На данашњи дан погинуо Стеван Синђелић

1

На данашњи дан 1809. године погинуо је Стеван Синђелић, ресавски војвода, испаливши из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар крај Ниша, у јеку борбе са бројчано надмоћним Турцима у Првом српском устанку. Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши и браниоце и 6.000 Турака који су упали у утврђење. Синђелић се у мају 1809. године са 3.000 Ресаваца придружио устаницима који су намеравали да ослободе Ниш. На Чегру је био у најистуренијем од шест српских шанчева и на њега је напад усмерио командант Нишке тврђаве, Куршид паша, али су устаници одбили више турских јуриша. Кад је увидео да проређени браниоци, упркос невиђеном херојству, не могу да одоле турској сили, запалио је складиште муниције. После битке, паша је, да би застрашио Србе, наредио да се од глава погинулих устеника сазида кула, која је добила назив Ћеле-кула. Првобитно су на њој биле 952 лобање, а сада је остало свега неколико десетина. Синђелић је учествовао у свим биткама у Поморављу од почетка устанка 1804. године и истакао се у бојевима на Иванковцу 1805. године кад је за показану храброст добио чин војводе, и на Делиграду 1806. године под командом Петра Добрњца.

*******

Синђелић Стеван са триста друга
Стоји на шанцу па им се руга,
А Турака све је више
Собом шанац испунише.
А Синђелић јадан стану
Те на десну гледну страну,
Иза паса пиштољ држе
Огањ скреса у џебану.
Нема више старог шанца
Тамо стоји пуста рака,
Нема више Синђелића
Али нема ни Турака!!!

1 КОМЕНТАР

  1. За овај пораз и Синђелићеву погибију велику одговорност сноси Милоје Петровић, даљи рођак Карађорђев и кум Младена Миловановића на чији захтев је Карађорђе и поставио Милоја за главног команданта српске војске према Нишу, уместо далеко способнијег Петра Добрњца, што је довело до свађе међу српским старјешинама у којој је Синђелић био на Добрњчевој страни. Зато му Милоје у одсудном часу и није прискочио у помоћ. Милоје је пребјегао у Аустрију крајем 1809, али је на захтев Карађорђа и Совјета враћен у Србију и предат Луки Лазаревићу у Шапцу, где га је са леђа, на степеницама Лукина конака, из пиштоља убио Сима Милосављевић Паштрмац, а глава му је одсечена и послата у Београд по Карађорђеву налогу. Тако је Милоје кажњен за каменичку катастрофу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*