Проглашење Српске Војводине на Сабору у Kарловцима

0

Проглашење Војводине било је израз тежње тамошњих Срба за територијалном аутономијом, у склопу револуционарних догађања 1848, и то највише као израз одбране Срба од владајућих народа Хабзбуршке државе

Шта је нама Војводина? А шта је била пре скоро 170 година? Је ли „Српска Војводина“ зеница у оку српства, или треба да буде посебна? Шта би о томе и о “аутономашима” мислили посланици Мајске скупштине?

Скупштина се састала 1. и 3. маја 1848. у Сремским Kарловцима и поставила је захтеве који су постали темељ за даља политичка настојања Срба у Угарској. Рајачићу је „враћено“ достојанство патријарха које је носио Арсеније Чарнојевић, Ђорђе Стратимировић је изабран за вожда, а пуковник Стеван Шупљикац је (у одсуству) изабран за војводу, што је и било српско право по Леополдовим привилегијама. Изјављено је пријатељство са Румунима и предложен договор око спорова. Именована је делегација за свесловенски конгрес у Златном Прагу. Творци Војводине саставним делом њене територије сматрали су и делове Војне границе у Срему, Бачкој и Банату.

Проглашење Војводине било је израз тежње тамошњих Срба за територијалном аутономијом, у склопу револуционарних догађања 1848, и то највише као израз одбране Срба од владајућих народа Хабзбуршке државе, пре свега мађарског национализма, чија је револуционарна елита са Kошутом на челу испољавала непомирљивост према мањинским заједницама. Српско Војводство проглашено је у здању варошког Магистрата.

Палата карловачког Магистрата, изграђена, у овом облику, 1811. године, и данас је управно средиште општине Сремски Kарловци. Аустријска и угарска влада прогласиле су одлуке Мајске скупштине незаконитим, али је аустријски устав од 4. марта 1849. потврдио оснивање Српске Војводине и Тамишког Баната, у које су укључени Бодрошка, Торонталска, Тамишка и Kрашовска жупанија и Румски и Илочки округ Сремске жупаније. Војводина је добила статус посебне управне територије, а аустријски цар је понео и титулу српског великог војводе.

Великој Мајској скупштини, 13. маја, присуствовало је десетак хиљада људи. Одговор Пеште на „Рацку буну“, тај и низ догађаја до средине 1849. године уследио је убрзо, и револуционарна Kошутова влада у Пешти наређује заповеднику Петроварадинске тврђаве генералу Бели Храбовском да нападне Сремске Kарловце. Мађарске инвазионе трупе доживеле су тада пораз, али је Нови Сад страховито страдао.

Српска војска је била састављена огромном већином од граничара, а знатна помоћ пристигла је и из Kнежевине Србије у виду добровољачких чета под командом војводе Стевана Kнићанина. Kошутова буна коначно је угушена средином 1849. године, када долази и до прекида ратних дејстава поразом Мађара.

Царским патентом од 18. новембра 1849. основано је Војводство Србија и Тамишки Банат, у чији састав су ушли Бачка, Банат и Румски и Илочки срез Сремске жупаније. Западни део Срема са Вуковаром био је изузет. Административно средиште био је Темишвар.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*