Nemaju ni dana škole, ali su promenili svet iz korena! 7 ljudi koji su utemeljili istoriju!

0

Njegovi roditelji su verovali da im je dete glupo, a sam učitelj mu je jednog dana pred celim odeljenjem rekao da je moron
Bez njih svet koji poznajemo ne bi ni približno bio ovakav. Ovih 7 velikana su uspeli da promene svet i to smo uz pomoć svog uma. Iako ni jedan od njih nije imao ‚‚formalno obrazovanje“ niko ih nije mogao da spreči da iz njihovih glava poteku genijalne ideje i da urade nešto veliko za svet.

7 ljudi koji su utemeljili istoriju!

1. Tomas Edison

Tomas Edison je krenuo u školu sa osam godina, ali se nije dugo zadržao u njoj, napustio ju je već nakon 3 meseca. Bio je najgori u odeljenju i učitelj ga uopšte nije voleo. Njegovi roditelji su verovali da im je dete glupo, a sam učitelj mu je jednog dana pred celim odeljenjem rekao da je moron. Tomas nije bio baš najposlušnije dete na svetu i odmah je napustio učionicu. Nastavio je da se školuje kod kuće, majka mu je bila učitelj, a učila ga je samo osnovne stvari.

Iako je sve do 19. godine pisao bez korišćenja interpukcijskih znakova, Edison je uživao u čitanju. Čitao je Šekspirova i Dikensova dela, sve dok nije dobio knjigu ‚‚School of physics“ (Škola fizike). Tog dana je rođen pronalazač Edison. U podrumu kuće je napravio laboratoriju u kojoj je sprovodio eksperimente.
257069_thomasalvaedison67763-960-720_ff

Sa samo 12 godina je uspeo da sastavi telegraf i da napravi električnu zamku za miševe, a da bi obezbedio novac za eksperimentisanje zaposlio se u obližnjem gradu i svakog dana putovao 3 sata do posla. U vozu je prodavao voće, orahe i sveće. Počeo je čak i da prodaje novine da bi imao više novca. Od jednog antikvara je kupio malu, strau presu i štampao svoje sopstvene novine sa rasporedom polazaka vozova i malim političkim vestima.

U međuvremenu, Edison je stvorio neke genijalne izume, mikrofon, fonograf, električno svetlo, beton i usavršio je telefon, foto aparat i električni generator. Sa 35 godina je lansirao prvu malu elektranu u Njujorku. Njegovo ime nosi dve i po hiljade patenata, a najpoznatiji je po rečenici ‚‚Genija čini jedan procenat inspiracije i 99 procenata znoja.“
257071_edison-and-phonograph-edit1_ff

2. Abraham Linkoln

Abraham Linkoln je takođe bio neobrazovan, a sa ‚‚Poveljom nezavisnosti“ je oslobodio ljude ropstva, zbog toga je ubijen tri godine kasnije.

Uprkos činjenici da je bio sin drvoseče, da nije išao u školu i da je radio na farmi, koristio je slobodno vreme da uči da čita. Uglavniom je čitao novine, a kada je napunio 26 godina počeo je da čita knjige iz prava. Dve godine kasnije je dobio advokatsku licencu.

Njegovi politički rivali su često pokušavali da podvuku činjenicu da Linkoln nije imao ‚‚zvanično obrazovanje“ , ali to nikada nije uticalo na njegovu karijeru.
257073_abrahamlincoln_ff

3. Mark Tven

‚‚Tom Sojer“ i ‚‚Haklberi Fin“ su najbolji bestseleri preko 150 godina. Da je mladi Semjuel Langhorn Klemens (Mark Tven) rođen u ovo vreme bio bi proglašen za hiperaktivno dete i bio bi posmatran kao dete sa poremćajem jer nije moga da sedi mirno ni trenutka.

Mark Tven je išao u školu samo nekoliko nedelja, a imao je 12 godina kada je naučio da čita i to zbog toga jer mu je otac umro, pa je morao da preuzme posao. Radio je na barci, gde je i dobio nadimak Mark Tven (Beleži dva), a nakon toga je radio i u štampariji gde je nakon nekog vremena dobio poziciju urednika malog poljoprivrednog lista.

