Ристовски: Уметници не треба да се оптерећују дневном политиком

0

Лазар Ристовски успешно ради на више колосека. У дугогодишњој каријери остварио је многе значајне улоге у филмовима, ТВ серијама, драмама, играо је у позоришним представама, продуцент је, редитељ и писац. Добитник је бројних награда и признања, а у родном селу у Војводини установио је фестивал дебитантског филма.

Он сматра да је посао уметника напоран, захтева много труда и рада, а свако време за уметника је пођеднако добро и пођеднако тешко.

„За некога ко посао ради озбиљно, није лако доћи до доброг резултата. Од спремности уметника да се жртвује зависи и његов успех. Ако је спреман на већу жртву, успех ће бити бољи. За уметника је свако време добро и свако време пођеднако тешко“, нагласио је у разговору за Фену.

Ристовски је мишљења да они који се баве уметношћу не треба да се оптерећују дневном политиком. Kонстатује да је, срећом, уметност старија и важнија од политике а то што политичари последњих деценија можда заузимају много више медијског простора од уметника, сматра хендикепом овог времена и нада се да неће још дуго трајати.

„Надам се да ће поново доћи време, ако не ренесансе уметности, оно бар време у којем ће уметници медијски простор пођеднако делити с политичарима“, каже он.

Мишљења је и да се последњих година у телевизијске серије улаже много више новаца него у филмове, да су оне скупље, боље и квалитетније, али да филм ипак не губи ту трку.

„Можда губи у малим срединама, какве су наше. У великим срединама филм не губи ту трку, то су у великим срединама индустрије. У Америци је филм индустрија и они добро рачунају да ли се исплати улагати или не. Чим се исплати улагати у филм, он опстаје али је истина да телевизијске продукције постају све занимљивије, и у свету и код нас“, сматра Ристовски.

Он је био почасни гост 11. Међународног филмског фестивала „Први кадар“ који је раније овог месеца одржан у Источном Сарајеву. Тада је промовисана монографија и приказан документарни филм о њему, а уручено му је и значајно фестивалско признање. То време искористио је, између осталог, и да прошета Башчаршијом у Сарајеву.

Он верује да су филмски фестивали важни, а између осталог, и прилика су „да филмове погледају и они који не иду у биоскопе“. Вођен том идејом, основао је Фестивал дебитантског филма у Равном Селу у Војводини, где је рођен, како би скренуо пажњу јавности на потребу да се поправи тамошњи Дом културе који је изгорео.

„У политичкој елити Војводине наишао сам на, зачуђујуће за мене, добар одзив. Мислим да смо на добром путу да наредне године имамо дом културе под кровом“, каже он.

Лазар Ристовски је продуцент и главни глумац у филму „Дневник машиновође“ који је пробудио интересовање како у Србији тако и у свету због теме и начина на који је обрађена. Сматра да је редитељ Милош Радовић лукаво одабрао жанр у којем прича на филму трагична него је трагикомична.

„Било је то мало раскринкавање те професије. Сви знају да постоји човек који управља возом и да се он зове машиновођа, али мало ко је знао много више од тога. Ми смо тим филмом из неколико нивоа дешифровали то занимање“, нагласио је. Истиче да је то најбољи српски филм у последњих десетак година, с можда највише награда и успеха у свијету.

Од остварења новијег датума, Лазар Ристовски имао је запажену улогу и у телевизијској серији Радоша Бајића „Село гори, баба се чешља“, где игра улогу човека који долази из иностранства у сеоску средину.

„Морао сам чак и другим глумачким језиком да одиграм ту улогу што је било тешко. Та заиста фантастична глумачка екипа била је уиграна, радили су већ неколико година заједно. Ја сам дошао као неки уљез, али мислим да се публици допало“, каже он.

Лазар Ристовски је један од најзначајнијих филмских глумаца на просторима бивше Југославије, а у готово пола века дугој каријери одиграо је више од 4.000 позоришних представа и глумио у више од 70 филмова. Ради и као продуцент, редитељ, а пише и књиге. Власник је и продуцентске куће Зилион Филм.

 

 

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*