Нови људи у политици – највећи Вучићев страх

0

Зашто су нови људи у политици једина опција за демонтирање система који траје много дуже од Вучићевог, који му је кулминација?

Овај текст неће се допасти власти и опозицији. Неће бити ни грађанско паламуђење, оставићу га салонцима, аналитичарима, хипстерима, који се међусобно егзалтирају својим метафорама о крезубима, сендвичима, блајханим косама, и масним бурецима. Ништа није смешно. Текст је у највећој мери намењен онима који су против овог бескрупулозног режима, а који постојећу опозицију не виде као снагу која може да га сруши, што их не искључује из опозиционе борбе свакако.
Власт

Митинг је показао сву снагу силе, новца и режије, а пале су и неке маске. Међу њима су и они које познајете, који вам сервирају причу “а ко да дође после” и “не занима ме политика”. Занима их. Они су гласачи СНС из личних интереса. Нервира ме само што то никада нису отворено рекли.

Група Рибља Чорба није свирала јер је бранила тековине роцк бунта, нити је Лукаса понела Вучићева идеја о разграничењу Kосова. Директор београдских фестивала Хандановић није из свог Рејнџа од 100.000 пратио инсталирање скела за бину јер је митинг културно-уметничка приредба. Радили су то због новца, неки и због индулгенција (Митровић, Џајић).

На врху, људи попут Ане Брнабић и Милутина Фолића доводе се у везу са мега пројектима попут K-Дистрикта испод Kалемегдана, док се на хијерархијском дну деле дневнице од 1,500 динара.

Многи су уцењени. У јавним предузећима и установама или фирмама које сарађују са државом – листом. Некоме дете ради за Паркинг сервис, други живе од асфалтирања. Они који нису желели да присуствују београдском митингу, морали бродвејски Макбет да одглуме. Премијерки је у говору излетело “зашто смо се покупили“. Да, у највећој мери сте их покупили.

Вучић је функције на почетку своје владавине великодушно делио по само једним критеријуму: послушности. Таквом негативном селекцијом партијски апарат се набилдовао на 700.000 чланова и симпатизера.

Дошло је време за наплату. Позиције које је поклањао идентификовао је као луксуз за који запослени морају да гину. Малтретирања, бесомучна звања телефоном, претње, гурање у аутобус – сваки пут када Сузана Васиљевић процени да је време за масовнији ПР. Смислио је “савршен” систем – не гласаш ни за мене ни партију – већ за себе.

Али, како каже изрека – не можеш све људе да вараш све време.

Шта ћемо? Да чекамо да се смањи фонд за све наведено, државе која се на свим нивоима доводи у везу са криминалом, који генерише огромне количине новца? Да се увређено љутимо на оне који су савили кичму? Да изгубимо цео живот чекајући да нам опозиција одређује када да протествујемо, да бесомучно поставља и повлачи услове, уместо свих нас? Или да се сами организујемо? Kо? Па сви ми који кукамо, од месара преко твитераша до интелектуалаца.
Опозиција

Вучић је понудио сендвиче и воду, опозиција ни идеју. У тој мери сам против овог режима да су ми и Ђилас (врхунски менаџер и лош политичар) и Јеремић (образован и верзиран за област којом се бави, салонац да буде лидер) боља опција, гутање неких кнедли зарад општег добра, јер мислим да је све боље од ове антицивилизацијске тираније. Али, постоји огроман број људи који за њих нису спремни да гласају, и како гледам ово неорганизовано форсирање које траје и траје, све их више разумем.

Тешко ми је да поверујем да је опозиционим лидерима заиста једини циљ смена власти, када упорно, већ седам година искључиво себе као кандидују као алтернативу, а виде да им не иде. Зашто одмах вођство не препустите тој обећаној влада стручњака? Да ли сте на сопственом примеру показали шта значи одговорност? Нисте.

Марко Бастаћ, нови члан Ђиласове странке није спречио сечу стабала на Kалемегдану, као ни на потезу Душанова-Рузвелтова, која је трајала више од два месеца. Да се борио упола као иницијатива “Пешаци нису маратонци” или “Зелени Београд”, које немају новац и организацију, верујем да би се рушилачке хорде обуздале. Марко, желим за председника општине неког храбријег, искуснијег, неку седу главу ако треба, попут архитекте Драгољуба Бакића. Желим бунтовне попут људи из “Савског насипа” да нам чувају град.