Mark Tven je počeo da koristi svoj humor u pisanju, a njegove knjige su protkane njime. Imao je običaj da kaže da je vreme savršeno za obrezivanje krompira, što na engleskom označava i uštogljenu osobu (prune). Novine su bile jako uspešne, pa je tven ppočeo da piše članke i za ostale novine. Pisao je i putopisne priče iz čitavog sveta, a nakon objavljivanja knjiga je dobio svetsko priznanje. Malo, hiperaktivno i neškolovano dete je sa 67 godina postalo predavač na Oksfordu u Misuriju.
257079_profimedia0196736563_ff

4. Čarls Dikens

Dikens je napustio školu sa 11 godina, kkao je to opisao u ‚‚dejvidu Koperfildu“ njegov učitelj je obožavao da tuče decu.

– Stvaro se pitam, kad bacim pogled na prošlost, kakav je to početak života, biti ponižen od strane neuračunljive i drske osobe – Čarls Dikens.

Dikens je morao da napusti školu da bi pazio petoro mlađe braće i sestara. Morao je da nađe posao jer njegovi roditelji niu pazili na decu. Nakon nekog vremena Čarls je ostao sasvim sam, imao je samo jednu kutiju sa knjigama. Čitao je ‚‚Robinsona Krisoa“ i ‚‚Guliverova putovanja“ i sanjao da napiše nešto što će moći da se poredi sa njima.
257081_charles-dickens-sketch-1842_ff

5. Čarli Čaplin

Čarli Spenser čaplin (Šarlot) je postao najprepoznatljivija figura 20. veka, ali Čarli nikada nije išao u školu. U detinjstvu je pazio samo na to ‚‚kako da zadovolji svoju glad“.

Živeo je u Londonu sa majkom i polubratom u velikom siromaštvu. Njegov otac je bio glumac i alkoholičar koji ih je napustio. Majka mu je bila pijanistkinja koja je radila kao krojačica. Ubrzo je skrenula s uma i smeštena u duševnu bolnicu, a Čarli i njegov brat su otišli u sirotište.

Čarlijev sin je napisao:

– Deca u sirotištu nikad nisu imali ni dovoljno hrane ni dovoljno tople odeće.

Čaplin je dugo vremena proveo u sirotištu, a kada je odrastao otac mu je pomogao da se zaposli kao glumac u pozorištu. Nakon što je zaradio malo nivca, Čarli je otišao u Ameriku. Imao je 21, godinu kada je počeo da razmišlja o svom nedostatku obrazovanja.
257083_charlie-chaplin-portrait_ff

Želeo sam da znam ono što svi znaju da bih mogao da se branim od prezira sveta. – rekao je Čarli.

Prva knjiga koju je kupio je bila Gramatika engleskog jezika, a kasnije i englesko – latinski rečnik. Posle njih je kupio ‚‚Svet kao volja i predstava“ Artura Šopenhauera i kkao je rekao čitao ju je i po nekoliko purta jer je nije razumeo.

Čarli Čaplin je proenuio budućnost kinematografije, postao je najpoznatiji čovek koji može i da rasplače i da nasmeje ljude.

6. Hajnrih Šliman

Šliman je već sa osam godina znao šta želi da postane. Nakon što je u jednom magazinu video članak o uništenju Troje, odlučio je da otkrije to mesto. Otac je pokušao da ga ubedi da je Troja samo mitski grad, ali Hajnrih je već doneo odluku.

Kada je napunio 14 goodina, Šliman je morao da postane učenik trgovca. trebao mu je novac pa je pronašao posao na brodu koji je putovao za Ameriku. Nažalost, brod se prevrnuo na holandskoj obvali, pa je Šliman ostao u Holandiji. Tri godine kasnije, Šliman je već znao da čita i piše na engleskom, holandskom, francuskom, španskom i italijanskom. Naučio je i ruski da bi kao trgovac putovao u Sankt Peterburg.

