Naša kolevka vizantologije nedostupna za kongres vizantologa

0

Na Filozofskom fakultetu duže od veka postoji katedra za istoriju Vizantije, ali njihova uprava nije imala sluha niti sposobnosti da shvati koliko je bilo prirodno i važno da se uključe u organizaciju međunarodnog skupa kome je prisustvovalo 1.300 naučnika, kaže prof. dr Smilja Marjanović Dušanić

Nedelju u kojoj je u Beograd došlo oko 1.300 vrhunskih naučnika iz celog sveta svi mi koji smo u tome učestvovali zauvek ćemo pamtiti, kaže za „Politiku” Smilja Marjanović Dušanić, redovni profesor srednjovekovne istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član Organizacionog komiteta nedavno završenog 23. Međunarodnog kongresa vizantijskih studija, održanog u Beogradu. I srpski vizantolozi slažu se sa ocenom da je za našu zemlju velika čast što je bila domaćin skupa najvećeg ove vrste.

Ipak, u javnosti je ostalo nerazjašnjeno zašto u organizaciji nije učestvovao beogradski Filozofski fakultet, na kome više od stotinu godina postoji katedra za istoriju Vizantije. Čuđenje je tim veće što je

znatan broj učesnika kongresa došao sa Filozofskog fakulteta, a posebno je važno što je među njima veliki broj mladih naučnika koji su prvi put izlagali referate na kongresu ovakvog obima i naučnog ugleda.

– Nažalost, mada je „velika majka” vizantologije, Filozofski fakultet u organizaciji skupa nije učestvovao kao ustanova, pa samim tim ni amfiteatar koji s ponosom nosi ime Georgija Ostrogorskog, jednog od najvećih vizantologa 20. veka, nije otvorio svoja vrata najznačajnijim vizantolozima iz celog sveta. Sa Filozofskim fakultetom blagovremeno su potpisani i ugovori o saradnji, a pozivi za uključivanje u organizaciju kongresa više puta su slati, o čemu postoje pisani dokazi. Ali, sadašnja uprava Filozofskog fakulteta nije imala sluha niti sposobnosti da shvati koliko je za tu ustanovu bilo prirodno i važno da se uključi u događaj ovakvog kulturnog i naučnog nivoa – ističe profesorka Marjanović Dušanić.

Iako smo upravi Filozofskog fakulteta još krajem prošle nedelje elektronskom poštom poslali pitanje zašto su prenebregnuti potpisani ugovori i zašto je odluka fakulteta bila da u organizaciji ovog kongresa ne učestvuje, od dekana, prof. dr Vojislava Jelića, nismo dobili nikakav odgovor.

Profesorka Smilja Marjanović Dušanić dodaje da nisu mogle biti zaobiđene ni ostale teškoće, tipične za našu sredinu.

– Prestižna izložba srpskog rukopisnog nasleđa u Galeriji SANU ostala je bez nekih važnih rukopisa, koji zbog birokratske samovolje okolnih zemalja nisu stigli u Beograd, dok je Miroslavljevo jevanđelje „izvučeno” iz Narodnog muzeja u poslednjem trenutku, isključivo zahvaljujući ličnom zalaganju novog ministra kulture. Niz ustanova i pojedinaca je ličnim zalaganjem uspelo da nam pomogne i da pronađe rešenje čak i u naizgled bezizglednim situacijama – pojašnjava profesorka.

Dok se sležu naučnoistraživački utisci, pažnju zaslužuje i armija onih koji su se, tiho i marljivo, poduhvatili ove zamašne organizacije, što je trajalo punih pet godina. Naše najeminentnije institucije: Vizantološki institut SANU i sama SANU, koja je u potpunosti stala iza ovog skupa,  Filološki i Pravni fakultet, Beogradski univerzitet, zatim Muzej SPC, Arheografsko odeljenje Narodne biblioteke i mnogi drugi potrudili su se da Beograd tih dana bude i na naučnoj i na kulturnoj mapi Evrope

– Zadovoljna sam što je Organizacioni komitet složno radio s velikim entuzijazmom i željom da kongres u Beogradu ostane zapamćen kao naučno provokativan i sadržajima raznolik skup. Iskreni komplimenti koje smo kao organizatori dobili od mnogih učesnika, kao i niz pisama koja nam neprekidno stižu, svedoče o nepodeljenom pozitivnom utisku – zaključuje naša sagovornica.

Treba reći i da je veliki broj studenata Filološkog fakulteta (kao domaćina skupa) volonterski obavljao niz poslova, a njihovo zalaganje i odlično znanje jezika bili su i primećeni i nagrađeni burnim aplauzom svih učesnika na zatvaranju kongresa.

Milica Dimitrijević

Politika

 

POSTAVI ODGOVOR

*