Роми на Kосову су потпуно обесправљени

0

Едис Гаљуши (30) из Призрена течно говори албански, српски, турски, енглески и свој матерњи, ромски језик. Магистрирао је на проучавању енглеског као страног језика на загребачком универзитету 2017. године. Током бачелор студија енглеског језика и књижевности на Универзитету Приштине, годину дана је студирао и у Литванији. Све то преко стипендија. Основну и средњу школу завршио је на босанском језику у Призрену.

Сан му је да младима предаје енглески језик, али и да побољша образовни систем на Kосову. Он, међутим, само повремено ради као учитељ српског и албанског језика америчким волонтерима у склопу америчке невладине организације Пеаце Цропс Kосово. Повремено ради и као преводилац.

„У околностима у којима живим нажалост нисам могао остварити ођедном свој сан, иако нисам једини. На Kосову, али и у осталим европским државама, то је проблем младих. Млади раде оно што нажалост нису студирали или су превише квалификовани. Моја је срећа била таква. Иако сам квалификован за наставника енглеског језика, околности су биле такве да ја учим Американце албански и српски језик“, каже Гаљуши.

И поред бројних конкурса када су се тражили стручњаци енглеској језика, и покушаја да се запосли као наставник, он у томе није успео. Kаже да или није био довољно квалификован, или је био превише квалификован. Али, у већини случајева наводи да је осетио и приметио да се на њега гледа „другачијим очима“.

„Расистичким, да будем директан. Још увек има расизма и нажалост иако се доста залаже за Роме, иако из дана у дан Роми постају професионалци у својој сфери, на нас се гледа као да смо професионалци само за нашу заједницу. Не гледа се на нас као на способне људе који могу да ураде свој посао и могу да доприносу целом народу. Не морамо само да радимо за Роме. То ће се још више приметити када међународне фондације буду отишле са Kосова и када будемо остали да радимо само за и у косовским институцијама“, истиче Гаљуши.

С обизром да каже да не планира да се прикључи никаквој политичкој опцији, сматра да ће још дуго времена бити без посла у јавним институцијама.

Поводом Светског дана Рома, 8. априла, на Kосову је одржан низ активности а током целог дана званичници су упућивали и бројне честитке и поруке.

„Ми смо модел поштовања и интеграције свих заједница у друштво и институције“, изјавио је председник Kосова Хашим Тачи, након састанка са послаником Скупштине, представником ромске заједнице Аљбертом Kинолијем.

Премијер Рамуш Харадинај је поручио да је ромска заједница додатна вредност и неодвојив део косовског друштва.

„Kосово има за циљ подизање свести о изазовима са којим се ова заједница суочава, и посвећено је стварању социјалне, политичке и законске климе где ће се права и култура Рома у потпуности поштовати“, додао је он.

На основу званичних информација, на Kосову живи скоро 9.000 Рома. Незванично, верује се да је та бројка већа – до 20.000. Највише Рома живи у Призрену, али и у Пећи, Ђаковици, Обилићу, Грачаници те Митровици.

У Стратегији Владе Kосова за укључивање ромске и ашкалијске заједнице у косовско друштво 2017-2021, истиче се да се Роми на Kосову сучавају са проблемом социјалне искључености, што се затим одражава на сиромаштво, сегрегацију, отежан приступ социјалним услугама, дискриминацији и слично. Истиче се и да је запосленост такође велики проблем и да већина припадника ромске заједнице живи у екстремном сиромаштву, посебно у руралним зонама.

На Светски дан Рома, 8. априла ромски активисти на Kосову упутили су и отворено писмо косовским представницима и страним амбасадама, у циљу подизања свести и израде политика за побољшање ситуације Рома на Kосову. У писму којег је на друштвеним мрежама поделио Исак Скендери, директор невладине организације ВОРАЕ (Воице оф Рома, Асхкали анд Егyптианс), стоји да су се Роми на Kосову вековима сматрали грађанима другог реда, „што је довело до њихове искључености и континуиране дискриминације“. У писму се позива Влада Kосова да „препозна антициганизам као специфичну форму рацизма и расне дискриминације против Рома и усвоји политике и мере како би подигла свест јавности о овом проблему“.

У писму се наводи да су Роми на Kосову и даље жртве дискриминације у запошљавању и да нису адекватно заступљени у јавним службама. Ситуација је поготово тешка међу ромским женама. Према недавној студији цивилног друштва, степен незапослености међу ромским женама и девојкама старости од 18 до 25 година је већи од 92 процента.

Активисти ипак поздрављају чињеницу што је Влада Kосова издвојила средства за отварање Образованих центара за ромску децу. Такође је поздрављено то што је Влада издвајањем средстава утицала на стамбеном збрињавању ромских породица, али указује се и на недостатак транспарентности и одговорности „што отвара врата политизацији овог процеса“. У 18 општина на Kосову су усвојени планови за решавање проблема и изазова укључености Рома али за то још увек недостају довољна финансијска средстава.

Иначе, млади Роми се школују, на албанском, српском језику или босанском језику, зависно у којој општини живе. У Призрену се једино у три основе школе одвија факултативна настава, где ромска деца могу да уче о свом језику, историји, култури и традицији. Очекује се да се исто спроведе и у другим општинама.

Едис Гаљуши каже да је њему доста помогло основно образовање али и инсистирање родитеља на стицању образовања.

„Веома је важан приступ породице ромске националности. Ако је сама породица свесна о важности образовања, онда ће и то дете свакако бити успешно у томе. Ја сам имао ту срећу да је моја породица била доста свесна о томе, знали су вредност образовања и много су улагали у нас“, казао је он.

Ипак, додаје да се ромска деца суочавају са потешкоћама у образовању управо зато што се школују на нематерњем језику.

„Роми као народ, осим што смо увек гледани као да имамо дар само за музику, могу рећи да Роми имају дар и за вишејезичност. Нећете наћи ни једног Рома који не прича два до три језика, иако се увек гледамо тим оком да ми не причамо те језике течно. Али, то је само због приступа којег добијемо на самом почетку образовања, и нажалост, на нематерњем језику. Други проблем је проблем тамније пути“, каже Гаљуши.

Kада је ромска заједница на Kосову у питању, посебно је забрињавајућа ситуација оних ромских породица које су годинама живеле у контаминираним УН камповима у Митровици и Лепосавићу, у близини рудника Трепче и били изложени отровном олову, што је потврдио и Саветодавни одбор за људска права при УН мисији на Kосову.

УН је на крају одбио да обезбеди новчану надокнаду због контаминације Рома, те уместо тога изражено је „жаљење“ и одлучено да се успостави Фонд који ће појединцима помоћи око здравствених услуга, економског развоја и инфраструктуре.

Amra Zejneli Loxha, РСЕ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*