Поражавајућа статистика: На стотине деце у Србији жртве злостављања!

0

Центри за социјални рад у Србији прошле године одузели су педесеторо деце од породица због занемаривања или подвргавања радној експлоатацији, потврдио је недавно министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин.

Вулин је навео да је 26 деце смештено у хранитељске породице, а 24 у одговарајућу институцију. Према његовим речима, Центри за социјални рад прошле године пријавили су 2.890 занемариване деце, међу којима је било и радно експлоатисане деце.

Дубоке трауме

Kада је дете угрожавају они који треба да га припреме за живот и убеде у добронамерност света у којем живи од својих најближих, дете губи базично поверење у своје окружење, чиме је његов целокупни развој значајно угрожен.

Зато је злостављање у породици свакако најтежи облик насиља над децом са најкомплекснијим и најтрауматичнијим последицама.

Ипак, што се дубље враћамо у историју нашег друштва, то је не само присуство него и степен злостављања деце био израженији.

– Оно што је у пракси евидентно јесте да је у порасту емотивно насиље над децом (игнорисање, омаловажавање, застрашивање, исмевање, уцене, изолација, одржавање осећаја несигурности). То, наравно, оставља директне последице на битне сегменте дечјег развоја. Емотивно деца постају нестабилна, неповерљива и неспособна за везивање, у понашању се касније јављају агресивност, импулсивност, делинквенција, промискуитетно понашање, а у когнитивној сфери долази до слабљења концентрације, памћења, мишљења – каже Дарка Kрсмановић, психотерапеут.

Превенција

Дакле, последице су јасне – повређивање интегритета и оштећење развоја детета!

Психолог објашњава да превазилажење овако трауматичних искустава тражи озбиљан рад са породицом и децом и свеобухватну, мултидисциплинарну стручну помоћ (психотерапијску, правну, социјалну), што је у друштвима које су сиромашна попут нашег врло тешко оствариво у пракси.

– Зато мислим да је рад на суштинској превенцији уз едукацију не само родитеља за родитељевање него и стручњака и друштва у целини да препознају и адекватно помогну од суштинске важности. Kлиничка слика злостављаног детета укључује поремећаје расположења, соматске сметње, поремећаје понашања, а затим и теже психичке проблеме. Уколико код детета приметимо физичке промене попут модрица и рана, измењено понашање, слабљење школског успеха, повлачење или насилност, промене апетита, одбијање разговора, давање чудних и мало вероватних објашњења, време је да реагујемо. Важно је да особа која посумња или примети злостављање остане мирна, обезбеди сигурно место за разговор и покаже детету своју решеност да помогне. Такође је битно разбити дечје заблуде да је само криво, да је нормално да га родитељ пребија, затвара на терасу зими, омаловажава до суза и самоповређивања, као и објаснити му ко је и зашто крив. Дете треба похвалити због храбрости да говори и захвалити му се на поверењу и недвосмислено му рећи да му верујемо – прича Kрсмановић.

Измештање

Измештање детета из примарне породице је мера за којом Центар за социјални рад као орган старатељства посеже у ситуацијама када је дете животно угрожено или када постоји разуман повод да се верује да би непредузимањем ове мере дете било изложено даљем озбиљном угрожавању.

– То су ситуације када родитељ злоставља дете, грубо занемарује, када напусти дете, не стара се о детету, израбљује дете, не води рачуна о здравственим и развојним потребама детета, када деца живе у небезбедном окружењу (нпр. хигијенска запуштеност, видне физичке повреде по телу детета, опекотине, посекотине, маснице, здравствено занемаривање деце – запуштене болести, кожне промене које се не лече, невакцинација, небрига о потребама деце, неухрањеност…). Kада дете није животно угрожено, орган старатељства предузима одређене мере и радње из своје надлежност како би оснажио породицу и како би деца остала у породичном окружењу. У таквим ситуацијама породица се обавезује које радње и поступке треба да предузме како би унапредили своје родитељство и кориговали понашање. Најстрожа мера према родитељима који неадекватно врше родитељско право је мера лишења родитељског права, о којој искључиво одлучује надлежни суд – објашњавају из Градског центара за социјални рад у Београду.

Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да злостављање најчешће откривају центри за социјални рад, здравствене и образовне институције, као и органи унутрашњих послова. Међутим, уочен је и тренд да пријављивање врше и грађани и сродници детета.

Бројке

Поред тога, у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој постоји тим за заштиту деце од злостављања и занемаривања. Према подацима др Мирјане Шуловић из ове клинике, у 2015. години регистровано је у здравственом систему 634 злостављана детета и 201 занемарено дете; по типу злостављања најраспрострањеније било је физичко злостављање (245 дечака и 133 девојчице), следи емоционално (105 дечака и 89 девојчица), сексуално (14 дечака и 54 девојчице) и на крају сведок породичног насиља било је 7 дечака и 23 девојчице. Kада је у питању занемаривање, најчешће је медицинско (56 дечака и 55 девојчице), следе емоционално (49 дечака и 53 девојчице), физичко (46 дечака и 45 девојчица) и едукативно (34 дечака и 26 девојчице). Експлоатација је регистрована код 13 деце, а сексуална експлоатација код 6.

Kоме пријавити

Вукашин Чобељић, шеф кабинета за клиничку психологију Универзитетске дечје клинике, каже да је важно да породице препознају здравствене установе као место коме треба да се обрате када сумњају да постоји било који облик насиља или злоупотребе деце.

– Закон и етика струке нас обавезују да се не оглушимо ни о једну изјаву детета или породице да је дете жртва неке злоупотребе. Ми пријављујемо сумњу, а центри за социјални рад, полиција и кад је неопходно тужилаштво даље одлучују да ли је пријава утемељена и поступају у складу са своји протоколима – истиче Вукашин Чобељић.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*