Priča o subotičkom Ikaru, Ivanu Sariću

O prvim letovima subotičanina Ivana Sarića, koji je današnji dan, 16. oktobra pre 106 godina izveo prvi uspešan javni let avionom. Iako su pre njega, nad Srbijom i Beogradom, vazduhoplovnu veštinu prikazivali pred publikom Rudolf Simon i Jan Čermak, Sarić je bio prvi naš konstruktor aviona, koji je na svojoj letelici poleteo pred svojim sugrađanima u Subotici.

0

Na osnovu obimne dokumentacije koja se nalazi u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu, kao i iskaza samog Sarića, koje je u raznim prilikama davao novinarima i istoričarima, danas, stotinu i više godina nakon tih prvih letova, moguće je rekonstruisati ovaj istorijski događaj. sdcsdcdscsPoznato je, naime, da se pre avijacije Ivan Sarić (1876-1966, treće dete u porodici Paje i Ane Sarić) oprobao i bio veoma uspešan najpre kao biciklista, a potom i kao fudbaler i vozač automobila.ghnghnghnJuna 1909. godine, tada već kao tridesetčetvorogodišnjak, učestvovao je na automobilističkoj trci „Drumovima Francuske”. Tada je u Parizu, na jednom letelištu, prvi put video avion u letu. Prema nekim podacima, tada je upoznao i slavnog Blerija, čoveka koji je u svom jednokrilcu prvi preleteo kanal Lamanš. Bilo je to svega šest godina od prvih letova braće Rajt, doba kad je tadašnji razvijeni svet obuzela prava vazduhoplovna groznica, i kad se epicentar istraživanja iz SAD preselio u Evropu, pre svega u Francusku.

hyythtZadivljen neverovatnim prizorom, o čemu je do juče samo slušao i čitao, Sarić je doneo nepokolebljivu odluku da se i sam okuša u ovom „sportu”. I pored stroge zabrane snimanja aviona, nije mogao da odoli iskušenju i, koristeći trenutak nepažnje čuvara, fotografisao je avion Luja Blerija – „blerio XI”. Iste večeri, po dolasku u hotel, pun utisaka, počeo je da skicira detalje koje je zapazio sa slike aviona. guiohiuhKad se vratio u Suboticu, nastavio je s razradom i počeo da preduzima prve praktične korake. Najvažnije, istovremeno i najteže, bilo je doći do avio-motora. Njegov prijatelj Delfos, s kojim je učestvovao na automobilskim trkama u Francuskoj, izrađivao je u Kelnu avio-motore po licenci tada čuvenog proizvođača Anzanija. Još u Parizu obećao je Sariću da će mu, ukoliko ovaj uspe da napravi letelicu, ustupiti jedan motor.

Sve ostalo, na osnovu oskudne literature, ličnog zapažanja i fotografije koju je načinio u Parizu, odlučio je da uradi sam. U porodičnoj kući, u sadašnjoj Ulici Otona Župančiča broj 24 u Subotici, skriven od očiju javnosti, s tajnom koju je poverio samo svojoj supruzi, počeo je pripreme. Kupio je drvnu građu, daske i letve od čamovine izrezao je na potrebnu veličinu. Većinu metalnih delova od lima takođe je izradio sam. Jedino je zatezače naručio iz inostranstva. poletanje-sarica-1910Nakon što je pribavio sve neophodne delove, juna 1909. godine počeo je da sastavlja avion koji je nazvao „sarić br. 1”. Bio je to jednokrilac, raspona 8,5 metara. Pored nedovoljno čvrste remenjače, glavnu čvrstinu krilu davale su čelične žice skupljene u dve piramide, postavljene iznad i ispod trupa. Kako mu se Bleriov sistem upravljanja pomoću krivljenja krajeva krila nije dopadao, Sarić je pokušao da nađe drugo rešenje – na krajevima krila postavio je elerone, koje je za krila pričvrstio šarkama. Trup, dužine 7,5 metara, činila je drvena rešetka učvršćena okovima i žicama. Stajni trap, po uzoru na avion „blerio XI”, završavao se točkovima koje je skinuo sa svog teretnog bicikla.

saric-06U pilotskoj kabini, u kojoj je ugradio ručicu za gas, kao pilotsko sedište poslužila je pletena baštenska stolica. Oktobra te godine bila je završena elisa a početkom decembra stigao je obećani „anzani” motor od 25 KS. Odmah ga je ugradio i probao. Početkom 1910. godine avion je završen. U maju je, na konjičkom trkalištu, počeo da gradi baraku u koju je nameravao da smesti letelicu. Kredit je dobio od jedne drvare, a uz pomoć čuvara trkališta napravio je hangar u obliku slova T. Sredinom juna, na nagovor prijatelja, Sarić je odlučio da avion prikaže javnosti. Preneo ga je u hol tadašnjog hotela „Pešta”, kasnije Subotičko pozorište, gde je ostao izložen nekoliko dana. Veliki broj Subotičana pohrlio je ka hotelu da vidi i to čudo koje može da leti po vazduhu. Većina ih je u neverici odmahivala glavom: „To ne može da leti.”

