Ранко Петровић: Оно мало душе!

0

Između prizemnog senzacionalizma i ogoljene faktografije u mnogim štampanim medijima, posebno onima koje ne ubrajamo u takozvanu ozbiljnu dnevnu štampu, često nestane „ono malo duše“

Jош se ne zna da li je na fotosu sevnulo obnaženo međunožje poznate starlete dok je prebacivala levu preko desne ili desnu preko leve noge, ali u uslovima opšte tabloidizacije mnogi žućkasti, petparački, vrlo studiozno razmatraju taj fenomen i pomno obaveštavaju javnost.

To što tamo neka samohrana majka na tri različita fakulteta školuje troje dece, i svi redovno daju ispite, a često jedno od drugog pozajmljuju patike da odu do fakulteta, ili što je neko, uzimajući svakog dana jedan obrok iz narodne kuhinje, više od sto puta dobrovoljno dao krv da spase nečiji život, lako pada u senku estradno važnog međunožja.

Između prizemnog senzacionalizma i ogoljene faktografije u mnogim štampanim medijima, posebno onima koje ne ubrajamo u takozvanu ozbiljnu dnevnu štampu, često nestane „ono malo duše“, ljudskosti koja je krasila negdašnje beletrizovane reportaže i obične priče o ljudima. Zato primeri koji govore o suprotnom zaslužuju posebnu pažnju.

U Čelincu, malom opštinskom centru blizu Banjaluke, nedavno je jedan jubilej okupio više zvanica nego svadba sina ili kćerke nadaleko poznatog tajkuna. Obeleženo je izlaženje dvestotog broja „Čelinačkih novina“, mesečnika koji izdaje Narodna biblioteka „Ivo Andrić“ u ovom mestu. Među gostima – političari, privrednici, prosvetni radnici, umetnici, akademici, s predsednikom Akademije nauka i umetnosti RS, čitaoci koji se ne mogu svrstati ni u jednu od ovih „kategorija“…

Sve na mestu i po meri i – baš kao i novine koje punih sedamnaest godina s poteškoćama od dobronamernih preduzetnika i opštinske vlasti sakupljaju novac da plate štampanje (a štampar, uzgred, želi samo da pokrije troškove materijala) – sve to je imalo ono što bismo najjednostavnije i najpotpunijim imenom nazvali: duša!

„Čelinačke“ pišu o ljudima, njihovim sudbinama, radostima i tugama, raduju se zajedno s građanima kada se nešto novo sagradi, prate uspehe meštana, preporučuju šta bi valjalo pročitati, približavaju mlađima istoriju svoga kraja, kritikuju ne da bi napadali nego da bi ukazali kako lakše rešiti problem…

Jednostavno rečeno: nisu zaboravile da novine moraju imati dušu, baš kao i njihovi čitaoci.
Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*