Пашалић нови заштитник грађана!

0

Зоран Пашалић изабран је данас у Скупштини Србије за Заштитника грађана. За његов избор гласала су 142 посланика, док је против било 20 посланика.
Пашалића, председника Прекршајног апелационог суда, за омбудсмана су предложиле све странке владајуће коалиције, а тај предлог утврдио је скупштински Одбор за уставна питања и законодавство.

Пашалић ће ступити на дужност полагањем заклетве пред Скупштином Србије која гласи:

„Заклињем се да ћу своју дужност обављати одговорно, непристрасно и независно, у складу са Уставом и законом и да ћу савесно радити на заштити и унапређењу људских права и слобода“.

Пашалић је од марта 2003. радио као судија за прекршаје у Београду, а од децембра 2008. именован је за старешину Градског судије за прекршаје града Београда.

У јануару 2010. именован је за вршиоца функције председника Вишег прекршајног суда, а од октобра 2013. године је председник Прекршајног апелационог суда.

Рођен је 1958. у Београду.

По закону о Заштитнику грађана, Скупштина бира омбудсмана већином гласова свих народних посланика, на пет година, а исто лице може бити највише два пута узастопно бирано на ову функцију.

Заштитник грађана је независан и самосталан у обављању послова, а за свој рад одговара парламенту коме подноси редован годишњи извештај о активностима у претходној години, уоченим недостацима у раду органа управе, са предлозима за побољшање положаја грађана у односу на органе управе.

Извештај о раду се подноси најкасније до 15. марта наредне године и објављује се у „Службеном гласнику“ и на интернет страници Заштитника грађана, а доставља се и средствима јавног информисања.

У току године Заштитник грађана може да подноси и посебне извештаје, ако за тим постоји потреба.

По закону, за Заштитника грађана може бити изабран држављанин Србије, а услови су да је дипломирани правник, да има најмање десет година искуства на правним пословима који су од значаја за обављање послова из надлежности Заштитника грађана, да поседује високе моралне и стручне квалитете и да има запажено искуство у заштити права грађана.

Са функцијом Заштитника грађана неспојиво је обављање друге јавне функције или професионалне делатности, као и обављање друге дужности или посла који би могао утицати на његову самосталност и независност.

По закону, Заштитник грађана не може бити члан политичке партије и не може давати изјаве политичке природе.

Даном ступања на дужност Заштитнику грађана морају престати све јавне, професионалне и друге функције, као и чланство у политичким организацијама.

Заштитник грађана је овлашћен да контролише законитост и правилност рада органа управе.

Није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава.

Заштитник грађана има право предлагања закона из своје надлежности.

Влада, односно надлежни одбор Скупштине, обавезни су да разматрају иницијативе које подноси Заштитник грађана.

Овлашћен је да у поступку припреме прописа даје мишљење Влади и Скупштини на предлоге закона и других прописа, ако се њима уређују питања која су од значаја за заштиту права грађана.

Заштитник грађана има право на плату у висини плате председника Уставног суда, а средства за рад Заштитника грађана обезбеђују се у буџету Србије.

Ало

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*