Konačno, jednog junskog jutra 1910. godine – ne može se sa sigurnošću utvrditi tačan datum – počeo je da isprobava avion. Najpre je napravio nekoliko rulanja preko dugačke ledine, i tek onda se odlučio na poletanje. Prvi pokušaj neslavno je završio jer njegove pomoćnice, koje su držale rep aviona zadržavajući ga dok motor ne dostigne dovoljnu snagu za poletanje – nisu imale donji veš.saric-i-e11„Pri poletanju, motor aviona ispustio je veliku vazdušnu struju, koja je podigla suknje mojim pomoćnicama. One su u trenu, da bi pridržale suknje, pustile avion i ja i letelica smo se nasadili na nos”, zapisao je kasnije Sarić.

Već sledeći pokušaj bio je uspešan. Kad je avion postigao potrebnu brzinu, Sarić je povukao palicu ka sebi i letelica se odlepila od zemlje! Preleteo je nekoliko metara i bezbedno sleteo. Mada ni sam, u tom trenutku, najverovatnije nije bio svestan šta je to značilo – bio je to istorijski let.saric-i-poletanje1Sledećih dana svakodnevno je odlazio na trkalište, istovremeno učio pilotažu i probao avion. Leteo je pravolinijski, na visini od oko 20 i dužini od oko 1000 metara, od jednog do drugog kraja trkališta. Kad bi došao do kraja ledine, okretao bi avion i vraćao se, sletajući kraj hangara. Rezultati nisu izostali – iz dana u dan bio je sve spretniji i sigurniji pilot. Tek kad je postao potpuno siguran u sebe, odlučio je da napravi prvi zaokret. Međutim, u odlučujućem trenutku pogrešna komanda odvela ga je na neželjenu stranu. Avion se zaneo, zakačio krošnje drveća na ivici ledine i pao. Srećom, zahvaljujući maloj brzini i visini, letelica nije oštećena, a pilot je ostao nepovređen. Istog dana popravio je manja oštećenja na avionu i nastavio s probnim letovima. Odlazio je na letelište rano ujutru i leteo s jednog na drugi kraj poljane. Krajem jula doživeo je još jednu nezgodu. U letu mu je zbog nedostatka benzina stao motor i pao je u veliku baru, što je donekle ublažilo pad. Ponovo je, uz puno sreće, ostao nepovređen.saric-priznanjaBilo je to ozbiljno upozorenje. Shvatio je da je postojeći motor suviše slab za njegov avion. Za nabavku snažnijeg motora bilo je potrebno mnogo novca, koji nije mogao da izdvoji iz svojih skromnih primanja. Ponovo se obratio svom starom prijatelju Delfosu, a ovaj je obećao da će mu poslati jači motor. Ali, nije stizao. U jednom trenutku Sarić je odlučio da sam sagradi novi. Napravio je nacrte i bio spreman da se upusti u novu pustolovinu. 9Ipak, u jesen 1910. godine dobio je novi, jači motor. Bio je to poslednji preduslov da Sarić, konačno, sugrađanima pokaže svoje graditeljsko dostignuće i pilotsku veštinu. S članovima sportskog kluba dogovorio se da priredi javni let! Početkom oktobra, na ulicama Subotice, na preko 1000 plakata, najavljen je prvi aeromiting na Balkanu! U nedelju, 16. oktobra, na konjskom trkalištu, Sarić Ivan, subotički avijatičar, izvršiće više letova na svom monoplanu.untitledOko 7000 ljudi toga dana, oko 15 časova, okupilo se na trkalištu. Pune tribine, železnički nasip, krovovi obližnje fabrike… U takvoj atmosferi, nabijenoj očekivanjima, s pomešanim osećanjima sreće, straha, nade, čekalo se poletanje aviona. I mada je duvao jak vetar, inače najveća opasnost za let krhkog aviona, Sarić nije želeo da odloži nastup i razočara prisutne. Poleteo je uz burno klicanje. jhkjPodigao se na visinu od tridesetak metara i obleteo krug oko trkališta, oko tri kilometra. Publika je ostala nema. Kad se let završavao i avion počeo da sleće, opet ga je zadesila nevolja. Pukao je cilindar i dim iz motora zamaglio mu je lice. I opet, kao i prethodna dva puta, imao je sreću. Bezbedno je sleteo, a oduševljena masa ponela ga je do tribina gde mu je predsednik opštine u znak priznanja preko ramena obavio crvenu lentu.kjkjhkjhO tom događaju subotički mesečnik „Neven” pisao je:
„Svakome je poznato da se i jedan sinak bunjevačke nane već odavno bavi idejom letenja. Načinio je svojeručno leteći stroj, te već više meseci pravi pokušaje. Sada mu je već pošlo za rukom uzleteti, pa se već više kilometara vozio u vazduhu u jedan mah. Dne 16. 10. hoće da se javno prikaže subotičkom građanstvu.”kjhkjhkjhkjhjkPonesen postignutim uspehom, svestan da može bolje, jače i brže, svoj konstruktorski duh usmerio je ka novom avionu, kome je dao ime „sarić br. 2”. Tokom 1911. godine na tom avionu obavio je nekoliko probnih letova. Međutim, prilike uoči Prvog svetskog rata prekinule su rad na novom avionu i motoru.saric2mala_zps4553a19c

