Њујорк Тајмс: У рату деснице и обавештајних служби у Европи десница односи победу

0

Сибила Гајслер добро познаје екстремну десницу у Аустрији, која је протеклих недеља опет изазвала немир поређењем миграната с пацовима и правдањем плаката на трагу нацистичке пропаганде. Гајслер више од 12 година води антиекстремистичку јединицу унутрашње обавештајне службе, а недавно је сведочила пред парламентарном комисијом која истражује да ли крајња десница покушава да подрије њену агенцију. Данас је њен највећи изазов то што је крајња десница саставни део владе.

Недуго пошто је пре 17 месеци Слободарска партија ушла у владу и преузела министарство унутрашњих послова, високи службеник министарства тражио је од Сибиле Гајслер и њеног шефа да му предају имена доушника који су се инфилтрирали на десничарску сцену. Одбили су. Неколико недеља касније наоружана полиција је упала у њену канцеларију и одвукла документацију годинама прикупљану од домаћих обавештајаца и савезничких држава.

Последице ове рације се и даље осећају у унутрашњој политици и шире, док Аустрија постаје значајан пример земље у којој је крајња десница прешла са политичке маргине у центар моћи.

Националисти и тврда десница јачају широм Европе. Управљају владама у Мађарској и Пољској, док су мањински партнери владајућих коалиција у Аустрији, Италији, а од недавно и у Естонији. У Данској крајња десница спроводи утицај преко конзервативне мањинске владе, а ојачала је чак и у Немачкој где је, мада није успела да досегне власт, постала главна опозициона странка у парламенту и има посланике у скупштинама свих савезних држава.

Тамо где су националисти ушли у владе, преузели су кључне ресоре из којих утичу на питања реда и закона и имиграције, попут министарства унутрашњих послова. У случају Аустрије то подразумева контролу безбедносног апарата, чији је значајан део посла дуго био да надгледа претње неонациста по устројство државе. Назнаке сличне борбе виде се и у Немачкој, где је прошле године смењен шеф унутрашње обавештајне агенције због сумње да га претерана наклоност крајњој десници омета у ваљаном надзору њених веза са неонацистичим групама.

„То што се у Аустрији дешава видели смо већ у другим европским земљама – удар на независне институције, на одвојеност грана власти и владавину права“, каже Јаша Мунк, стручњак за популизам и аутор књиге Народ против демократије. „Слободарска партија напросто мисли да безбедносни апарат треба да служи њиховом погледу на свет, што је опасно“, додаје он. „То је озбиљно искушење за владавину права у Аустрији“.

У круговима крајње деснице машта се о „Дану X“ када неонацисти пучем преузимају власт. За Сибилу Гајслер тај дан није тако незамислив. Описујући полицијску рацију у обавештајној агенцији, Гајслер је на сведочењу пред парламентарном комисијом прошле године рекла: „Да будем искрена, будући да дуго радим у области екстремизма крајње деснице и имам доста информација, моја прва помисао је била: то је то, ово је Дан X“.


Славни центар међународне шпијунске интриге током Хладног рата, Беч је опет у средишту битке између либералних западних идеја и екстремистичких сила које склапају савезе преко граница широм Европе. Аустријски обавештајци кажу да се последице већ осећају. Старији оперативци службе кажу да сада штите доушнике и информације не само од непријатељских земаља, већ и од чланова сопствене владе.

Чак су и европски савезници и Сједињене Државе почели да искључују Аустрију из одређених обавештајних размена, узнемирени због широке међународне мреже екстремне деснице, а посебно због њених симпатија према Русији. „Врло пажљиво разматрамо шта ћемо поделити с нашим аустријским партнерима, јер нисмо сигурни у чије би руке те информације могле да падну“, наводи један европски обавештајац. У том смислу, посебну пажњу је привукла информација да је екстремиста оптужен за убиство 51 муслимана у две џамије у Kрајтчерчу на Новом Зеланду донирао новац аустријском представнику десничарског омладинског покрета Генерација идентитета.

Млади аустријски канцелар Себастијан Kурц (32) обећао је темељну истрагу свих евентуалних веза, финансијских или организационих. Међутим, већ се јављају сумње у способност или спремност његове владе за такав задатак.

Kурц је предводио своју конзервативну Народњачку партију Аустрије ка изборној победи 2017, дајући младалачки и елегантан имиџ агенди углавном сродној екстремној Слободарској партији, коју је потом позвао у коалициону владу. Функција му још увек зависи од њихове подршке.

Везе Слободарске партије са десним екстремистима су добро документоване, укључујући Генерацију идентитета која је предмет истраге више европских обавештајних служби. Обавештајци су прошле године саставили листу од 374 особе које уплаћују донације овом покрету, међу којима је и неколико активних чланова Слободарске партије. У недавно спроведеној истрази, идентификовано је 48 политичара или упосленика Слободарске партије који имају везе са Генерацијом идентитета. Према истраживању једне непрофитне организације, најмање четири министарства која држи Слободарска партија, укључујући ресоре одбране, иностраних и унутрашњих послова, запослило је екстремисте. Њихове идеје утичу на политике: прошле јесени је канцелар Kурц изненада повукао подршку Аустрије пакту УН о миграцијама, после контракампање активиста Генерације идентитета.

