POGINUO BRANEĆI SRBIJU: Roditeljske suze Branislava Nušića

0

Poslednje pismo sina najvećeg srpskog dramskog pisca Branislava Nušića, pred njegovu pogibiju u operacijama Kolubarske bitke 1914. godine.

Strahinja „Ban“ Nušić obukao je uniformu i šajkaču u sastavu legendarnog Skopskog đačkog bataljona, prozvanog „1.300 kaplara“. U pitanju je bataljon koga su činili gimnazijalci i studenti tj. budući književnici, akademici, ministri, profesori, sekretari, diplomate, advokati, inženjeri, lekari, umetnici, preduzetnici itd. jednom rečju najvrednije što svaka država ima—najumniji i najobrazovaniji mladi ljudi. Dve trćine ih nije preživelo rat!

U pismu se mladi Nušić obraća svom ocu Branislavu po nadimku kog su mu od milošte dali.

„Dragi Ago,
ne žali za mene.
Ja sam bio na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih naših ideala koje smo svi mi tako složno propovedali 1908. godine.
Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo, osećao sam štaviše da bih mogao budućoj Srbiji korisno poslužiti, ali, takva je sudbina.
Deda, mama i ti, oprostite mi.
Gitu i Mimu pozdravi.
Tvoj sin,

Ban“

Na poleđini koverte, Nušićev sin je napisao:

„Molim onoga, koji me nađe mrtvog, da ovo pismo neizostavno preda adresatu“.

Strahinja Nušić je bio smrtno ranjen u borbi kod Požarevca, a testamentarno pismo je nađeno u džepu njegovog okrvavljenog vojničkog šinjela.

Ono što je takođe zanimljivo, u sastavu bataljona „1.300 kaplara“ nalazila su se i deca političara, bogataša, profesora itd. Teško je i poverovati da su recimo tada oba sina predsednika Narodne skupštine poginula u ratu. Sinovi predsednika srpske skupštine Andre Nikolića Dušan i Radivoje su poginuli u sastavu Skopskog đačkog bataljona, kao i sin predsednika Demokratske stranke i Ministra prosvete Ljube Davidovića koji se zvao Miodrag.

Znamo da je teško u takve stvari danas poverovati ali moramo imati na umu da je to bilo drugo vreme i da su to ipak bili neki drugi ljudi kojih smo mi danas verovatno vrlo malo dostojni.

Istorija Srba

POSTAVI ODGOVOR

*