Početkom 1914. godine Sarić je napravio maketu – studiju dvokrilca №3 koja se danas čuva u Muzeju, a razvio je i četrnaestocilindrični rotativni motor tipa „dvostruka zvezda” snage 59 kW (80 KS) koji je trebao da bude pogonska grupa za pomenuti dvokrilac. Takođe je konstruisao i desetocilindrični rotativni motor snage 74 kW (100 KS), ali ni jedan od ovih projekata nije realizovao.
rerterZa vreme Prvog svetskog rata Sarić je poslat u austrijsku fabriku aviona u Viner Nojštadtu, gde je konstruisao model helikoptera koji je 1915. godine uspešno ispitan u Budimpešti.

Ipak, po završetku rata, povukao se iz junačke epohe vazduhoplovstva. Kada je 1919. godine kralj Aleksandar Karađorđević na severu Bačke kupovao zemlju od Dunđerskog, posetio je Suboticu gde se u Gradskoj kući sreo sa Ivanom Sarićem. Na kraljevo pitanje kojoj naciji pripada, Sarić je odsečno odgovorio: – Ja sam Bunjevac „srpske vere“!guiohiuh

Posle Prvog svetskog rata, pored činovničke službe, bavio se i fotografijom, a bio je i jedan od pionira fudbalskog sporta u Subotici i to kao igrač pre, a posle kao fudbalski radnik posle Prvog svetskog rata. Ljubav prema biciklizmu, automobilizmu i avijaciji se podrazumevala, a poslednji put se u plave visine, Ivan Sarić otisnuo u septembru 1935. godine na jednom aeromitingu.wffwefwe

Sarićev prvi avion, godinama je čuvan na tavanu porodične kuće, a 1957. godine prenet je u Muzej vazuhoplovstva. Muzejski stručnjaci u šali vole da kažu da je Sarić avion sastavio od svega što je našao u dvorištu – tu su se našli točkovi bicikla, delovi klavira, stara baštenska stolica, kaca za mleko, koja je služila kao rezervoar za gorivo. sdgerKako je zub vremena učinio svoje, drveni delovi su bili prilično dotrajali, te je grupa mladih konstruktora na osnovu originalnih metalnih delova načinila vernu repliku, a pored aviona Ivan Sarić je muzeju poklonio i prve drvene elise, maketu helikoptera, slike i prepisku sa čuvenim evropskim konstruktorima aviona.saric1_izlozbaPreminuo je u dubokoj starosti 23. avgusta 1966. godine. Sa suprugom Irenom imali su kćer Pirošku i svi su sahranjeni na  Bajskom groblju u Subotici.sdfrg

Od 1985. godine, u Subotici je postavljen spomenik Ivanu Sariću, rad čuvenog vajara Ota Loga, koji je rekonstruisan na 100-tu godišnjicu Sarićevog podviga, 2010. godine, prema nacrtima Maje Rakočević Cvijanov.89912066

Simbolika čitave kompozicije, na koj se nalazi Ivan Sarić naslonjen na bicikl, držeći elisu avionskog motora je jasna. Subotica i Srbija su i na taj način spasli od zaborava lik i delo ovog čoveka, jednog od pionira avijacije na našim prostorima….

Milan Rakić

(na osnovu tekstova i fotografija Jova Simišića, J. Lemajić, Mirka Grlice, Muzeja JRV)

POSTAVI ODGOVOR

*