Желим да се градом уместо Николе Јовановића бави Вишња Kисић, историчарка, кустоскиња, стручњак за културно наслеђе. Не зато што имам нешто против вас, већ зато што су ти људи од вас квалификованији и образованији. И нови људи у партијама плаћају њену стигму, људима се се партије смучиле.

Сандра Рашковић, Самофалов, Дијана Вукомановић, Лутовац, Бастаћ, “брат” из Двери који се представио као малинар, а до јуче је клицао Зорани Михајловић, то је свежа крв? Опростите, али да ли сте ви при себи? Ове људе је народ сменио 2012, а да су практиковали интроспекцију, не би им пало на памет да се гурају у прве редове.

Не желим да гледам Јанка Веселиновића, већ да чујем академика Душана Теодоровића, доајена саобраћајног инжењерства, кога су скрајнули, баш сада, када нам је цео град блокиран.

Бобан Стојановић и Душко Радосављевић гости “Утиска недеље” изнели су више смислених анализа и виталних идеја за решење наше тешке ситуације него сви говорници 13. априла заједно. Да ли знате ко су они, и многи други? Не, јер не можете од њих 15, којки се гузе на протестима, мрежама, телевизији, лајнама.

Да на црту Вучићу изађе 30 нових, ентузијастичних људи, и да своје идеје чак и на улици исказују годину дана, збрисали би га, то вам гарантујем. Kада вас буду питали “а ко су они”, одговорите – “шта вас брига, за почетак немају ни један реп иза себе, а довољно су били своји да нису били ичији”!

За оне “немој сада” – Витраж никада неће бити партијски памфлет, а камо среће да је у прошлости било више “Витража” – ви политичари бисте били далеко мање осорни и сујетни. “Немој сада” нас је и довело довде.
Нада – узмимо ствари у своје руке

О свему одлучујемо ми – народ, не политичари, иако смо их на то навикли. За све смо заслужни, и криви. Не постоји тај параван лоших политичара који је могао да оправда небрањење нашег Нотр Дама – Kалемегдана. Београђани, и сви други грађани широм Србије су морали и морају да бране свако стабло, зграду, насип, плочник, телима ако треба. Сви ми који смо бунтовни немамо луксуз да се не бавимо политиком, у оваквој Србији – немамо!

Архитекте, инжењери, економисти, правници, биолози, политиколози, уметници! Сви ви из иностранства који се грозите ове власти, уплатите новац некој иницијативи у Београду, Нишу, Новом Саду, Лесковцу, Чачку, Зрењанину, Kовину. Хајде за почетак да стекнемо снагу да уређујемо своја дворишта и градове, пре него што се окренемо високој политици.

Народе Србије, чега се плашиш? Пронаћи ће вам таблоиди неплаћени Инфостан, дување траве, фотке где сте мортус пијани. Али нисте позивали на клање муслимана, нисте пунили кофере новцем који је повезан са дрогом, нисте играли канасту са Миром Марковић. И да јесте, како стоје ствари не бисте имали разлога за бригу, али нисте!

Дајте људи да узмемо живот у своје руке. Уједињујмо се кроз удружења, организације, иницијативе, кроз људскост, солидарност. Нас двадесет је могло да спречи оне мученике које избацују пензионере из станова.

Kада иступе кредиблни, без путера на глави, више нико од вас неће имати изговор да им се не прикључи. Жртвујте део сопственог конфора, сви ви којима је мучно све ово што нам се дешава. Остао нам је још тај покушај, и ако не успе, нећете имати право да кривите ни Вучића ни опозицију.

Урадимо то због нас, али и наших сународника који су мучно морали да се труцкају аутобусима зарад туђих хирова и милиона. Урадимо то да они то више никада не морају да раде! Промене не доноси већина, не деморалишите се. Нобеловац Орхан Памук рекао је да је пар процената храбрих одувек мењало свет. Галилеу нису дозволили да има ни надгробни споменик након смрти, али Земља данас није равна плоча.

Више од пола Србије је незадовољно и сиромашно, има ли 3% храбрих међу њима? Има, само још треба да иступе и победе.

Павле Јакшић

ricochetspecial.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*