Први нови Утисак недеље(ВИДЕО)

1

1 КОМЕНТАР

  1. УТИСАК ИСТОРИЈСКОГ ОДЛАЗКА РТБ БОР СА ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ СРБИЈЕ (хумореска)?!

    Након успешне продаје РТБ Бор кинеској фирми “Zijin”, заказано је весеље (испраћај РТБ Бор). Свећан дан да свећанији не може бити новембра месеца 2018. године. Бистро и ведро небо, ваздух оштар и чист планински као да је из 1903. године. У кругу нове топионице, која ради пуном паром, рентабилно и профитабилно изнад пројектованих параметара, широки зелени травњаци, воћњаци (вишње, кајсије, брескве, крушке и свега тога) и разнобојног цвећа најразличитијег и прекрасног асортимана шири пријатaн мирис. Све као из најчувеније светске бајке. На травнатом тамнозеленом платоу ражањ и на њему лепо припремљен во масе 900 килограма.

    Од гасова и дима из погона ни трага ни зрака, само се ражањ дими, и мирно и тихо се окреће уз помоћ ветрењаче. На пет метара црвен тепих, као у Титово време, правилно распоређени стилизовани столови и столице, са прекрасним наслонима, у облику аноде бакра. На столовима вазе израђене од борског старог злата у облику римске анфоре, аранжиране најбољим холандским цвећем, прибор од прекрасног жутог и белог борског злата, многи из поштовања нису га користили.

    Тачно на време надлеће авион, из кога излећу добро обучени и весели падобранци. Први, Соса певајући песму “Не може ми нико ништа никада”, други, председник, шапчући: бакар, злато сребро, па премијер(ка) изговарајући гласно: реформе, профит ММФ и тако редом цео менаџмент РТБ Бор Компаније. Срдачан поздрав с присутним. Гости (падобранци) редом брзо и нежно седају, са северне стране председник, па премијер и министри. Са истока, први седа Сосан, последњи мохиканац РТБ Бор, видно расположен, наспрам председника, па чланови менаџмента чутећи седају. Весело, да веселије не може бити нити је било, кажу мудро. Музика као из бајке, певају мелодично и надахнуто из сва уста и срца без задршке, Ивица и Сосан, најширег репертоара фолк песама. Печење вола, иће и пиће, на крају, десерт – воће и поврће из топионичког засада. Након два сата, деле се строго заслужене и традиционалне “Шистекове награде”, честитке, љубљење, грљење до знемоглости. Сосан поздравља славодобитника, постројених као војске Александра Македонског, и дружбу, видно расположени, загрејани и раздрагани, па каже: “… месечна производња најбољег бакра вишља у историји, трошкови рударске и металуршке производње никад нижи у свету (цена на LME 15000? евра/тони), никада мање (извините, никада више) запослених радника и стручњака, профит (добит, како је навикао да каже, примедба аутора) неколико милијарди долара годишње и више…“. Прекидају га громогласни аплаузи и повици присутних.

    На крају, све се добро и лепо заврши, друштво задовољно се растура. Авион покупи госте, с њим и Сосан, право за Београд. Из авиона, у ваздуху, Сосан, са завидне висине, баца транспарент флуороцентно трепчући, на коме пише “Срећан дан моји рудари, обећао сам, сада гледајте!“. Сви се разиђоше. Завлада мир и тишина, чује се само тиха скоро нечујна бука по неке радне машине. Наоколо нечујно, а видљиво, пада тиха ноћ. Довиђења и крај једно вековног успешног рада РТБ Бор!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*