Повезаност аутора игре Pokemon Go и CIA нико и не скрива

0

Пише: Тимофеј СЕРГЕЈЦЕВ

„Па шта? Баш је готивно!“ – то вам је главни аргумент за лов на покемоне – виртуелна џепна чудовишта у нашем реалном простору.

Овај аргумент садржи све што је потребно за самооправдање у очима његових присталица.

Одрицање од било какве културне традиције.

Спремност да се буде додатак машини-аутомату.

Радост због слабоумног понашања.

Потреба да се „убије“ празно време доколице, на које је осуђен данашњи сувишни човек, који није удостојен да буде учесник било какве смислене делатности.

Ова ствар ће бити „јача“ и од Гетеовог „Фауста“. Чак ни парламент (не дај Боже) можда неће моћи да се избори са њом.

Али, ако човек хоће да луди – туда му пут, ако је, наравно, пунолетан и има правну способност. И ако то не штети и не смета другим људима.

А с тим је већ мало теже.

Ако Сбербанк намерава да продаје покемоноловцима осигурање од повреда задобијених приликом покемонолова, ко ће да плаћа онима који су оштећени од стране покемоноловаца приликом покемонолова, који никакве везе немају са покемонима?

Ја, на пример, у принципу не желим да се тиме баве у мојој близини, пошто нисам толико човекољубив да бих са радошћу гледао идиоте у тренуцима демонстрације њиховог идиотизма.

То јест, поставља се питање – на обичном, свакодневном, економском нивоу.

Та игра је немогућа без коришћења реалног простора. И сав тај простор није нечији лични, већ наш, заједнички, градски или државни. Без нашег заједничког простора никакав новац та игра не може да донесе својим бенефицијарима. А они су, у међувремену, у року од неколико дана већ „дигли“ око осам милијарди долара само од капитализације. И очекују нове приходе.

Што бенефицијари не би платили мени и свима нама за реално и веома уносно комерцијално коришћење нашег простора? А пре тога – што не би платили дозволу за коришћење на простору предвиђеном за то?

Лов на покемоне у реалном простору уопште није лична ствар покемоноловца за разлику од, на пример, вожње ролера, бицикла и скејтборда, већ представља управо наставак веома уносне делатности компаније која производи ту игрицу.

Па, нека та компанија изнајми земљиште, нек плаћа закуп, изгради покемонодром по угледу на „Дизниленд“ и ради као и сви у бизнису луна-паркова и забаве. Само, нешто ми се чини да би тада комерцијална и свака друга привлачност ове активности значајно опала.

Тај прости економски аргумент се из неког разлога још није „пробио“. Без проблема могу да нас држе „за мајмуне“ и праве на нама огромне паре.

Наравно, може се помоћу виртуелног „сидра“ у реалном простору водати по том истом простору гомила „усидрених“. И по жељи и потреби слати их у потребно време на потребно место. При томе је очигледно да су информације о учесницима игре, укључујући њихово померање, локацију и редослед радњи, корисне за обраду у најразличитијим технологијама „Big data“.

Посебна је прича што постоји могућност да се та технологија користи за чисто криминалне циљеве.

Колико је таквих група ушло, рецимо, у састав Десног сектора у Кијеву, када је било потребно прећи са речи на дела и показати Јануковичу и „Беркуту“ квалитетно „ненасилно насиље“! А у почетку се већина учесника груписала управо око безазлених фантазијских игара улога попут игре Толкиновог света.

Углавном, покемонолов је сто бодова испред сваког протеста, пошто је он тоталан, а протест – локалан и захтева конкретан повод. И монстрације одмарају – пошто су ту чудовишта унификована и размножена у индустријским размерама без рада учесника.

Све те претходне активности са спољним смисаоним управљањем покемоноловом треба још једном да се системски организују и системски ојачају.

И на крају, зар није корисно обавештајној заједници (сигурно не нашој!) да има у Русији у реалном времену десетине агената са камерама у потребном тренутку на потребном месту – па макар и у ходнику државне зграде, макар и током научног експеримента? А у међувремену картографисати нашу територију, наше домове, лабораторије, фабрике с прецизношћу у квадратни центиметар…

Произвођача Pokemon Go – компанију Niantic Labs основао је извесни Џон Хенком, који је нешто раније направио пројекат за картографисање површина – Keyhole, Inc. Пројекат је финансирао фонд за ризичне инвестиције In-Q-Tel који је основала CIA 1999. године.

Тако да везе између аутора игре и CIA нико и не скрива.

Јер, па шта?

Баш је готивно!

Извор: Факти

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*