ПРВИХ 277 страница из досијеа Милана Недића, од 1.645, колико би Архив Србије требало да достави на захтев Вишег суда у Београду, у оквиру поступка рехабилитације ратног премијера, пуно је фалсификата. Ово за „Новости“ тврде правни заступник предлагача рехабилитације Зоран Живановић и породица Недић.

Најдрастичнији пример је, тврди Живановић, Недићево наводно признање да је он формирао логор на Бањици:

– Чак и ако овај документ није писан накнадно, и ако Недићев потпис није фалсификован, то значи да је признање изнуђено тортуром, јер је научно доказана чињеница да је бањички логор постојао пре формирања његове владе. Документа показују да је већ 9. јула 1941. у њему било логораша, а Влада народног спаса је формирана 29. августа 1941.

Као други документ за који верује да је лажан, он помиње наводно писмо Драже Михаиловића од 21. децембра 1945. Писмо је написано ћирилицом, руком и потписано са Д. М. У њему, наводно, генерал Михаиловић даје инструкције како правно гонити Недића.

– Нејасно је коме би Михаиловић слао то писмо и због чега, јер он се у то време крио по босанским гудурама. У оквиру досијеа је и сумњиви документ да је Недићу суђено пред Војним судом у Нишу, 13. априла 1946. Као што је познато, он је преминуо под неразјашњеним околностима 4. фебруара – наглашава Живановић, и додаје да му је сада јасно зашто су деценијама та документа била тајна:

– Вероватно је и безбедносне службе било срамота да јавности покажу тако грубе фалсификате!

Александар Недић, праунук генерала, каже да је и породица незадовољна документацијом коју су видели.

– Верујем да је једини сигурно аутентичан документ извештај са прелиминарног саслушања, које је обавио Обавештајни центар Штаба Треће армије САД. Извештај носи датум 10. јул 1945. Америчка обавештајна служба је имала план да Недић буде сведок на Нирнбершком процесу – тврди праунук.

Као најдрастичније примере фалсификата Александар наводи речи које се помињу као Недићеве током саслушавања у згради ОЗНА, у Београду. Сигуран је да их један армијски генерал није користио 1946. године:

– Био сам згранут када сам видео да се у исказима појављују речи попут „супер“. Незамисливо је да се Недић тако изражавао! Мислимо да је циљ тих фалсификата да се дискредитује суштина процеса рехабилитације.

ПРЕЦРТАНА ПОЗНАТА ИМЕНА

ДЕО досијеа који је у Виши суд стигао из Архива Србије је анонимизован, односно у њему су прецртана имена. По Живановићевим речима, ово је често бесмислено, јер се помињу неке општепознате чињенице. Рецимо, да се Недић, незадовољан разговором са кнезом Павлом, састао са намесником, чије је име прецртано:

– Намесници су били Перовић и Станковић. Значи, могао се срести са једним од њих двојице, а пошто су обојица у међувремену осуђена, нејасно је зашто би њихова имена била затамњена, као и име Недићевог наследника на месту министра војног.

извор: Вечерње новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*