Нећу жваку – хоћу кусур!

0

Када би узимала кусур и стављала га у касу, четворочлана породица у којој сваки члан бар једном дневно трговцима остави два динара, на крају године била би богатија за око 3.000 динара.

И док у свету купци очекују кусур у цент, у Србији то није случај. Скоро сваки долазак у продавницу, пекару или пред киоск праћен је сличним сценариом. За рачун који није округао трговци нам, понекад уз извињење а понекад бахато, кажу – „немам ситно“. Тако нам најчешће узму од једног до четири динара. Други сненарио је нешто другачији, али исход је исти. Љубазан трговац пружа нам гомилу кованица, а ми му, уз осмех и одмахивање руком, кажемо „ма, у реду је“.

У том тренутку ситниш делује смешно, али не размишљате да, ако четири члана једне породице бар једном дневно оставе у продавници бар по два динара, на крају године губе 3.000 динара. Ако свако од 2,5 милиона домаћинстава дневно остави два динара у продавницама, долазимо до податка да Срби сваког дана баце пет милиона динара, што на годишњем нивоу износи 1,8 милијарди. С друге стране, ретка је ситуација да трговци одмахну руком и кажу „ма, у реду је“ у случају да купцу зафали ситниш.

Власници дућана тврде да у касама остављају око 1.000 динара у кованицама.

– На почетку радног дана касе су пуне ситног новца. Колико ситног новца ће имати на старту, зависи од величине продавнице, од тога колики је промет, да ли се налази у близини школе – кажу у једној трговини.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, каже да је невраћање кусура у иностранству незамисливо.

– Догодило ми се у Енглеској да је радник с касе трчао за мном да би ми вратио ситнину. То само показује да они новац цене, док у Србији ретко ко инсистира на кусуру, који је битан само деци и пензионерима – каже професор Савић.

Цене у непостојећим апоенима

Новац губимо и када не желимо да оставимо кусур трговцима јер су у ценама и даље у оптицају апоени од 50 и мање пара, који су избачени из употребе пре скоро осам година. Цене које нису заокружене на рафовима, заокружују се на каси, и то тако што се износи до 50 пара заокружују на нулу, а они од 51 до 99 пара на – динар. Ипак, ова рачуница најчешће иде на штету потрошача. „Блиц“ је израчунао да, ако нам кроз плаћање рачуна за струју, фиксни телефон и мобилни телефон закину по 20 пара, грађани годишње остану кратки за додатних 37,6 милиона динара.

Извор: Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*