Проф. др Ивица Маштруко: Степинац не пролази код Папе Фрање!

Бивши амбасадор СФРЈ и Хрватске у Ватикану проф. др Ивица Маштруко о раду комисија СПЦ и Католичке цркве, контроверзном усташком кардиналу, злочинима у НДХ, заједничком животу Срба и Хрвата

0

ХРВАТСКИ бискупи више чују папа Фрању него што га слушају! Каже ово, за „Новости“, др Ивица Маштруко (76), професор социологије религије и некадашњи југословенски и хрватски амбасадор у Ватикану. Пажљиво др Маштруко прати рад мешовите комисије СПЦ и Католичке цркве о Алојзију Степинцу, али, како указује у интервјуу за наш лист, не очекује да ће ставови о контроверзном хрватском кардиналу из времена НДХ бити усаглашени. Последњу реч имаће папа Фрања, а др Маштруко, као и многи познаваоци ватиканских прилика, сматра да ће још дуго времена проћи док овај или неки будући поглавар Римокатоличке цркве донесе коначну одлуку око проглашења Степинца светим.

* Шта конкретно очекујете од комисије о Степинцу, која је формирана на личну иницијативу папе Фрање?

– Чланови те комисије неће се сложити око свих ставова везаних за Степинца и његову историјску улогу у Другом светском рату. Сложиће се у томе да је прогон вршен од стране комунистичких власти, али о детаљима оцене око Степинца биће одвојена мишљења чланова комисије. Тако ће то бити предочено папи и онда све зависи, да тако кажем, од једног политичког договора хијерархија двеју цркава, папе Фрање и патријарха Иринеја.

* Може ли папа да поништи досадашњи поступак за проглашење Степинца светим?

– То не може, али може пролонгирати одлуку да се прогласи светим, колико дуго жели. Одлука ће зависити и од процене колико тај поступак проглашења Степинца светим може да штети приближавању Српској православној цркви, а тиме и предграђу свеукупног православља и могућим контактима с Руском православном црквом.

* Како тумачите речи папе Фрање, изговорене недавно у Грузији, да је преобраћење православаца био велики грех и односи ли се то и на случај „Степинац“?

– Те папине речи не доводим у тај контекст. Односило се то на подручја на којима је папа боравио, а реч је о Грузијској цркви. Порука је то, пре свега, Грузијанцима, Јерменима и Украјинцима, а папа се оградио од било каквог могућег преласка православаца или већ раније одвојених цркава Грузије и Јерменије у Католичку цркву. Фрањо је послао јасну поруку да Католичка црква под његовим вођством није склона преобраћењу, већ дијалогу с православним црквама.

* Али покрштавања, пре свега насилног, било је четрдесетих година прошлог века у Хрватској, у време злочиначког режима НДХ, када је загребачки надбискуп био Алојзије Степинац?

– Апсолутно. На овим просторима било је покрштавања под различитим оправдањима, а Степинац је то правдао потребом спасавања православаца од могућих прогона. То је само по себи било веома спорно, наравно. Али тога је било у Католичкој цркви у историји Европе и зато смо имали и ратове. Сада све цркве покрштавање осуђују и избегавају и на то више нико у пракси не помишља.

* И на судском процесу у Загребу 1946. године, чија је пресуда недавно поништена, Степинац је био оптужен за насилно прекрштавање?

– Иако то није била главна тема оптужнице, Степинац је оптужен и осуђен и због тога. Треба знати да ни многе Србе који су прешли на католичанство то није спасло прогона. Све се одвијало у складу са тадашњом политиком власти у НДХ – да трећину Срба треба покрстити, трећину протерати, а трећину убити. Без обзира на то како ће даље ићи поступак за проглашење Алојзија Степинца светим, то што се радило у НДХ и у шта је био умешан и Степинац, Српска православна црква никада неће да заборави. А на челу те комисије за покрштавање Срба био је Степинац као војни викар, а тиме аутоматски и војни викар усташке војнице. То ће сигурно остати стално у свести представника СПЦ, јер они то једноставно не могу да забораве.

* Како сада видите односе СПЦ и Католичке цркве, има ли помака?

– Не видим много помака. Три су нивоа тих контаката, први је на нивоу највише хијерархије када се демонстрира добра воља и упућују речи које позивају на дијалог и сарадњу. На другом нивоу, оној свештенства, пароха и жупника, већ има одступања од порука које се шаљу са врха. А на трећој, међу верницима, све зависи од једног до другог краја. Где су људи више измешани, нажалост, већа је и нетрпељивост.

* У Хрватској је дошло до промена неких бискупа, пре свега оних конзервативних који су били носталгични према НДХ, чак и оправдавали усташки режим. Папа је веома критичан према таквим бискупима?

– Нови ветар се осећа и у ових неколико последњих кадровских промена и именовања нових бискупа, јер је реч о особама склонијим дијалогу и толеранцији. То нису људи који имају агресију која је још присутна код дела хрватских бискупа. Нови бискупи у јавности не изражавају нетрпељивост према другима и другачијима.

* Али и даље има и крајње нетолерантних бискупа, попут сисачког Владе Кошића и свештеника који служе мисе за Павелића и усташке злочинце?

– Не испољава се такво понашање само према носталгији за НДХ већ део хрватског свештенства има и крајње неприхватљив однос према особама које су у Хагу осуђене за ратне злочине. То је неприхватљиво и са стране правне државе у Хрватској.

* Колики је данас утицај цркве у Хрватској?

– Стварни се утицај не осећа директно, већ преко разних удружења која су везана за црквену хијерарију и цркву као институцију. Сама црква у Хрватској није одступила, нити мењала своје поруке последњих неколико деценија, а удружења која су уз цркву агилнија су и агресивнија.

* Може ли се из свега што данас долази из Ватикана добити утисак да је жеља папе Фрање смиривање тензија на Балкану, подстицај да Срби и Хрвати напокон надвладају прошлост?

– Тај подстицај даје папа Фрања, само што он није прихваћен у католичкој хијерархији у Хрватској. Још је увек један опрезни и дистанцирани отклон према свим порукама које долазе од Фрање. Постоји задршка код бискупа, они чују што папа говори, али га не слушају. А папин приступ је католичкији и хришћанскији од њиховог, па и око односа на Балкану. Када би католички врх у БиХ и Хрватској послушао и применио што папа говори много тога би било другачије.

ПОСЕТА БЕОГРАДУ ЗАВИСИ ОД СПЦ

* МОЖЕ ли се та будућа одлука Ватикана око Степинца гледати и у контексту могуће папине посете Београду и Москви?

– Може се и тако гледати и то је у сваком случају један од разлога да папа Фрања одложи своју одлуку. Али, пре одласка у Србију папу прво треба да позове Католичка црква, да се са тиме сагласи СПЦ и да постоји позив од државних власти. А државни органи Србије ће позив да упуте тек након договора са врхом СПЦ, тако да је све у рукама Српске православне цркве.

* Говорило се да је један од услова за позив да папа пре одласка у Србију посети Јасеновац. Да ли је то реално?

– Није то услов и то се само тако говорило у контексту случаја „Степинац“. Све друго су били спинови.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*