Он је био најмлађи српски војник: „Чико, све су ми убили!“

1

На почетку рата у августу 1914., аустро-угарски војници су убили његове родитеље и седам његових рођака у нападу који су спалили његово село до темеља

Момчило Гавриц́ је био најмлађи војник у Првом светском рату. Рођен у 1. маја, 1906. године у селу у близини Лознице у западној Србији, као осмо дете од једанаест.

На почетку рата у августу 1914., аустро-угарски војници су убили његове родитеље и седам његових рођака у нападу који су спалили његово село до темеља. Тог дана он није био код куће, захваљујући чему је једини из породице преживео.

Налетео је на 6. артиљеријски дивизион Војске Србије која је, у то време била стационирана на планини Гучево у близини његовог родног села.

149417_momcilo-gavric_ff

Примили су га као ратно сироче, а војник по имену Милош Мишовиц́ постао је његов чувар. Kада им је испричао шта се догодило војници су истог дана осветили Гаврићеву породицу, а он је постао војник у њиховим редовима.

„Чико, све су ми убили…“ – казао је он тада!

Мајор Туцовић, иначе брат Димитрија Туцовића је наредио војницима да сваког дана дају Гаврићу да опали три пута из топа да би на тај начин осветио своју породицу.

149483_momcilo-gavric-and-unit_ff

Назван је „Син дивизије“. Након тог догађаја, он је учествовао у бици за планину Цер, која се догодила15. августа и трајала 9 дана.

Пошто су преживели Церске битке, Момчило Гавриц́ је унапређен у чин десетара и добио одговарајуц́у војну униформу.

Са осам година, био је најмлађи војник у рату, а најмлађи каплар у историји.

149461_screenshot-2_ff

Дошло је повлачење преко Албаније. Милош Мишовић узео је Момчила под своју бригу. У Подгорици купио му је за последње паре један венчић од двадесет укљева и рекао му:

„Синко, ако хоћеш да останеш жив, сваког дана да једеш само једну рибицу. Запамти добро, само једну ако хоћеш да преживиш“.

Момчило га је послушао, а онда већ када су прошли Скадар рибица више није било. И Мишовићу је почело да понестаје снаге. Једне ноћи док су чучали поред ватрице рекао је малом Момчилу:

„Синко, бојим се да и ја нећу моћи више. Ухвати ме за мој шињел и ја ћу те вући докле будем имао снаге…“

Гаврић је пре свега био одан! Наиме, када је Милош Мишовиц́, пао због исцрпљености и тражио Гавриц́у да настави без њега, дечак је одбио и остао увијен поред свог пријатеља у снегу, а то је био гест који је Мишовиц́у дао снагу да настави.

Послат је у Солун у школски програм у којем је ужурбано прошао кроз еквивалент од четири разреда основног образовања. Након опоравка српске војске, он се вратио у редове и учествао у бици код Kајмакчалана 1916.

Током овог догађаја, командант Живојина Мишиц́а унапредио га је у чин млађег водника. Наређење је прочитао наглас пред свима, а Мишиц́ је остао изненађен храбрости десетогодишњег дечака и инсистирао је да он послужи као пример остатку трупе.

 

 

 

 

 

 

 

Еспресо

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*