PREDRAG MARKOVIĆ O NEMANJIĆIMA: Posramila nas je prva epizoda, a Hrvati od nepoznatih kraljeva napravili pitu!

1

Stefan Nemanja kao i život njegove dece bio je jako uzbudljiv, pa su mogućnosti predstavljanja te veličanstvene epohe naše istorije u televizijskom formatu neograničene, pilot epizoda serije je izneverila očekivanja, ali treba sačekati da vidimo u šta će se serija razviti, kaže istoričar Predrag Marković.

Posle emitovanja dugo očekivane pilot epizode serije „Nemanjići“ u programu Nacionalnog servisa nekoliko sati pre isteka 2017. godine, nastale su polemike u javnosti od onih da je pisanim uvodom trebalo gledaocima približiti epohu o kojoj je reč , do primedbi scenaristima Gordanu Mihiću i reditelju Marku Marinkoviću zbog loše glume, odsustva drame i upotrebe „modernog“ jezika kojim Nemanjići i njihovi savremenici nikako nisu mogli da govore.

Za Markovića je međutim, kako kaže, najznačajnije kako će ova serija prikazati dinastiju Nemanjića, jer su oni jedna od najvažnijih evropskih dinastija Srednjeg veka sa čudesnim i komplikovanim životima u odnosu na koju , kako ocenjuje, junaci „Igre prestola“ izgledaju kao pojadnostavljeni strip junaci.

„U dve generacije Nemanjići su osnovali državu i podigli je na nivo evropske ravnopravne sile. Osnovali su i crkvu i stvorili jezik. Stefan Nemanja je uspeo da se sretne dva najmoćnija Evrope – Fridrihom Barbarosom i Manojlom Komnenom, “ kaže on i dodaje da su svi očekivali da će najskuplji projekat u srpskoj kulturi, posle filma „Sveti Geogrgije ubiva Aždahu“ biti novi početak kako može da se na savremeni način i jedna od najvažnijih evropskih dinastija Srednjeg veka , ili kako su, recimo, „Hrvati od polupoznatih kraljeva uspeli da naprave pitu“.

„Ali nas je pilot epizoda posramila“, kaže Marković uz opasku da Srednji vek na bioskopskim platnima i televizijskim ekranima u Srbiji kao da je uklet, jer za njega nema dileme da je promešen duh vremena u pilot epizodi koji najavljuje seriju „Nemanjići“.

On kaže da je najbolji primer za to vezan za tumačenje Bitka kod Pantina.

„U tom boju Stefan Nemanja drži govor u kojem kaže „Videli smo šta mogu da urade Srbi kada se slože“. To je bitka u kojoj je poginuo njegov brat što je neobično za takav motivacioni govor. Drugi element je rečenica koju izgovara Stefan Nemanja „Za krst časni i slobodu zlatnu“. Taj poklič je je nastao u 19. veku i koristi ga Mažuranić u knjizi „Smrt Smajlage Ccengića“ i Njegoš u „Gorskom vijencu“. Nisam siguran da je Stefan Nemanja čitao epske pesme iz 19. veka a sigurno nije čitao Mažuranića“ kaže Marković.

Prema njegovim rečima autorima se potkrao i jedan bizaran propust u pilot epizodi Nemanjića.

„Dva dečaka Stefan I Vukan komentarišu bitku kod Pantina. Stefan u tom momentu ima 2 godine. Kako dete od dve godine može da bude tako izdžigljalo i da daje stručan vojno-politički komentar bitke, kazao je Marković.
On ističe da ostaje misterija kako je ozbiljnom žiriju koji je birao tekstove na anonimnom konkursu promakle takve faktografske greške.

„U našoj kulturi moramo da vratimo instituciju pažljive recenzije: red po red. Meni se dešavalo da potpišem recenzije knjiga koje sam samo prelistao. Kada sam ih kasnije čitao pažljivije čupao sam kosu od muke.“ kazao je Marković, koji insistira na tome da je, kada je reč o Nemanjićima, veoma važno poštovati istoriografiju.

Pa, prvi srpski prosvetitelj bio Sveti Sava, kaže on, a polemike oko toga da li je mlađani Rastko bio svetlokos smatra nebitnim, mada kaže da su to autori pilot epizode pogodili.

„Sveti Sava ima realistički portret u u manastiru Mileševa i znamo da je bio svetlokosi čovek sa svetlim očima. Verovatno je bio plavokosi kao dečak“.
Marković dodaje i to da je u TV projekat Nemanjići uloženo mnogo truda i sredstava i da o seriji ne treba suditi samo na osnovu pilot epizode i da treba sačekati i videti u šta će se pretvoriti televizijska priča o lozi Nemanjića.

Na konstataciju da su gotovo svi filmovi i serije koji su kod nas rađeni na istorijske teme u početku nailazili na kritike, Markovic smatra da je još uvek najbolji film na srpske srednjevekovne motive napravio Hrvat Vatroslav Mimica…

„On je režirao film „Banović Strahinja“ u kojem naslovnu ulogu igra Franko Nero. Svi treba da upute izvinjnje Zdravku Ssotri. Film „Kosovski boj“ ima upade iz 21. veka kao u Zenekisovom „Povratku u budućnost“, ali to je nastalo usled kratkih rokova i malog budžeta. „Boj na Kosovu“ je, ocenjuje on, ipak pravljen na osnovu vrhunskog teksta Ljubomira Simovića“ kaže Marković.
Istovremeno Marković upućuje i na to da su filmovi „Banivić Strahinja“ i „Boj na Kosovu“ naslonili na mit i epske narodnu poeziju, koja je odličan predložak za uzbudljive filmove za koje veruje da će tek nastajati u našoj kinematografiji.

 

 

 

Kurir

1 KOMENTAR

  1. Sloboda naroda je da prepozna i osudi one koji mu se pod plaštom umetničkih sloboda rugaju i koji se ponašaju urođenički (pošto nemaju svoje vrednosti bespogovorno prihvataju tuđe).
    A sezona ruganja je u Srbiji otvorena davno a sada je na vrhuncu jer se treba narugati slavnim precima koji pre sto godina pokazaše da znaju šta je čojstvo i junaštvo i koji se ponašaše kao stari samosvojan narod Evrope a ne kao urođeničko pleme koje će na prvi dašak vetra da se preumi, promeni identitet i da gospodarima poljubi skute a bogme i papuče i guzu ako treba. Kako traži urođenički predsednik AV.
    Naši slavni preci se u grobovima okreću u turbo režimu stideći se svojih potomaka koji se odrekoše srpstva, čojstva i junaštva i postadoše najobičnmije ulizice koje slave okupatorske vrednosti a okupatorima ljube i cipele a bogme i guzu.
    Ono malo Srba koji se ponose precima i kojima bi se preci ponosili nemo gledaju i ćute čekajući da neko drugi zasuče rukave i odradi njihov posao odnosno da kažu „DOSTA. Ovako više ne može.“. Znaju jedino da kukaju/nariču ali da nešto delatn o urade ne znaju a i ne trude. se. A vreme prolazi. Prolazi. …
    Urođenička Srbija kojom svako briše i guzu je naša stvarnost.
    Sramota.

POSTAVI ODGOVOR

*