„Изгледа да је тај марш у институције прилично срачунат, што нисмо очекивали“, каже Kристијан Штрохал, бивши аустријски амбасадор. Опозициони посланик и члан парламентарне комисије Питер Пилц верује да се то свесно планира. „Систематски постављају своје људе на стратешка места“, каже Пилц. Kанцеларови фанови тврде да је крајњу десницу припитомило учешће у влади. Kритичари, чак и из његових редова, тврде да их он подстиче и правда. „Себастијан Kурц је учинио крајњу десницу друштвено прихватљивом“, каже Рајнхолд Митерленер, бивши заменик канцелара и конзервативац.

У разговору у његовој величанственој бечкој канцеларији обложеној дрветом, Kурц каже да није променио став о учешћу Слободарске партије у влади. Одбија идеју да је полицијска рација била политички мотивисана, иако је тражио да извештаје добија непосредно од директора обавештајне службе, заобилазећи властитог министра унутрашњих послова. „Верујем у наше правосуђе“, каже канцелар. Он додаје да су приче о везама Слободарске партије са Русијом претеране, те да је задовољан наводима ове партије да прекида све везе са Генерацијом идентитета. „Јасно сам поставио границе“, каже Kурц.

Међутим, на питање о канцеларовим границама један старији обавештајац ће по столу прстом повући цик-цак линију да опише на шта та граница личи.

Само током последњих неколико недеља, један представник Слободарске партије објавио је песму у којој мигранте пореди са пацовима. Други је захтевао да аустријска јавна телевизија склони водитеља који га је прозвао због постера који је многе подсетио на нацистичку пропаганду. Заменик канцелара Хајнц-Kристијан Штрахе, иначе лидер Слободарске партије и некадашњи неонациста, назвао је идеју о „великој замени“ Европљана мигрантима „реалношћу“, што је централна теорија завере коју промовише Генерација идентитета – а значајно место има и у манифесту убице са Новог Зеланда.

Рација полиције у обавештајној агенцији властите државе у фебруару 2018. одиграла се пошто се сазнало да једно екстремно десно братство, предвођено звездом Слободарске партије у успону, користи песмарицу са брутално антисемтиским стиховима.

Инвентар материјала конфискованог у рацији био је подужи. Полицајци из јединице за улични криминал коју води савезник Слободарске партије, однели су све – од личних телефона до ДВД-а са порнографским филмом. Kопирали су хард дискове на којима се налазе годинама прикупљане поверљиве информације добијене од иностраних обавештајних служби, као и софтвер Нептун који се користи за поверљиву комуникацију.

Шефица јединице за екстремизам Сибила Гајслер брзо је уочила прве знаке дистанце савезничких служби. Маја прошле године, једном колеги је отказан позив на европски састанак о Генерацији идентитета, два сата пре поласка на аеродром. Прошлог септембра, Гајслер је учествовала на састанку када је схватила да је неколико сесија одржано без ње. „Питала сам зашто ме нису обавестили“, испричала је комисији у парламенту. „Отворено ми је речено да им није дозвољено да контактирају са мном“.

У јулу је Аустрија искључена из паневропског налога за праћење једног руског дипломате осумњиченог за шпијунажу. Фински обавештајци су послали информацију чланицама Бернског клуба, незваничног форума европских обавештајних служби, са директном напоменом: „Осим Аустрије“. Слободарска партија је склопила споразум о сарадњи са странком руског председника Владимира Путина, док је прошлог лета министарка иностраних послова која ужива подршку Слободарске партије позвала Путина на своје венчање.

Упитан на затвореној сесији парламентарне комисије које су стране службе изразиле забринутост због ризика од цурења информација у Русију, шеф обавештајне агенције Питер Гридлинг поменуо је их редом: „САД, Енглеска, Холандија, Немачка“. Да би избегао званично искључење, Гридлинг је повукао своју службу из свих радних група. Проток важних информација углавном је пресушио.

„Слободарска партија угрожава интегритет служби за националну безбедност, а тиме и безбедност републике“, каже Штефани Kриспер, посланица либералне партије Неос и чланица комисије за истрагу о рацији. Надвлачење конопца између крајње деснице и аустријске владавине права засад се наставља.

Сибили Гајслер је сугерисано да оде у превремену пензију или да се пребаци у други сектор, на пример „у спорт“, али је одбила. Није пристала да говори за медије. У телефонској изјави, њен адвокат каже да Гајслер не може да ризикује „изложеност оптужбама власти“.

Аустријски судови су већ пресудили да је било незаконито девет од десет рација спроведених тог фебруарског дана прошле године. На посао је враћено троје од четворо суспендованих службеника, укључујући и директора Гридлинга.

У међувремену је у централи обавештајне агенције заведен строги протокол за случај нове рације. Обезбеђење на улазу је добило инструкције да не устукне под претњама полиције, те да спречи приступ истражитељима све док о томе не обавести низ старијих службеника агенције. „Следећи пут ћемо бити спремнији“.

Katrin Bennhold, The New York Times, 07.05.2019.

Превела Милица Јовановић

Пешчаник.нет, 15.05.2019.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*