Радници у Србији морају трпе: Грозне шефове, бедне плате, колеге лицемере, лоше услове!

0

Kада сте последњи пут чули од некога да је задовољан својим послом, платом, колегама, шефовима? Много чешће, сигурно, слушате како у вашем окружењу говоре да им је “мука од посла”, како ће „сасути шефу све у лице“ и „отићи да гаје овце“.

Плата мала, а шеф је грозан

Незадовољних је много, што показује и анкета коју је спровео “Блиц”. Очекивано, највише нам смета мала плата. Више од трећине (36 одсто) је, наиме то навело као главни узрок незадовољства, одмах испред превише стреса (26 одсто) и генерално лоше атмосфере у фирми (12 одсто).

Узроци незадовољства су, такође, и неодговарајуће радно време, неслагање са шефом или колегама, лоши услови рада…

– Шеф је ужас од човека. Нити је културан, нити васпитан. Нема осећаја ни за кога, осим за самог себе. Директорка је мало боља, мада је и она ужасна. Једино што ваља су колеге. Али, у животу ретко може све да буде на месту – жали се Мирјана из Београда.

Лоше искуство са шефовима “зачињено” малом платом има и Алмира.

– Радим 10 сати дневно за минималац. Kолеге несрећне као и ја, незадовољне платом радним временом и окружењем. Наши шефови, наравно, раде за три пута већу плату и пуцкају бичем од јутра до мрака, јер нас цењени газда, који је иначе странац, очекује да му се уложени новац умножи што више и што брже – каже Алмира.

Није све у парама

Занимљиво је, међутим, да, иако већина као највећи проблем истиче малу плату, само ћетвртина испитаних (26 одсто) верује како би повећање зараде решило све проблеме. Далеко је више оних који мисле да то не би било довољно, односно да би само делимично поправило ситуацију. А једна од ствари коју би људи мењали је и лоша атмосфера на послу за коју је, према мишљењу скоро четвртине испитаних, крив шеф.

– Имам коректан посао, редовну плату и плаћене доприносе. Свакодневно радим прековремено, без накнаде, носим посао кући па ноћу кад успавам децу завршавам оно што нисам стигла у току дана. Није ми тешко и не кукам, највише због њих. Оно што стварно смета јесу међуљудски односи, гази се преко људи, не поштују се колеге, лицемерје на све стране, бежање од одговорности, сваљивање кривице на другога, махинације, манипулације, понижавање, вређање здраве интелигенције… Све то, упаковано у шарени папир и замотано као бомбоница, па ко прогута-прогута. А мени се повраћа… – прича Биљана.

Избирљиви

Са друге стране, колико год да смо незадовољни тренутним послом, делује и да смо прилично избирљиви када је у питању тражења другог радног места. Готово половина испитаних (47 одсто) каже да размишља о промени посла, али да “нема ништа што ми одговара”, трећина се плаши кретања из почетка, а четвртина се одлучује да “ћути и трпи” ту где се налази.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, слаже се да има разних проблема, и када је реч о платама и о третману радника.

– Има, на жалост, власника фирми који не схватају да они нису и власници људи који раде код њих и да постоје закони који морају да се поштују – каже Атанацковић, додајући да је проблем и у томе што држава, која би требало да обезбеди поштовање тих закона, често то није у стању да уради.

Европске навике и афричка привреда

Проблеми, према његовом мишљењу, долазе и збг нереалних очекивања, како послодавац, тако и запослених.

– Наше плате јесу мање у односу на земље окружења и западне Европе, али су исти такви и приходи фирми. Ми послујемо на том нивоу. Друга је ствар што људи имају другачија очекивања. Зато волим да кажем да имамо европске навике, али афричку привреду – додаје председник Уније послодаваца.

Проблем са полтронима

Да су међуљудски односи, односно однос шефова према запосленима, уз мале плате, највећи проблем, сведоче и у синдикатима. Ранка Савић из Асоцијације самосталних и независних синдиката наводи да је то, пре свега, последица стања у којем се радници највише боје отказа.

– Kада се свако мало праве нове систематизације, где се пет до 10 одсто запослених проглашава вишком, логично је да се појаве појединци који полтронисањем и удворавањем шефовима покушавају да сачувају радно место. То, опет, са друге стране, окреће део колектива против њих и тако се ствара нездрава атмосфера – каже Савић.

Kривису за то, како каже, сносе и нестручни менаџери, који не знају како да направе позитивну „породичну атмосферу“, у којој ће људи давати свој максимум, од чега би користи имала и фирма и сви запослени.

– Најбољи радник је задовољан радник – додаје она.

Има и задовољних

Није, ипак, све тако црно. Има и оних који су својим послом задовољни. Реч је, углавном о онима који су одлучили да „ствар узму у своје руке“ и покрену приватни бизнис. Није, наравно, ни њима идеално, јер раде по цео дан, али, како кажу, бар знају да раде за себе и своју породицу.

– Изборите се са шефом или радите за себе. Ја не кукам на понедељак, али често радим и викендом. Стреса има, наравно, али бар знам због чега. Имам и тај луксуз да с неким људима одбијем да радим – саветује Бојан.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*