PETAR OLEGOVIČ TOLSTOJ: Greška je što nismo zaštitili Srbiju od agresije

0

Bombardovanje SR Jugoslavije pre 20 godina bilo je monstruozno, neljudsko i protivzakonito. Oko toga se Rusija i Srbija slažu, kao što na sličan način razumeju i pravdu u međunarodnim odnosima, kaže Petar Olegovič Tolstoj, zamenik predsednika Državne dume Ruske Federacije i praunuk velikana svetske književnosti Lava Nikolajeviča Tolstoja.

„Lav Nikolajevič Tolstoj je bio protivnik bilo kakvog nasilja, a još veći protivnik nasilja jedne države nad drugom državom, koje se danas, nažalost, sve češće javlja. Rusija se neprestano protivi bilo kojem uplitanju u suverene poslove drugih država od strane onih zemalja koje su zanesene svojim ambicijama i smatraju sebe vladarima sveta. Međutim, Rusiju ne ugrožava takva intervencija, jer je naša zemlja, nasledivši od Sovjetskog Saveza nuklearno oružje, pouzdano osigurana od bilo čijih iznenadnih želja da nas podučava vojnim sredstvima. Upravo zato je protiv Rusije pokrenut informacioni rat u svetskim medijima, između ostalog, i da se manje čuje naš glas u zaštitu srpskog naroda, koji je nastradao od zločinačke agresije Zapada”, ocenjuje Tolstoj u razgovoru za „Politiku”.

Nakon što se Ana Karenjina baci pod voz, grof Vronski dolazi u pomoć Srbima u srpsko-turskom ratu. Zašto je vaš pradeda postavio tu vojno-političku viziju? Zašto RF nije mogla da spreči agresiju Severnoatlantske alijanse na Srbiju i Crnu Goru?

I danas i za vreme NATO agresije Rusi su bili tu na neki način, saosećali su sa Srbima i pomagali srpskoj braći kad god su mogli. Naše narode povezuje ne samo istorija već i neka vrsta duhovnog jedinstva.

Rusija je devedesetih godina imala previše unutrašnjih problema, posle čega se dugo nije mogla oporaviti. Međutim, mnogi u Rusiji smatraju da je krajnje neprijatna činjenica i velika greška da, uprkos okolnostima i teškoćama, nismo uložili maksimalne napore i da nismo iskoristili sve mogućnosti da zaštitimo suverenitet Srbije.

Bespomoćnost Rusije pre 20 godina imala je tragične posledice ne samo za Srbiju već i za celo čovečanstvo. Bombardovanje Jugoslavije je otvorilo pandorinu kutiju, odrešilo ruke kriminalcima. Međunarodne organizacije danas ćute jer počinioci tih događaja još nisu privedeni pravdi. Ako priznaju krivicu za ubistva Srba, moraće da priznaju i krivicu za ilegalne invazije na Irak, Libiju, Siriju. Popis zločina neće imati kraj.

Ruska Federacija je priznala Republiku Severnu Makedoniju pod novim imenom. Kako ocenjujete dalji tok saradnje vaše zemlje sa zemljama na Balkanu, posebno ako se uzme u obzir činjenica da je otvoreno pitanje Kosova?

Za saradnju Rusije sa zemljama balkanskog regiona potreban je dalji razvoj, traženje projekata koji bi mogli da budu od koristi za naše narode. Siguran sam da će u slučaju razvoja takvih projekata ekonomska korist od njih biti veća nego od saradnje s Evropskom unijom jer je danas struktura privrede Rusije i balkanskih zemalja slična. Govorim o projektima koji mogu da osiguraju energetsku nezavisnost Balkana.

Da se kojim slučajem vaš pradeda naselio u Novi Sad, kao što je želeo, vi biste danas možda bili građanin Srbije. Zašto je familija Tolstoj toliko vezana za srpski narod vaš pradeda kroz pisanje, a vi kroz politiku? Zašto je Tolstoj toliko voleo Srbiju i srpski narod, kao što ih volite i vi?

Posle snevanja Lava Nikolajeviča Tolstoja o preseljenju u Srbiju dogodile su se neobične stvari. Nakon građanskog rata moj deda i njegov brat u sastavu Bele armije emigrirali su u Srbiju preko Carigrada i tamo živeli do kraja Drugog svetskog rata. Moj otac je rođen u Srbiji, tako da je naša porodica zaista povezana s ovom zemljom. Naravno, ja, kao Rus koji je rođen u Rusiji i koji se uvek osećao kao Rus, ne mogu da zamislim sebe kao građanina Srbije, ali glas mojih predaka očigledno živi u meni: ja iskreno volim Srbiju i srpski narod, volim da dolazim u Beograd, da posetim svoje srpske prijatelje. To je deo mog života. Iskreno da vam kažem, u Rusiji ima mnogo takvih ljudi poput mene. Vekovne veze između naših naroda, naše kulture i istorije garancija su da će i u budućnosti naše zemlje biti neraskidivo povezane.

 

PETAR OLEGOVIČ TOLSTOJ, zamenik predsednika Državne dume Ruske Federacije, Politika

POSTAVI ODGOVOR

*