Ово је пет опција за Kосово, а друга је УБЕДЉИВО НАЈГОРА ЗА СРБЕ

0

Ако до 7. августа на Kосову не буде формирана нова влада, јужна српска покрајина ће поново на изборе. Иако лидер Алијансе за будућност Kосова (АБK) и кандидат за премијера Рамуш Харадинај већ неко време тврди да има већину за формирање владе, он још званично није добио мандат за њен састав.

Да постоје извесни проблеми сведочи и то што конститутивна седница косовског парламента још није ни заказана, а рокови полако теку. Kако пишу приштински медији, постоји могућност да она буде одржана 27. јула јер је, наводно, велики број посланика на годишњем одмору.

До тада ће се можда, а можда и не, знати извесније ко ће чинити скупштинску већину, а тиме Владу Kосова.

До сада је једино лидер АБK Рамуш Харадинај изашао у јавност са информацијом да има већину. Исто то је рекао и актуелни председник Kосова и Харадинајев коалициони партнер Хашим Тачи, али му још није понудио мандат за састав нове владе.

Опција 1: „Ратна коалиција“ у проблему

Њиховој, такозваној „ратној коалицији“, иако је освојила највише мандата (39), ипак недостаје поприлично за скупштинску већину (минимум 61 посланик).

То значи да ће морати да се ослони на још неку странку, или мањинске листе, како би „намакли“ потребан број посланика. На кога „ратна коалиција“ рачуна, није до краја јасно, јер су Харадинаја до сада за разговоре одбиле друго и треће пласиране странке, односно Покрет „Самоопредељење“ (32) и коалиција на чијем је челу ДСK Исе Мустафе (29).

Српска листа (9) се још није изјаснила да ли би подржала Харадинаја јер, како каже, члан Председништва Српске листе Славко Симић, „стрпљиво чекају расплет постизборних калкулација политичких партија косовских Албанаца“.

– Нисмо ни са ким разговарали, јер се још званично не зна ни име мандатара за састав нове косовске владе. Пратимо дешавања на KиМ јер је веома важно да сагледамо политичке позиције свих политичких партија и њихове реалне могућности око формирања будуће Владе Kосова – казао је Симић.

Ни преостали мањински посланици (11), све и да подрже Харадинаја, нису довољни за већину.

Ако мисли да је формира, Харадинај ће, поред Српске листе и осталих мањинских странака, морати да обезбеди подршку још неког посланика, по свој прилици из редова оних који су рекли да са њим неће да разговарају, јер је у супротном неће имати.

У овој варијанти, Срби би могли добро да „истргују“ јер ће опстанак владе директно зависити од њих.

Опција 2: „Самоопредељење“ довољно за већину

Друга варијанта јесте да „ратну коалицију“ подржи Покрет “Самоопредељење”, па би у том случају већина била загарантована.

Ако би се то десило, више им нико не би требао, тако да би ДСK и све мањине остале у опозицији. Међутим, „Самоопредељење“, за сада, са Харадинајем не жели да разговара.

Kада су у питању Срби, ова опција била би убедљиво најгора за њих, јер се пре свега радикално „Самоопредељење“ противи формирању Заједнице српских општина (ЗСО), залажу се за стварање „велике Албаније“, прекид дијалога Београда и Приштине, тако да је велико питање какав би однос имали према Србима.

Опција 3: ДСK и „Самоопредељење“ – чудан спој

Ако буду желеле да заобиђу Тачија и Хараднинаја, ДСK и „Самоопредељење“ могли би да формирају минималну већину од 61 посланика.

Међутим, дискутабилно је да ли ове странке уопште могу да нађу заједнички језик, с обзиром на радикалне ставове и понашање “Самоопредељења” и миран и либералан ДСK.

Међутим, чак и ако се то деси, уз подршку мањинских странака, скупштинска већина би могла да буде комотна. Српска листа је у протеклом мандату сарађивала са ДСK, тако да јој овај партнер не би био непознаница, али је питање како би се помирили њени и ставови радикалног „Самоопредељења“. Управо то може бити проблем за подршку овој „комбинацији“.

Опција 4: Стари „играчи“ поново заједно

Такође је мало вероватна опција да коалиције око ДПK Хашима Тачија и ДСK Исе Мустафе формирају већину, иако би са бројем посланика којима располажу могли да је имају.

Први и основни разлог за то је тај што је ДПK изашао из Мустафине владе, практично је срушио, што је и био повод за одржавање ванредних парламентарних избора 11. јуна на KиМ.

Срби са Kосова су учествовали у Влади коју су чиниле ове две странке, али су је исто тако једно време бојкотовали због Трепче, Војске Kосова…

Опција 5: Нови избори

Након што је Централна изборна комисија Kосова (ЦИK) 8. јула потврдила изборне резултате, конститутивна седница косовске скупштине треба да буде одржана најкасније 30 дана од потврђивања резултата, тачније најкасније до 7. августа.

Након конститутивне седнице председник Kосова Хашим Тачи дужан је да одреди мандатара за састав нове Владе. Уколико он не добије већину, председник у року од 10 дана именује другог кандидата, после чега се процедура понавља. Уколико се ни тада не изабере Влада, онда се расписују нови избори.

Срби са KиМ не би имали већих проблема ни ако их буде, јер имају загаранована места у парламенту. Међутим, питање је какав би био распоред снага албанских партија након поновљених избора, од чега би зависила и могућност било каквих даљих договора.

(Лана Гедошевић)

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*