Ратко Дмитровић: Тодорић, а не Јункер

0

Писмо пристигло у Владу Србије, потписано од стране Жан-Клода Јункера, дотични вероватно није ни видео док му га, у виду активне дипломатске поште, нису ставили на сто. Њега је написао службеник европске администрације, релативно ниског ранга. Класичан дипломатски речник, крцат општим местима и фразама. Недостаје само брига за црне рупе и ефекте стаклене баште. Изненађење? Не. Наивно је било очекивати од Европе да јавно критикује сопствено чедо. Ни јавно ни тајно. Ништа Хрватска данас није другачија од оне и онакве Хрватске коју је Европа пре 25 година произвела у самосталну државу. Беше то, ако се заборавило, 15. јануара 1992. године. До тог дана из урбаних делова Хрватске већ је било протерано 200.000 Срба, убијено више од хиљаду. И признала их, и пригрлила, Европа. Зашто би данас било другачије? Шта Европи значе Срби, онда и данас. Иста мета, исто одстојање.

Великим силама које управљају Европом Србија је била, јесте и биће проблем. Због географије, друмова, Дунава, менталитета већинског народа. Србији није дозвољено, нити ће бити, ни делић онога што је допуштено другим народима. Можете ли и да замислите шта би се догодило да је Вучић, на пример, рекао оно што је рекао Милановић; или да Срби у Суботици, Сенти, Бечеју, Бачкој Тополи… Прешеву, Бујановцу… разбијају двојезичне табле на зградама у којима су смештене државне институције или локална самоуправа? Или да центром Београда маршира пет хиљада фашиста, узвикујући фашистичке пароле и тражећи да се из државне службе избаце Хрвати, Албанци, Бошњаци… као што се у јануару ове године догодило у центру Загреба. У колони је био и Иван Тепеш, потпредседник Сабора Хрватске и члан Вијећа за европске послове.

Хрватска је под заштитом Брисела, тачније Берлина. Милановић је у тајно снимљеном разговору са бранитељима казао да Ангела Меркел не замера Хрватској због односа према сусједима. Тренутак искрености и велике истине. Да је другачије, не би смели ни реч да изговоре.

Како ће се Хрватска, заиста, понашати у будућности, у погледу српског напредовања путем ка вратима ЕУ? Да ли онако како наговештавају Миро Ковач и Зоран Милановић? Не. Биће онако како кажу Немци.

А може ли Србија сама да уради нешто како би зауставила – не додатну фашизацију Хрватске, то није српска брига – антисрпско дивљање по Хрватској, свакодневну салву увреда на рачун Србије? Може, преко Ивице Тодорића, Емила Тедеског и још десетак великих бизнисмена из Хрватске који послују у Србији, контролишући, уз остало, већи део индустрије хране у нашој земљи. Пре свега преко Тодорића и Тедеског, пред којима Колинда, Милановић, Пленковић, Карамарко, Ковач… стоје мирно.

Надам се да разумете шта хоћу да кажем.

Ратко Дмитровић/Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*