Agresija se izvodi sa radikalnim ciljem da se kroz socijalni inženjering ponište istorijske činjenice i moldavski narod i državnost Moldavije, te da se Moldavija pripoji Rumuniji, jer za to imaju podršku NATO i EU. Rumunija ima slične agresivne projekte pridobijanja Vlaha u Srbiji, kao posebne etničke skupine, radi prevođenja u pripadnike rumunskog naroda.[5] Istovremeno se duže vreme sprovodi asimilacija srpskog i mađarskog naroda u Rumuniji.

NATO čak čini sve da preko Vlade Moldavije, uz pomoć Rumunije, izgradi preduslove za formiranje novih baza usmerenih prema Rusiji. Tome se suprotstavlja predsednik Moldavije i ističe: „Izgradnja vojnih objekta treba da bude dogovorena sa predsednikom zemlje koji je i vrhovni komandant. Sa nama  nije bilo dogovora. Videćemo“, rekao je Dodon.

Na pitanje da li će on blokirati nameru SAD o izgradnji vojnih baza, Dodan je odgovorio: „Obavezno, prvo treba da se vidi o čemu se radi“.

Vojna baza u Buljboaki

se nalazi samo nekoliko desetina kilometara od Kišinjeva. U avgustu su u bazi održane američko-moldavske vojne vežbe „Dragon pionir“. Predsednik Moldavije je više puta govorio da se protivi ulasku zemlje u NATO i učešću moldavskih vojnika u vojnim vežbama sa državama članicama Alijanse.[6]

 

 

Ustavni sud Moldavije je i u jednom neprimerenom slučaju lišio predsednika države Igora Dodona prava da utvrdi imenovanje Jevgenija Struze, potpredsednika vladajuće Narodno-evropske partije, za ministra odbrane. Po odluci suda, umesto njega je to, u predsedničkoj rezidenciji, uradio predsednik parlamenta Andrijan Kandu. Takav presedan jasno govori o tome koliko se devastiraju državne institucije i nadležnosti, pod uticajem prozapadnih organizacija i vlasti.

Predsdnik Dodon je upozorio svoje političke protivnike da će im se potez sa Ustavnim sudom vratiti kao bumerang i da će organizovati referendum o pretvaranju Moldavije u predsedniči sistem vlasti.

Za EU i ulazak u NATO  su pretežno oni koji smatraju da su Rumuni i da moldavska nacija ne postoji, a Moldavci podržavaju Dodona i zbližavanje sa Rusijom. Dodon je posebno ukazao na to da sve sudije Ustavnog suda Moldavije imaju rumunsko državljanstvo i da sebe smatraju Rumunima.[7]Rumunija se i previše do sada pokzala sa antiruskim delovanjem i ovakav odnos prema Moldaviji bi je dodatno legitimisao kao otvorenog neprijatelja. Bolje bi bilo da vlast u Rumuniji promisli šta čini jer bi i narod Transilvanije ili Erdelja mogao po sličnom receptudemokratizacije“ da traži visok stepen autonomije.

Kada su Mađari u Transilvaniji zatražili autonomiju onda je premijer Rumunije 12.januara 2018. godine brutalno zapretio:  „Poručio sam im da, ukoliko se zastava Sekelja (Szeklers) zavijori iznad tamošnjih institucija, oni će se zavijoriti uz tu zastavu. Autonomija za Sekelje ne dolazi u obzir. Jedno je dok oni pevaju u svom dvorištu, ali su stvari iz pravnog ugla veoma jasne – kazao je Tudose privatnoj rumunskoj televiziji Realitatea.“[8]

Rumunske vlasti su 1952. dale status autonomne pokrajine za krajeve sa mađarskom većinom u Erdelju i ta autonomija je trajala sve do 1968. godine kada je ukinuta, u kontekstu energičnog provođenja politike nacionalne samobitnosti države Rumunije.[9] 

Mađari u Rumuniji

Tri vodeće partije Mađara u Rumuniji objavile su jasno svoj zahtev za autonomijom„Smatramo da teritorijalna autonomija sekeljske pokrajine mora biti konkretizovana u formi autonomnog regiona u njegovim istorijskim granicama. Njen rukovodeći organ mora imati regionalna zakonodavna i izvršna ovlašćenja u oblastima obrazovanja, kulture, informacija, ekonomije i funkcionisanja administrativnog aparata. Mađarski jezik po statusu mora biti izjednačen sa rumunskim. [10] 

Zbog sve većih problema Rumunija bi trebala da se odgovorno ponaša prema nacionalnim manjinama u drugim državama pa i u Moldaviji i da ne pomišlja da pod pritiskom SAD i Nemačke preispituje odluku o priznavanju lažne države Kosovo. 

 

 

 

 

[1]https://rs.sputniknews.com/rusija/201708271112435961-NATO-Moldavija-Rusija-Pridnjestrovlje/

[2] https://www.poreklo.rs/2014/04/05/srbi-u-moldaviji/

[3]http://www.politika.rs/scc/clanak/390162/Usvojeni-amandmani-Beograda-na-predlog-NATO-rezolucije

[4] https://www.dnevnik.rs/svet/rogozin-nepozelan-u-moldaviji-02-08-2017

[5] http://srbinaokup.info/?p=89727

[6]https://www.dnevnik.rs/index.php/svet/dodon-izgradna-americkih-baza-u-moldaviji-provokacija-07-08-2017

[7]https://www.intermagazin.rs/mini-drzavni-udar-u-moldaviji-izveo-ustavni-sud-cije-sve-sudije-imaju-drzavljanstvo-rumunije/

[8] https://srbin.info/2018/01/12/rumunski-premijer-ako-se-ovde-zavijori-madjarska-zastava-zavijorice-se-i-madjari/

[9]https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/svijet/madari-u-rumuniji-zatrazili-autonomiju-a-onda-je-premijer-brutalno-zaprijetio-ako-se-zavijori-madarska-zastava-i-vi-cete-na-njoj

[10]http://www.carsa.rs/rumunski-madjari-traze-teritorijalnu-autonomiju-u-istorijskim-granicama/

General-major u penziji prof. dr Mitar Kovač

anfor.org

POSTAVI ODGOVOR

*