Немци дају азил Турским официрима, да ли ће се због тога опет закувати односи ове две земље?

0

Турским официрима којима прети хапшење уколико се врате у своју земљу, Немачка несебично додељује азил.
То је исправно, без обзира на то што би тај потез могао да погорша немачко-турске односе, сматра Феликс Штајнер.

У НАТО воле да Алијансу назову „заједницом вредности“. С тог аспекта, чињеница да једна земља-чланица мора да дâ политички азил војницима друге, делује као лош виц.

Каква је то „заједница вредности“?

Управо то се дешава, и то је у међувремену потврдило и Министарство унутрашњих послова Немачке. Самопроглашавње НАТО за „заједницу вредности“ показало се оним што заправо и јесте: шупља прича. НАТО је савез чији су чланови изабрани по војном и геостратешком параметру корисности. Зашто тај савез није имао проблема с једнопартијским системом Салазара у Португалији, с војном хунтом у Грчкој или пучевима у Турској шездесетих, седамдесетих и осамдесетих?

Зато ни владавина Реџепа Тајипа Ердогана, без обзира на то како се буде развијала, неће имати утицаја на чланство Турске у НАТО. Без југоисточног крила се не може. Оно је незаменљиво. Без обзира на „вредности“.

Неспорно је и ово: давање политичког азила првој групи од укупно 414 држављана Турске потпуно је оправдано. Реч је о људима који су, служећи својој земљи, били на високим функцијама: дипломатама, судијама, официрима и члановима њихових породица.

О онима који су, као и хиљаде других, преко ноћи избачени с посла и удаљени са својих функција. О онима којима је укинута плата, зато што су наводно блиски Гуленовом покрету и зато важе као помагачи у покушају пуча у јулу прошле године.

За то међутим нису поднети уверљиви докази – како општи, тако ни појединачни, који се односе на сваку особу понаособ. Ради се о људима који у случају повратка у домовину, морају да рачунају с хапшењем.

Они су школски пример политичког прогона. На такве се мислило приликом састављања немачког Основног закона (устава), када су постављане законске смернице за доделу азила.

Међутим, ова одобрења азила могла би у наредном периоду да праве проблеме, и то не зато што је Немачка претрпана потражиоцима азила из Турске.

Не, у временима када месечно 20.000 миграната стиже у Немачку, група од 414 људи није ни проблем, нити неки озбиљнији изазов. Чак и када би се у Немачкој једним потезом одобрило свих 7.000 захтева за азил који су пристигли након неуспелог покушаја пуча у Турској, ти људи би и даље били неприметни у мору других подносилаца.

Отров за немачко-турске односе

Много је вероватније да ће признавање турских војника као политичких избеглица још више да оптерети ионако тешко оптерећене немачко-турске односе.

Белгија, у којој је читав низ турских официра из седишта НАТО у Бриселу поднео захтев за азил, с разлогом оклева да им те захтеве одобри. То је разумљиво, након искуства које су Немачка и Холандија имале током последњих неколико месеци са Анкаром.

Сада би требало видети да ли су свеколики турски стручњаци бити у праву када су вербалне инциденте и претње турске владе тумачили као начин за мобилизацију Турака који живе у иностранству да гласају на референдуму гласају за уставне реформе.

Ердоган је у међувремену на том референдуму победио, и то би њему и његовим министрима могло да дозволи да буду опуштенији. Али ако ипак дође до нових напада из Анкаре, Немачка ће то морати да поднесе.

Постоје ситуације у којима се морају поштовати сопствени принципи и када се они морају стално истицати. Иначе, ништа не вреде. Канцеларка Меркел, предуго је с ђаволом тикве садила.

newsweek.rs

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*