Прослављен празник св.Јустина Ђелијскога у манастиру Ћелије

0

Ава Јустин је светитељ саборности

– Празник Преподобног Јустина Ћелијског, у календару светих означен истог дана (14/1. јун) кад и ранохришћанског му имењака Светог Јустина филозофа и мученика, свечано је прослављен у манастиру Ћелије, чији је духовник Ава Јустин био више од три деценије. Свету Архијерејску Литургију служили су Преосвећени Епископи рашко – призренски Теодосије, умировљени Георгије (Ђокић) и Атанасије (Јевтић), ваљевски Милутин и новоизабрани Епископ Митрополије аустралијско – новозеландске, архимандрит Силуан (Мракић), уз саслуживање бројног свештенства и свештеномонаштва, као и појање ћелијских сестара и Српског хора „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина. Литургијско сабрање продужено је Светојустиновском академијом – богословским казивањем и уметничким стваралаштвом у част новопројављеног светитеља Српске Цркве.

Свети Ава Јустин био је васељенски учитељ Православља. Научник, молитвеник и страдалник за Христа Господа, са Којим је био током целог земног века. Велика је милост Божја на нама, када нам је у маленом Лелићу даровао духовне дивове попут њега и Светог Владике Николаја. Данас нас крај моштију сабирају. Нас завичајце и богочежњиве душе из целог света. Радост је то, али и обавеза велика, беседио је на Светој Литургији један од Авиних ученика умировљени Епископ др Атанасије (Јевтић).

Да је Ава Јустин за живота био свет, спознали су сви који су му били близу.

– После погреба Оца Јустина, био сам послат у Александрију. Шетао сам четрдесет дана пустињом, ронио сузе и молио се за њега. Након четрдесет дана, почео сам да се молим Њему. Он је јеванђељска радост! Молите му се и ви и читајте његова дела. Многа су се чуда крај кивота Аве Јустина дешавала – рекао је Епископ Атанасије и позвао учеснике сабрања да узносе молитве за опстанак српског народа на светој мученичкој српској земљи Косову и Метохији. Ускоро ће, најавио је Епископ Атанасије, у Диптих светих СПЦ бити уписани и свештеномученици косовски Патријарх Јован Кантул (свирепо уморен од Турака 1614. год.) и његов наследник на пећком трону Пајсије Јањевац (открио мошти Светог Уроша Нејаког и подигао му манастир у Неродимљу), као и новомученик Отац Харитон (Лукић), жртва савремене косовске трагедије, кога су 1999. мучки убили шиптарски терористи.

Са распетог Космета, у светињу на обали Градца, да Аву Јустина прослави дошао је Његово Преосвештенство Епископ рашко – призренски Г. Теодосије (Шибалић). Ћелијски богомудрац имао је Богочовека Христа за мерило свега. Учио нас је да нам теологија буде у подвигу. Јер, писао је Свети Максим Исповедник, „теологија без подвига је демонска“, део је славословља Владике Теодосија.

– Отац Јустин је сузама осветио ово место. У дубоком смирењу вапио је Господу и молио за род српски, православни… Увек је имао Христа испред себе и војевао за Њега. Наука Оца Јустина је наука Светог Јеванђеља. Сав живот био му је Света Литургија. Господ га је облагодатио да и на земљи и на небу буде прослављен. Нека и нас његовим светим молитвама облагодати и дарује нам мудрости и снаге да, овде живећи, мислимо на будући, лепши живот који нам је Господ припремио – поручио је Епископ рашко – призренски Г. Теодосије, честитајући славу у Господу брату Епископу ваљевском Г. Милутину, игуманији ћелијској мати Гликерији и сестринству, као и свима коју су део молитвеног славља.