Kada je napunio 26 godina postao je milioner, napokon je otputoivao u Ameriku, a prethodno je naučio švedski i poljski jezik. Trgujući zlatom dobio je još novca, tada je postao spreman da krene u potragu za svojim dečačkim snom, u potragu za otkrivanjem drevne Troje. Poslednji jezici koje je naučio su bli arapski i grčki. Putovao je istokom i konačno se nastanio u Grčkoj. Kada je imao 48 godina započeo je iskopavanja u Maloj Aziji i pronašao je svoj ‚‚grad iz snova“
257089_sliman-v-38-let_ff

7. Alfred Nobel

Nema osobe koja nije čula za ime ovog genija, ili bar za nagradu koja nosi njegovo ime. Ali malo ko zna je je Alfred morao da napusti školu kada je imao 9 godina i to zbog siromaštva u kom je živeo. Ovaj pronalazač dinamita je potekao iz učene porodice, njegov otac je bio inženjer i mnogo je putovao. Njegov otac je bio pronalazač (izumeo je šperploču), ali bez novca da ostvari svoje ideje.

Zbog stanja u kom su se nalazili preselili su se u Rusiju, tamo su Alfred i njegova braća mogli da dobiju bolje obrazovanje, iako nikad nisu išli u školu većć su se školovali u kući. Za potrebe vojske Carske Rusije u Krimskom ratu, Alfredov otac je počeo da se bavi izgradnjom vojnih mina. U Rusiji je Alfred učio jezike i hemiju, a sa 18 godina otišao je na četiri godine u SAD gde je kraće vreme radio kod Džona Eriksona.
257093_alfrednobel-adjusted_ff

Nakon kraja Krimskog rata 1856.g. obiporodična fabrika je propadala, pa su se roditelji sa najmlađim sinom vratili u Švedsku, dok su trojica starije braće pokušala da spasu pogon. Godine 1859. upravljanje porodičnom fabrikom preuzeo je Alfredov brat, Ludvig Nobel (1831-1888) koji ju je značajno proširio.

Alfred se tada posvetio istraživanju eksploziva, posebno sigurnoj proizvodnji nitroglicerina (koji je 1847. otkrio Askanio Sobrero) u kom je video veliku zaradu u širokoj industrijskoj nameni. Dana 3. septembra 1864. u njihovoj fabrici u Stokholmu se dogodila velika eksplozija u kojoj su život izgubila petorica radnika, uključujući i Alfredovog najmlađeg brata Emila.
Alfred Nobel je nakon tog događaja izumeo svoj najvažniji izum, detonacionu kapsulu koja je sadržavala živin fluminat, osetljiv eksploziv pomoću kog se nitroglicerin mogao sigurno paliti u svako doba. Taj upaljač je bio osnova za svu dalju tehnologiju eksploziva, ali ipak nije postigao ništa da bi se nitroglicerin mogao lakše prevoziti. Alfred je potražio i način da ukroti nitroglicerin.

Rešenje je ležalo u tome da se nitroglicerin preradi u krutu materiju kojom bi se moglo rukovati i to tako da se neka porozna supsatnca natopi u njemu. Ispitao je sve vrste poroznih, neeksplozivnih, hemijskih inertnih supstanci: papir, drvene otpatke, prašinu od razmrvljenih opeka, suvu ilovaču, sve dok 1887. godine nije naišao na nesvakidašnju, iako prilično rasprostranjenu rudu – infuzorijsku zemlju.
Tako je nastao eksploziv, nalik na testo, koji je bio za 25 procenata slabiji od čistog nitroglicerina, ali uprkos tome su mnogo snažniji od baruta (koji se tada fabrički proizvodio) i lako se njime manipulisalo. U to doba je kružila priča da je Nobel slučajno nabasao na svoj izum kada je malo nitroglicerina prokapalo u infuzorijsku zemlju kojom su, za zaštitu od oštećenja, bile obložene neke posude.

To naklapanje je veoma smetalo Nobelu, pa je odlučno izjavio da do svog otkrića nije došao slučajno, već da je ono rezultat sistemskog istraživanja koje se zasnivalo na ocenjivanju tehničkih problema. Čretiri godine nakon njegove smrti je ustanovljena Nobelova nagrda.

POSTAVI ODGOVOR

*