Њујорк Тајмс тврди да зна ко је нови председник Америке

0

Прошле су три седмице од демократске конвенције, а Хилари Kлинтон и даље има велику предност у националним анкетама. Осим тога, анкете показују да води и у одлучујућим државама.

Њено вођство испред Доналда Трампа од седам до осам одсто могло би мало склизнути у неколико идућих дана, али то неће бити велики падови какви се догађају након што прођу конвенције. Што Трампа доводи до идућег сценарија – нити један кандидат у модерној историји који је толико дуго заостајао након конвенција, није постао председник, анализира Њујорк Тајмс.

У таквој ситуацији може се очекивати низ натписа о томе како је председничка трка, у ствари, готова. То би још увек била прејака тврдња, али процене су да Хилари Kлинтон има 88 одсто шансе за победу. Ако на крају Kлинтон победи, аналитичари ће касније вероватно рећи како је победу однела већ овога тренутка.

“Ако изгуби, о догађајима из идућа два месеца расправљаће се још годинама”, пише Њујорк Тајмс.

Хилари Kлинтон има трајну предност

Најтачније је рећи како Хилари Kлинтон уверљиво води. Анализе и истраживања Галуп сервиса показују како се скок након конвенција већ давно стабилизовао. И Доналд Трамп и Хилари Kлинтон имају наклоност гласача какву су имали пре конвенција. Предност коју је Kлинтон добила показала се трајном, долази из држава које нагињу демократској опцији те се чини мало вероватно да ће се приклонити Трампу. Недавне анкете показују како је подржава 90 одсто симпатизера Берниа Сандерса и више од 90 одсто свих припадника Демократске странке – за разлику од Трампа, који републиканце није успео да консолидује.

Постоји само једна ставка која показује да њено вођство можда ипак није толико чврсто – Kлинтонова има подршку свега 48 одсто електората, а у вођству је само зато што је Трамп запео на 40 одсто. Трамп с поларизованим гласачким телом има доста малу подршку зато што није ујединио гласаче који нагињу према Републиканској странци.

Запањујућ је резултат неких анкета које показују како Доналда Трампа подржава мање од 70 одсто гласача Републиканаца.

Оваква врста разједињености странака већ се догодила, а довела је до два највећа преокрета резултата у модерној америчкој историји. Реч је о Хуберту Хамфрију 1968. и Џералду Форду 1976. године. Оба ова кандидата нису успела да уједине странке на конвенцијама. Обојица су заостајали за својим противкандидатима у анкетама, по којима су имали мање од 35 одсто гласова.

На крају су се гласачи верни републиканцима ипак вратили свом кандидату Џералду Форду, а већина демократа Хуберту Хамфрију. Форд је своје изборе ’76. изгубио за само два одсто, а Хамфреи ’68. за мање од једног. Била су то два од три најтешња избора за председника у 20. веку. „Ако навијате за Трампа и тражите наду, ово је најбоље поређење. Ни Хамфри ни Форд нису победили, али очигледно је да су могли“, каже Тајмс

Највећи Трампов проблем је у разједињености републиканских гласача. Многи од њих имају негативан став о Трампу, многи сматрају како нема довољно знања, темперамент нити квалификације да би био председник.

Осим гласача у анкетама, ни републикански политичари не понашају се срдачно према свом председничком кандидату; седам сенатора из те странке још увек није подржало Трампа. То је врло необично, а проблем би могао да се погорша јер би још више Републиканаца могло да га напусти. Због лоших резултата на анкетама, они неодлучни још ће лакше одустати од гласања за њега.

Ако Трамп не може да уједини своје гласаче, могуће је да ће Kлинтонова победити огромном већином. Многи Републиканци могли би да прескоче гласање, или да гласају за трећу опцију. Мали, али ипак важан део би, пак, могао да да свој глас Хилари Kлинтон, предвиђања су да би могла освојити 54 одсто гласова и извући победу у Јужној Kаролини. У случају да Трамп уједини своје гласаче, Хилари би се врло брзо нашла у много неизвеснијој трци.

Да би победио Трамп треба да се окрене белим припадницима радничке класе, поготово мушкарцима без дипломе, и да освоји већину њихових гласова. На тај би начин компензовао губитак међу високо образованим гласачима као и онима који припадају Латино заједници, а поготово код високо образованих жена. То су резултати добјени још у мају и јуну, када је Трамп имао знатно боље резултате.

До избора има нешто више од 80 дана – довољно времена да какав нови скандал или викиликс преокрене читаву ствар. Очекивало би се да ће републиканци, након два Обамина мандата, бити екстремно жељни победе – но, због Трампове бизарне кампање, нико није сувише загрејан за изборе. Ако Трамп нешто драстично не промени у два идућа месеца, могао би да изгуби и ове мале шансе које има.
Kурир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*