За данашњи леп, умерено топао дан дугујемо благодарје Господу, као и за све што нам на земљи даје, док ове сате претварамо у вечност у лепој ћелијској долини. Долини, у којој је Ава Јустин посматрао свет и писао у славу Божју. Ми смо данас постали људи вечности, поручио је Владика Милутин, отварајући Светојустиновску академију. Уз Господа, ваља нам заблагодарити мати игуманији Гликерији и сестрама, чија нам је мудрост и доброта све омогућила, као и Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама, која је обезбедила средства за изградњу собрашице под којом је служена Света Литургија и приређена академија, истакао је Владика Милутин.

Имамо велику част да прославимо ретког међу светима, који је био у молитвеној дружби са светима, са њима ходио, љубио сваку твар и сваког човека. Бог је призвао цео свет преко човека за свети и вечни живот. Овом крају Господ је даровао светитеља, богослова који говори у име Логоса из мале ћелијске цркве истину да је „човек храм Божји, који може да смести у срце оно несместиво – божанску Тројицу“. Богословље Оца Јустина је химна о Богу, који је постао човек и призвао све нас да постанемно богољуди. Јер, све потенције човека одгонетавају се у тајни Богочовека Христа, део је беседе у част Аве Јустина архимандрита мр Силуана, новоизабраног Епископа аустралијско – новозеландског, који се током свог богословског усавршавања нарочито бавио богословљем изврсног догматичара.

„Деца нас оправдавају пред Господом. Деца и цвеће“, говорио је Ава Јустин. У духу ове максиме, своје место у програму нашли су најмлађи: вокалне уметнице сестре Теодора и Анастасија Рафаиловић, фрулаши Марија Обрадовић и Марко Радосављевић и чланови Културно – уметничког друштва „Ђердан“. Певало се, свирало и играло у Авину част…

Божја рука била је штедра и милостива у многим крајевима, али нигде као овде. Поред обиља природних лепота, дариване су нам светиње и светитељи, који у Лелић и Ћелије као магнетна сила привлаче људе из целог света, рекао је протођакон др Љубомир Ранковић. Многе људе, када дођу овде, импресионира лепота крајолика, конака, цркве… Али, сматра протођакон Ранковић, лепши од свега је монашки живот сестара ове обитељи.

– Често сам долазио овде са почившим Владиком Јованом и слушао о женском монаштву. Да ли ће ико икада описати ту драму младе девојке, која све остави и жртвује, те одлучи да цео живот служи Христу Господу? Да ли ће ико описати драму игуманија , које се старају о тим девојкама? Овде је мати Гликерија имала задатак да преживи све драме 44 сестара. Своју сестру и родитеље приводила је Христу. Преживела је и драму Пасхе оца Јустина, прелазак његов из видљивог у невидљиви свет. Бдела над његовом постељом, читајући псалме и молитве – говорио је о улози женског монаштва у нашој историји протођакон др Љубомир Ранковић.

Ђакон Ненад Илић, аутор филмова о Светом Владики Николају и Ави Јустину, потписује и „сликовно житије“ ћелијског духовника, фотомонографију која садржи призоре из његовог живота од раних дана, преко тродеценијске службе у Ћелијама па све до престављења Господу. Албум какав би свако за себе пожелео да има…

– Пишући чувена „Житија светих“, Ава Јустин створио је своје. Приликом рада на филму о њему, поредио сам та житија са старим и схватио да она нису историјски запис већ „отргнуто од есхатона“… Направили смо албум који инспирише све нас, збирку фотографија из обичног живота. Јер, најважније је не допустити ту саблажњиву мисао да су светитељи дар неког прошлог доба. Та идеја је отров за Цркву… Видимо Аву Јустина са породицом, у школи, са ћелијским сестрама… То указује да је светитељ биће саборности! Саборности, у којој живи љубав, а нема љубави без ближњег – закључио је своје излагање ђакон Ненад Илић.

Програм Светојустиновске академије завршен је наступом зрењансинског хора „Свети Серафим Саровски“, гуслара Радослава Пурића, те познатом поемом Оца Јустина „Срна у изгубљеном рају“, коју су читале Весна Крсмановић и Мила Параментић. У улози водитеља академије био је свештеник Дејан Трипковић.

Извор: http://www.eparhijavaljevska.rs/

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*