Pitanje za Vladu Srbije i grad Beograd: Zašto finansirate strane plaćenike?!

0
U Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu održana je tribina „Ucimo i razgovaramo o Srebrenici“, povodom obeležavanja 21. godišnjice genocida u Srebrenici, na kojoj je jedna od tema bila i relativizatorski narativ u srpskom društvu, još jaci nakon presuda u Haškom tribunalu ( Kristina Maslareviç - Anadolu Agency )

Pre neki dan bacih pogled na sajt Centra za kulturnu dekontaminaciju, koga godinama vodi Borka Pavićević. Ne želeći da ulazim u sadržinu onoga što ta nevladina organizacija radi – jer, dabome, demokratija je, a u demokratiji svako ima pravo na svoje mišljenje – zapalo mi je za oko ko su glavni donatori projekata dotičnog Centra. Ni manje ni više, to su grad Beograd i Ministarstvo kulture i informisanje – čitaj Vlada Republike Srbije.

Da li se radi o tribini vezanoj za izručenje Miloševića, da li je u pitanju pop i rok kultura, govorancija o Srebrenici, na kojoj učestvuje zakleti srbomrzac Florens Artman, potpuno je nebitno. Tek, svaki od tih događaja finansirali su pomenuto ministarstvo i grad Beograd. Narodski rečeno, finansirali smo mi, građani, kao poreski obveznici.

Ne bih da ulazim u iznose, ali postavljam pitanje i Vladi, a i gradu Beogradu: zašto bacate pare na soroševski nevladin sektor? Odnosno, da budem još precizniji – od svih projekata na koje su poslednju deceniju i po bačene narodne pare – da li je ikada realno sagledano kakav je bio efekat na društvo i šta se to poboljšalo u oblasti za koju je projekat određene soroševske nevladine organizacije dobio sredstva?

DA LI JE DRŽAVA REKETIRANA?

Svakako, veoma je važno postaviti pitanje kriterijuma prema kome te nevladine organizacije dobijaju novac. Aktivizam građana kroz nevladin sektor je pozitivna stvar, ali problem se javlja u činjenici da ne mogu baš sve nevladine organizacije da dobiju namenjena sredstva, jer očigledno je da postoji monopol na dobijanje para, a svakako i izuzetan politički uticaj, tako da samo određene nevladine organizacije mogu da dobiju taj novac.

Ukoliko bi se pojavila neka nevladina organizacija koja bi organizovala tribinu i raspravu o, recimo, herojima Košara, nisam siguran da bi dobila žutu banku. Ali, ako se pojavi organizacija koja će brutalno da verbalno onaniše po srpskom narodu, npr. po pitanju Srebrenice, očito je da će se novac za nju veoma izdašno izdvojiti.

Posebno je problematično licemerje koje iskazuju pomenute nevladine organizacije. Hajde to što pozamašne sume primaju od Evropske komisije, Fondacije Rokfeler, raznih fondova za otvoreno društvo, ambasada Velike Britanije, Kraljevine Norveške itd. To čak i dobro dođe državi, jer više para troše u Srbiji.

Međutim, krajnji je bezobrazluk da, ako ih već država finansira za razne gluposti, tu istu državu opanjkavaju gde god stignu. Da li zbog toga što se predvodnici ovdašnjeg nevladinog sektora nose mišlju da država ne sme da im ukine dotacije – jer će, bože moj, organizovati medijsku harangu na onog ko se to usudi, a to mu svakako u očima zapadnih političara neće biti dobra preporuka – tek, ti ljudi se ponašaju kao da država uvek njima mora da izađe ususret.

GADE SE SRBIJE. ALI NE NJENIH PARA?

Zauzvrat, oni će tu istu državu i srpski narod ocrniti na svakom koraku, što mu valjda dođe kao opravdanje za sredstva koja stignu iz inostranstva. Otuda, apelujem na Vladu Srbije, pokrajinsku vladu, kao i na lokalne samouprave po Srbiji, da dobro preispitaju kome i zašto izdvajaju sredstva. Apelujem da se vidi ko su ljudi u komisijama koji odlučuju o dodeli sredstava, a posebno apelujem da se donese novi zakon o finansiranju nevladinog sektora u kome će se jasno propisati kriterijumi šta se može smatrati nevladinom organizacijom, kako sme da se nevladina organizacija finansira, na koji način može da uzme učešće u konkursima za projekte itd.

Dosta je bilo da država baca novac na besmislene projekte, posebno medijske, onih koji o toj istoj državi govore sve najgore. Finansirati projekte Fonda za humanitarno pravo, Centra za kulturnu dekontaminaciju, Helsišnskog odbora za ljudska prava, NUNS, NDNV i njima sličnih organizacija deluje kao najgori mazohizam.

Uostalom, u Srbiji ima toliko načina da se taj novac, koji se izdvaja za budalaštine koje soroševski nevladin sektor afirmiše, preusmeri na pametnije stvari. Recimo, da se razvije omladinski i amaterski sport, da se uloži u obnovu i izgradnju škola i vrtića, renoviranje domova zdravlja i bolnica, da se poboljša položaj invalida itd.

Na kraju, ne bi bilo loše da se uradi revizija onoga što se do sada uradilo, a to podrazumeva da najpre vidimo kakvi su efekti projekata nevladinog sektora finansiranih iz državne kase. Plašim se da bismo se za glavu uhvatili na šta smo sve bacili pare.

Sve u svemu, gospoda se možda gade ovog režima, mada je to „gađenje“ više naređeno iz inostranstva, ali se ne gade na „režimske“ pare. Zato ne mogu da sakrijem gađenje prema njima tako licemernima.

Vladimir Đukanović, narodni poslanik / Standard

POSTAVI ODGOVOR

*